Izvor: Kurir, 15.Jul.2011, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DECA
Nestalo je dvadeset hiljada Srba i kao da se ništa nije desilo. Između dva popisa u Crnoj Gori toliko živi manje Srba. Gde su nestali Srbi? Na Žabljaku ih je manje 30 odsto. U Kolašinu 33 odsto. Dični sinovi planina da li su povili vratove ili je u pitanju falsifikovanje popisa. Koliko je duboka ta popisna jama, ta administrativna pećina u kojoj su nestali. Sad, pošto je svako dobio kopiju svog popisnog listića, nije problem da se bar u Žabljaku i Kolašinu prebrojimo. (Nestala je sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Fejsbuka grupa koja se time bavila.)
Ali, da li to ima ko da prebroji. Koliko su te srpske partije srpske. Za narod koji gubi svake godine po grad veličine Kragujevca, to nije neki značajan gubitak.
„Tata i mama su Srbi, a ti i sestra Crnogorci.“ Tako je rekao jednom moj prijatelj deci u šali kao odgovor na pitanje: „Tata, ko smo mi?“
Ali je jezik koji se govori u Crnoj Gori dobio ubedljivu većinu. U Crnoj Gori najviše se govori srpski. I to je nešto. Taj Vuk je bio iz Hercegovine i nije znao šta piše. Pitajte Basaru. Govore srpski, a pišu se kao Crnogorci. Da li zbog pritiska pišu da su Crnogorci ili zbog pritiska govore srpski. Nek su nam braća, prijatelji, kumovi i rođaci dobro, neka su čiste plaže, pa ćemo se nekako izborit sa tim. Neka se rađaju deca. Mali Milan M. rodio se 1992, tri dana posle očeve smrti, u srpskom delu Sarajeva, na Grbavici. Majka nije htela da napusti stan. Ali nije imala ni gde da ode. Rastao je uz zvuke granata. Tri godine.
Obilazili su je i pomagali joj vojnici iz jedinice njenog muža. Kad bi se začula eksplozija, dok bi odrasli uvlačili glave, krstili se i stresali, samo je Milan ponavljao: „Puf, puf“. Nisu ga plašile granate, koje je od rođenja slušao. Odrastao je tu među brkatim i bradatim namrštenim ljudima koji su mu donosili darove i sećali se svoje dece koja su bila rasuta od Pala do Beograda. Nikada nije video drugu decu. Nije ni znao da ta mala stvorenja slična njemu postoje. Bio sam na Palama kada se prvi put uplašio. Uplašio se i zacenuo od plača kad je video drugu decu.
Popisi su virtuelna stvar. Statistika, naša dika, što poželiš, ta naslika. Da li je neko pomogao od strane države toj samohranoj majci. Tim samohranim majkama. Da li neko zna koliko je u Srbiji samohranih majki. Koliko očeva koji sami podižu decu. Da bi samohrana majka ostvarila popust u vrtiću, između ostalih dokumenata potrebno je da potpiše izjavu da nema vanbračnog partnera, priča mi koleginica novinarka koja sama odgaja osmogodišnju devojčicu. Sem ovog popusta, te žene nemaju ništa. Udruženje novinara joj jedino dodeljuje godišnju pomoć od 100 evra.
Tokom leta, ko brine o toj deci. Nema dnevnog boravka. Dok joj je mama na poslu, mala Milica je u vrtiću na kvarno. Jedva je pristala da kaže, ako se kakva revizija pojavi, da ima sedam godina. Zakon o radu ne štiti ovu kategoriju, koju Ustav pominje. A borimo se protiv bele kuge. Decu vam nećemo oprostiti.
