Izvor: Politika, 29.Sep.2014, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je moguća društvena mreža bez oglasa?
„Elo” se od „Fejsbuka” i „Tvitera” razlikuje po tome što neće imati reklame i neće trgovati podacima o korisnicima, tvrde osnivači
O novoj društvenoj mreži najviše se priča – na društvenim mrežama. Prethodne nedelje na „Fejsbuku” i „Tviteru” dosta se šuškalo o tome šta je „Elo” (Ello) i kako postati korisnik.
Mediji tu novu mrežu nazivaju „antifejsbukom”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer njeni osnivači tvrde da će biti bez oglasa i reklama i da će imati drugačiju politiku privatnosti. Za sada je još u probnoj „beta” verziji i nije poznato koliko ima aktivnih naloga. Jedan od osnivača izjavio je, kako prenose elektronski mediji, da sajt za sat vremena dobije čak 35.000 zahteva, od kojih je najveći deo na čekanju upravo zbog tako velikog broja.
Da bi neko postao korisnik mora da dobije poziv drugog korisnika ili da putem elektronske pošte uputi zahtev za otvaranje naloga. U ovom drugom slučaju od mreže dobija obaveštenje da će biti kontaktiran čim se za to steknu tehnički uslovi, jer su kapaciteti trenutno ograničeni. Budući da je pristup sada moguć samo na poziv, pojavile su se informacije da se pozivnice prodaju po ceni od 500 dolara.
Probna verzija funkcioniše sa malim brojem servisa, takoreći sa osnovnim funkcijama – postavljanje slika, teksta i komentara, dok je, na primer, blokiranje korisnika tek u najavi.
Kao razlog zbog kojeg su napravili „Elo”, jedan od osnivača naveo je da nijedna od društvenih mreža više nije zanimljiva. Kako će „Elo” privući korisnike, ostaje da se vidi, jer svaka od trenutno popularnih društvenih mreža ima nešto po čemu se razlikuje od drugih. Šta bi tačno trebalo da bude glavni adut za „Elo”, teško je reći dok je sajt u ovoj fazi. Ono što se ističe u prvi plan jeste odsustvo oglasa, ali postavlja se pitanje može li sajt da opstane bez novca kada se zna da su i najpopularnije društvene mreže bile bez reklama pre nego što su se pretvorile u veliki biznis. Odgovor osnivača, među kojima su umetnici i programeri, jeste da će neke servise naplaćivati za šta veruju da bi trebalo da bude dovoljno za opstanak.
„Verujemo da društvena mreža može biti alatka za osnaživanje, a ne za manipulaciju. Da može biti mesto za povezivanje i mesto koje slavi život. Korisnici nisu proizvod”, piše u manifestu nove mreže.
Razlozi zbog kojih je „Elo” privukao veliku pažnju ne leže samo u obećanjima da neće prikupljati podatke o korisnicima niti ih prodavati oglašivačima, nego i u činjenici da je reč o nečemu novom, što ne znači i dobrom ili boljem. Interesovanje pokazuje da i pored dominantnih „Fejsbuka” i „Tvitera”, ima još prostora da se privuku novi korisnici. Istovremeno, ovo je prilika i za dve najveće društvene mreže da vide šta ljudi očekuju od njih i eventualno unesu određene izmene u svoje sadržaje.
A. M.
objavljeno: 29.09.2014.
