Izvor: Večernje novosti, 12.Jun.2014, 14:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bogatstvo „crno-belog“ Beograda

NE moraju svi zaljubljenici u prošlost grada da završe studije istorije kako bi voleli Beograd, baš kao što ni svi pisci ne moraju da diplomiraju književnost kako bi se usudili da objave roman. Za ljubav nije potrebna „licenca“. Naša potraga ovog puta usmerena je na petoro ljudi koji su putem društvenih mreža usredsredili veliku pažnju na prošlost srpskog prestonog grada, njegove stanovnike, zgrade, ulice i trgove. Fejsbuk-stranica „Crno-beli Beograd“ već je privukla mnoge >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kolekcionare, istraživače, ali i „obične“ poklonike koji uživaju u vremeplovu koji im pružaju stare fotografije našeg grada. Slučajno poznanstvo Zaljubljenici u crno-bele fotografije Nataša Spasić i Dejan Nikolić godinama su skupljali stare snimke i od njih pravili svoje male kolekcije. Kako su godine prolazile, albumi su narastali. Internet-forumi koje su oboje pratili bili su sve posećeniji, pa je tako započelo i njihovo druženje. - Počeli smo da se dopisujemo, delili smo svoju pasiju i razmenjivali stare snimljene kadrove - kaže Dejan Nikolić. - Potom je rođena ideja da napravimo fejsbuk-stranicu koja će biti posvećena Beogradu kakav je bio nekada. Odlučili smo da fotografije budu isključivo crno-bele, a stranica je zaživela 2. februara 2011. godine. Ideja za naziv stranice došla je sasvim spontano. Kako nam je objasnila Lilian Sarić, jedna od administratora i dama koja istupa pred ovom grupom entuzijasta kao neka vrsta pi-ara, dvoje osnivača stranice imali su svoje albume sa starim fotografijama, i gle čuda, iako se nisu do tada poznavali, i Nataša i Dejan su svoje kolekcije nazvali „Crno-beli Beograd“. - Tada je bilo jasno kako će nazvati stranicu - objašnjava Sarić. - Bili smo prijatno iznenađeni koliko posetilaca se ubrzo priključilo, pa je „Crno-beli Beograd“ do sada dostigao više hiljada ljubitelja. Preciznije, u trenutku kada bude izašao ovaj broj „Beogradskih priča“, očekujemo da će nam se priključiti posetilac koji će ispuniti broj članova do broja od 20.000. Pored Nataše Spasić, Dejana Nikolića i Lilian Sarić uskoro su poštovaoci starog Beograda dobili i pojačanje u Vladimiru Mijatoviću, istoričaru zaposlenom u Istorijskom arhivu Beograda. Tada je pristigla i stručna pomoć ozbiljnog naučnika, a pre jedne godine pridružio im se i Dragan Lončar, iskusni kolekcionar i poznavalac nastajanja Novog Beograda. Put ka precima - Već je mnogo onih koji nam se redovno javljaju, šalju svoje fotografije, lične uspomene, relikvije svojih predaka koji su nekada živeli u Beogradu - dodaje Sarić. - Sve fotografije smo uredili i smestili u albume, ali za nas postoji i dodatni izazov. Postoji određen broj snimaka za koji ne znamo precizno iz kojeg su dela grada, ili, opet, nije nam poznato ko se tačno nalazi na snimku. Tako smo ustanovili album „Pitalice“, gde zajedno sa članovima pokušavamo da odgonetnemo ko su ljudi na fotografiji i na kojem mestu su snimljeni. Svaka pohvala i svaki simpatizer stranice označavali su da su autori na pravom putu. Ipak, svih petoro su shvatili još nešto... - U Beogradu postoji mnogo ljudi koji sa setom pamte minula vremena - dodaje Lilian Sarić. - Oni su vodili sasvim drugačiji život, kojeg se sećaju sa puno sentimenta. Upravo oni su najveći borci za očuvanje duha ovog podneblja, po čemu je Beograd vekovima prepoznatljiv. U trenutku kada su, posle dve godine rada, u pomoć pozvali Dragana Lončara, kolekcija je narasla na neverovatnih 5.000 crno-belih fotografija tematski raspoređenih u 50 albuma, vezanih za različite delove grada.INTERNET I PRIVATNE KOLEKCIJE Sve fotografije koje postoje na fejsbuk-stranici „Crno-beli Beograd“ preuzete su slobodnim putem sa interneta, ili iz privatnih arhiva ili porodičnih kolekcija, uz saglasnost vlasnika. Stranica je, kako kaže svih pet administratora, „osmišljena da okupi ljubitelje starih, crno-belih slika Beograda, kolekcionare i one koji će to tek postati, kao i za sve koji vole Beograd“. VREMEPLOV KA DETINjSTVU Najslikovitiju priču vezanu za strast prema starom Beogradu ispričala nam je Lilian Sarić, podvlačeći da su slične sklonosti ka „vremeplovu“ u kojem će proputovati starim predelima Beograda imali svi koji su se okupili oko ove stranice. - Odrastavši u centru grada, u „ušuškanoj“, slepoj uličici, provodila sam sa svojim drugarima mnogo vremena napolju - objašnjava Sarićeva. - Polako smo otkrivali skrivena dvorišta beogradskih predratnih zgrada. Svako dvorište imalo je neku svoju priču, oslikanu oronulim fasadama i raznobojnim hortenzijama. Uz priče roditelja i bake, polako sam tonula u zaboravljene predele mog grada. Poziv Nataše i Dejana da se priključi stranici Lilian je doživela kao pravi izazov i još jednu priliku da se uputi ka uspomenama davno zaboravljenih Beograđana. Svih petoro učesnika koji su osmislili način da se oduže svom gradu bezmalo imaju sličnu priču. Svi su se vratili, prvo u svoje detinjstvo, a onda i među duhove onih koji su nekada sanjali svoj Beograd. LjUBAV I STRUKA Stručni pogled na ovu priču izrekao nam je istoričar Vladimir Mijatović, koji je na ovaj način spojio lepo i korisno. - Istorija našeg grada je za mene i posao i hobi. Tokom godina rada u Istorijskom arhivu Beograda susreo sam se sa izvanrednim dokumentima, a naročito fotografijama, crtežima, mapama... Otvorio se jedan izgubljeni svet, za koji ni ja, kao ni većina drugih ljudi u mom okruženju, nije znala kako je tačno izgledao. Širenjem mogućnosti interneta povećavaju se i šanse da dragocen krug ljudi, kroz multimedijalni sadržaj na raznim forumima i društvenim mrežama, dođe u dodir sa davno prohujalim vremenom, sa sopstvenom istorijom, precima... U tome sam video pravu svrhu stranice „Crno-beli Beograd“ i motiv da se pridružim. Kada su me Nataša i Dejan pozvali, nisam se dugo premišljao. Želeo sam da stečeno znanje i skupljeni foto-materijal podelim sa drugima koje interesuje stari Beograd, njegovi stanovnici i zgrade, ulice i trgovi, usponi i padovi... Nadam se da ćemo tako pomoći da što više Beograđana otkrije svoj grad, te poveže njegovu prošlost i sadašnjost, jer gotovo svaki njegov ćošak ima istoriju vrednu poznavanja i čuvanja. SVAKA FOTOGRAFIJA IMA PRIČU Nekadašnji Beograđani čije su uspomene ostale „zarobljene“ na četvrtastim snimcima živeli su svoje živote začinjene njihovim pričama, mukama, radostima... - Kada sam pristupio ovoj stranici, bilo mi je važno da dodamo priče koje su vezane za fotografije - objašnjava Lončar. - Bitno je da, osim samog snimka, gde god to budemo mogli, ceo doživljaj dopunimo i kvalitetnom pričom koja govori o životu naših prethodnika. NISMO NIČIJI Prikupljajući neobične i zaboravljene fotografije crno-belog grada, naši sagovornici su imali i pomalo neočekivane, pa i duhovite anegdote. - Na našoj stranici su se povremeno pojavljivali kao posetioci vatreni navijači Partizana - objašnjava Sarić. - Želeli su da i na ovaj način pokažu privrženost klubu, ali su uskoro shvatili da naša stranica nema apsolutno nikakve veze ni sa kakvom organizacijom, sportskim klubom, niti sa bilo čime sličnim. KAFANA I „VIRTUELNA VIZIJA“ Svoju virtuelnu komunikaciju, koju imaju svakodnevno, naših pet junaka uvek dopunjavaju kafanskim druženjem. Iako je danas lako, putem interneta, savršeno brzo razmeniti informacije i fotografije, ipak je neophodno razraditi strategiju rada i na onaj drugi, autentičan beogradski način. - Povremeno sednemo u kafanu i družimo se. Ipak je drugačije kada napravimo plan kako ćemo dalje da radimo, i kada se dogovorimo gledajući se u oči. Svi mi imamo svoje „prave“ poslove, a ovaj, koji radimo samo i isključivo iz ljubavi želimo da odradimo na što bolji način.

Nastavak na Večernje novosti...