Izvor: Politika, 08.Dec.2014, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li imate dete?
Ovo je svakako jedno od najličnijih i najemotivnijih pitanja koje možete postaviti ženi koja je proslavila 30 rođendan i koja se ne odaziva na reč „mama”. Ilustrativni dokaz ove teze jeste i tekst koji je objavljen u subotnjem izdanju „Politike” i koji je „zapalio srpski Fejsbuk”, da citiram kolege sa sajta Telegraf.rs, koji nisu smatrali neophodnim da mene citiraju kao autora članka „U Beogradu skoro polovina tridesetogodišnjakinja nema dete”.
Kao autor teksta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je izazvao toliku polemiku i juče stekao status najčitanijeg i najkomentarisanijeg teksta u „Politici”, mogu iskreno da kažem – bilo je tekstova koji su bili ličniji, emotivniji, sa jakom ličnom notom, koji su bili pisani u prvom licu jednine i u kojima je bilo vidljivo moje (ne) slaganje sa sagovornicima...
Svesna činjenice da je ova tema osetljiva i bolna za većinu žena koje se nisu ostvarile kao majke, trudila sam se da što bezličnije i bez iznošenja vrednosnih stavova napišem tekst o padu nataliteta u Srbiji. Jer, iza statističkog podatka da 43 odsto žena nema decu, krije se zapravo bolna životna istina da svaka druga tridesetogodišnjakinja u Beogradu nije pronašla muškarca sa kojim je uspela da se ostvari u ulozi roditelja.
Ili još živi u svojoj devojačkoj sobi, jer nema posao, nema novca i nema nadu da će upoznati srodnu dušu. Možda živi u momačkoj sobi svoga muža i ne želi da gaji dete u zajednici sa svekrom i svekrvom? A možda je prinuđena da proguta gorku pilulu spoznaje da njen muž ne želi dete? Ili mora da napravi „ili-ili” izbor između posla i materinstva, jer se plaši da će je izbrisati sa spiska zaposlenih ako donese doznake sa ginekologije. A šta ako nije uspela da izađe kao pobednik u borbi sa sterilitetom? Zakoni biologije su nemilosrdni – svaka sedma žena neće ostaviti potomke ovoj planeti...
Zbog svega toga smatram da pitanje materinstva retko kada ima veze sa feminističkim refrenom „ja nisam mašina za rađanje”. Odgovor na pitanje – da li imaš dete – suočava nas sa svim lošim emotivnim izborima, sa kompromisima koje smo napravile i ostale u „jednini” i sa strahovima zbog kojih smo ustuknule pred porodilištem.
I zato smatram da su jedino strašniji od statistike – pitanja naših čitateljki: Sa kim da pravim dete? Sa gomilom maminih sinova koji lepršaju u Strahinjića bana sa krilima Petra Pana i u 35. godini od mame očekuju da im kuva prvu jutarnju kafu? Kako da gajim dete od 10.000 dinara koliko mi ostane kada platim kiriju, infostan, internet i najjeftiniji paket za mobilni? Zašto da rađam decu? Da idu u ratove, da gledam dete kako se bori za obrazovanje da bi sutra sedelo na Birou za nezaposlene, da mi neko kolima ubije dete na pešačkom prelazu i prođe nekažnjeno, jer je sin nekog bogataša? Da moram po novinama da preklinjem narod za hranu?
Katarina Đorđević
objavljeno: 09.12.2014.
Pogledaj vesti o: Facebook
