Izvor: Glas javnosti, 18.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje glumica, a sve više pisac
Iz pera popularne glumice i književnice Eve Ras nedavno je izašao roman „Devojka koju nisu naučili da kaže ne“, koju je objavila Zadužbina „Petar Kočić“ iz Banjaluke. Roman je predstavljen na nedavno završenom Sajmu knjiga u Banjaluci, na kome je ovenčan prestižnom nagradom. Za Glas javnosti Eva Ras govori o svojoj novoj knjizi, ali se i priseća kako se u njenoj porodici proslavljao Vaskrs.
Kako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nastao vaš novi roman, kako ste se odlučili da napišete novu knjigu s obzirom na to da ste se, posle objavljivanja romana „Divlji jaganjci“, usled prilika u izdavaštvu, malo obeshrabrili kao pisac
- Mislila sam da, posle razlaza sa „Narodnom knjigom“, nikada više neću pisati. Cele 2008. godine sam očajavala, osim letnje crnogorske turneje ništa mi se lepo nije desilo, a uspeh u Crnoj Gori mi je, na gorak način pokazivao kako me nepravedno ignorišu u Beogradu. Posustala sam, odustala i bacila sam se na uređivanje kuće... Najmila sam majstore, prefarbala sav taman nameštaj u provansalsko belo. Oskarovac Ištvan Sabo savetovao je studente Evropske filmske škole u Beogradu, gde sam i sama bila glumac- demonstrator da bi, ako se izgube u svojim stvaralačkim grčevima i zađu u ćorsokak, trebalo da prionu na spremanje svojih brloga.
JIDIŠ JAJA
- Tokom pripreme proslave Pashe, koji se često pominje i kao jevrejski Vaskrs, u detinjstvu sam bila zaokupljena našim običajima, pomagala baki u velikom spremanju kuće i mešenju beskvasnog hleba, što je ona, s drugim ženama, radila uz pomoć našeg rabina. Primećivala sam šarena jaja, koja su farbali naši susedi na Veliki petak. Pomalo sam im zavidela na punim, mladom travom obloženim, korpama divno obojenih jaja, a ona koja bih dobila na poklon, čuvala sam dugo i plakala ako bi ljuljnulo iz kreveta i razbilo se ono najlepše, s kojim sam išla na spavanje. Jedno je bilo napuklo, ali nisam dala da mi ga uzmu. I mi smo kuvali jaja za Pesah, ali drugačije, tako što smo u vodu stavljali ljuske crnog luka, zrna bibera, so i ulje, a onda ih kuvali satima. Jidiš jaja, kako ih je moj pokojni Ras nazvao, kad sam prvi put s njim slavila Pashu.
POLITIČKA NEPODOBNOST
Pobožna sam Jevrejka i nisam nikada bila očarana Darvinovom teorijom o vrstama, ali se u jednom slažem s njim- ne opstaju vrste koje su najjače, već one koje imaju sposobnost promene, prilagođavanja novonastalim okolnostima. Koliko god da sam politički bila nepodobna, kao što sam i sada, uspela sam da se prilagodim. Otkrila sam da mogu da opisujem život i da tako ga ispunim. Bez obzira na to što sam bila osporavana, našla sam način da se obratim savremenicima. Za vreme Titovog „bratstva i jedinstva“ nisam smela da mašem jevrejskim poreklom, nisam okačila Davidovu zvezdu na čelo, ali ga nisam ni krila i u svim knjigama sam ga pominjala, pomalo. Poslednja dva romana, „Divlji jaganjci“ i „Devojka koju nisu naučili da kaže ne“, temeljno se bave i protokolom jevrejske svakodnevice. Živimo u državi koja pretenduje da bude demokratska, ali sam ja, izgleda, preuranila s tom temom.
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
