Izvor: GradskeInfo.rs, 10.Feb.2025, 08:19
Слатки путописи „Незаборавни укуси Србије“
Предавање са дегустацијом Слатки путописи „Незаборавни укуси Србије“ у уторак, 11. фебруара у Дигиталном омладинском центру од 19:00 часова.
Фото: Facebook.com/GradskaBibliotekaNoviSad
Слатко је делиција од добро укуваног воћа, неких врста поврћа или латица јестивог >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << цвећа, у шећерном раствору високе концентрације. Обавезно је послуживано пре кафе у српским градовима, у временском распону од преко 200 годин
. Било је то прво јутарње послужење свих укућана које се узимало уз чашу воде, као и обавезно послужење за госте, свакодневно, а нарочито за празнике.
Слатко се узимало и као десерт када у кући није било колача. Надасве, служено је гостима као знак добродошлице и поштовања, срдачног гостопримства, као репрезент националног идентитета и посебно грађанске културе Срба од средине XIX века.
Тегла слатка даривана је и у специјалним приликама као веома драгоцен и цењен поклон, за који се посебно чувала, а позната је и народна изрека: „Слатко започиње дан!ˮ која говори о овом ритуалу послужења, као предзнаку успеха и маниру доброг опхођења према себи и околини.
Слатко је верни пратилац културне изградње, репрезентације и симболичког, вредносног корпуса модерне Србије након ослобођења од Турака.
Један од најстаријих домаћих брендова, уједно и значајни незванични дипломата, поред шљивовице…
Прва жена која је сама припремала и послуживала слатко у Србији, била је књегиња Љубица, која је као врховна домаћица у Љубичеву, како описује Фелкис Каниц: прела, месила, пекла хлеб и кувала слатко.
Њене личне особине допринеле су да се слатко запамти и утемељи као значајан фрагмент и симбол најлепших друштвених идеала и националних карактеристика. Такође, оно постаје део званичног протокола и на српском двору.
Краљица Наталија Обреновић подучавала је званичнике како да се послуже овим производом који се на двору, као дому Обреновића, износио са нарочитом пажњом.
Тако је било и у свакој другој српској кући, гостионици, хотелима, деликатес се поносно и љубазно износио пред госте, а ношен је и када би неком приликом виђенији људи доспели у затвор, што Каниц такође бележи приликом обиласка Пожаревца.
У Јагодини чувени писац и етнолог посетио је и фабрику „Нацко Јанковићˮ која је већ у то доба производила нарочите посуде за слатко, као и бокале и чаше, касније отпремане за Београд, у улицу Вука Караџића, где су биле веома тражене.
Muzejska kreativna radionica za penzionere Ljubav na tacni
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Слатки путописи „Незаборавни укуси Србије“ се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
