Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jan.2016, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Gugl i Fejsbuk "vole" ćirilicu?
Mitovi o korišćenju ćirilice na Internetu, poput onog da je Gugl (Google) "ne voli", da je zbog korišćenja ćirilice komplikovano širiti poslovanje na internetu i slične pretpostavke, pobijene su sinoć na tribini nazvanoj "Ćiribasters", održanoj u organizaciji Fondacije "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS).
Na tribini, koju je vodio multimedijalni stvaralac Uroš Bogdanović, mit da Gugl "ne voli" ćirilicu demantovao je Ivan Rečević, trener iz Gugl >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Akademije. Po njegovim rečima, pretraga na ćiriličnom pismu na našoj teritoriji ima prioritet u Guglu, ali sadržaj treba adekvatno opisati, da bi Gugl znao o kom jeziku i pismu je reč, čega u praksi nema dovoljno.
Kako je naveo Rečević, veb stranice bi trebalo u svom kodu da imaju definisan jezik i pismo kojim su pisane, bilo da je u pitanju ćirilica ili srpska latinica (slova sa kvačicama), što većina naših sajtova nema.
"Gugl je jedna velika i kompleksna mašinerija. Svako ko toj mašineriji pomogne da razume i da locira sadržaj, biće nagrađen boljim pozicioniranjem u pretragama. To znači da se srpskim kompanijama i medijima isplati da definišu kojim jezikom se obraćaju internet zajednici", rekao je Rečević.
Da li ima dovoljno ćiriličnih fontova?
Ćirilica je pismo koje je rasprostranjeno među velikim delom svetske populacije i zato postoji mnoštvo ćiriličnih fontova, tvrdi Bojan Stefanović (Logoholik), grafički dizajner specijalizovan za logotipe.
Iako postoje određeni grafički problemi kod korišćenja ćirilice, poput nepravilnih kruziva (italic), Stefanović kaže da se kvalitetni ćirilični fontovi mogu pronaći na više sajtova, od kojih on izdvaja Tipometar.
"Primećujem sve veći broj firmi koje žele da koriste ćirilicu i to je dobro iz više razloga. Osim što se tako čuva naše zvanično pismo, kompanije se na taj način mogu i izdvojiti na tržištu iz mora internacionalnih brendova", dodaje Stefanović.
Kako pretvoriti tekst iz latinice u ćirilicu?
Još jedna od zabluda koje su razrešene na tribini je da je teško presloviti sadržaj sajta sa latinice na ćirilicu, i obrnuto.
Najlakši način da sadržaj sajta iz latinice prebacite u ćirilicu, i obrnuto, je pomoću plaginova (plugin) za najpoznatije i najčešće korišćene CMS-ove. Skidanje i aktiviranje ovih plaginova traje samo nekoliko minuta.
Kako ćirilica prolazi na društvenim mrežama?
Na društvenim mrežama postoje brendovi koji sa svojim klijentima i potrošačima komuniciraju na ćiriličnom pismu.
To je i dostupna i poželjna opcija, kaže Ivan Rečević, jer pojedine društvene mreže analiziraju sadržaj i dodeljuju mu jezičku komponentu pa često našem latiničnom pismu (sa kvačicama) dodeljuju hrvatsko ili bosanskohercegovačko "državljanstvo".
Osim toga, društvene mreže su odavno "stavile do znanja" da poštuju različita pisma, pa tako danas na Fejsbuku svako može imati ćirilična korisnička imena, interfejs, postove, pa i ćirilične heštegove (hashtag).
Ćirilica je drugo najzastupljenije pismo na Internetu
Ruska ćirilica je drugo najzastupljenije pismo na Internetu, posle engleskog alfabeta.
Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u, objasnio je da postoje određeni tehnički problemi sa pravljenjem mejl adresa na ovom pismu, ali to nije problem samo sa ćirilicom već i sa svim drugim pismima koja ne potpadaju pod engleski alfabet - kineska, indijska, arapska pisma, ali i francuska, nemačka i ostale latinice koje imaju slova sa kvačicama.
Ovi problemi se intenzivno rešavaju na globalnom nivou, a rešenje će obuhvatiti sva ne-engleska pisma, pa i našu ćirilicu.
"Rusi su, na primer, uprkos tome, registrovali preko 860.000 svojih ćiriličnih domena, ali Rusija nema, poput nas, dva pisma, već se u ovoj zemlji koristi isključivo ćirilica. Osim toga, njeno tržište je veoma homogeno i zato je ovako nešto bilo moguće. Negde sam našao podatak da Rusi čak 70% 'kulturnih proizvoda', od filmova pa sve do muzike, prave sami, a onih 30% uvoze. Sa takvim tržištem, prirodno je imati veliku zastupljenost ćirilice i na Internetu", rekao je Milićević.
Postoje procene da je na srpskom tržištu odnos latinice i ćirilice 70% na prema 30%. Ostaje pitanje da li Internet može da predvodi promenu u odnosu prema ćirilici ako se to ne čini u "oflajn" prostoru.
Zašto se ćirilica vezuje za ksenofobiju?
Jedna od tema na sinoćnjoj tribini je bila i predrasuda da ćirilicu u Srbiji mnogi vezuju za nacionalizam i ksenofobiju, što je prema mišljenju učesnika skupa - neosnovano verovanje.
Ćirilica je srpsko pismo i u masovnoj upotrebi, uz određene modifikacije, u našoj zemlji je od 11. veka, pa ga ne treba vezivati ni za veru ni za politiku, već isključivo za srpski jezik.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
