Izvor: Prva.rs, 28.Dec.2015, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Srbi baš toliko vole turbo-folk?
Zapravo, za naše područije nije specifično melizmatično pevanje, ni trileri, odnosno takozvano "kukanje" tokom pevanja, piše Bulevar.
Otomansko prisustvo na našim prostorima ostavilo je veliki broj anadolijskih elemenata u svim sferama kuture, pa tako i u muzici. Za naše prostore je bilo specifično jednoglasje kao i pevanje na "pun glas" i na "bas". Tokom vremena i uticaja raznih kultura na našim prostorima muzika se menjala. Dakle, pevanje koje je prisutno u turbo-folku nije deo >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << našeg folklora.
Sedamdesetih godina prošlog veka u nekadašnjoj Jugoslaviji, polako ali sigurno se utemeljio novokomponavani narodni zvuk. Iako je tokom sedamedesetih godina bila popularna starogradska muzika kao i sevdalinka, koju je Radio Beograd 1986. godine zabranio zbog orijentalnih elemenata, novokomponavana narodna muzika postajala je sve popularnija.
Folk svoj najveći uspon postiže osamdesetih godina, jer se u tom periodu "narodnjaci" aktivno promovišu na nacionalnom servisu. Lepa Brena je smatrana simbolom jugoslovenstva nakon smrti Josipa Broza Tita 1980. godine. Kao prilog postavljenoj tezi govori i spot "Jugoslovenka" u kojem Lepa Brena zajedno sa kolegama iz susednih zemalja peva o lepoti Jugoslovenke, poredeći je sa prirodnim bogatstvima velike Jugoslavije. Dakle, ovo je bio prvi korak u kojem su politika i muzika počeli da koračaju "ruku pod ruku".
Trend "koračanja" muzike i politike je bio najočigledniji devedesetih. U svakom društvu u kriznim periodima jača nacionalni osećaj. U ratnim okolnostima, hiperinflaciji i sveopštoj krizi Srbiji je bila potrebna nova ideal devojka. U ovaj model se uklopila Svetlana Veličković (kasnije Ražnatović).
Zanimljiv je fenomen da su najveći muzički idoli na našim prostorima upravo bili ljudi iz turbo-folk branše. Verovatno se pitate zašto? Zato što su se njihovi životni stilovi predstavljali nedosanjani san najveći broj Srba - život u sjaju, slavi i novcu. Oni su nas zabavljali pesmom, prodavali "maglu" srećnog idličnog života, a mi smo im verovali i tapšali.
Godine su prolazile idoli su se menjali ali turbo-folk je i dalje ostao, izgleda danas jači nego ikada, ako je suditi po pregledima na Jutjubu. Kolokvijalno nazvana "ćirilica" i dalje se smatra kao nešto što je srpsko iako je sve samo ne srpsko. Popularnost ovog žanra je posledica jakog medijskog uticaja decenijama unazad i kriznih faza srpskog društva u kojem se vodila deviza "hleba i igara".
Francuski sociolog Servant Milijer je rekao da "narod peva onako kako i misli o sebi".
Inače, naziv turbofolk skovao je Rambo Amadeus i upotrebio ga je u svojoj pesmi Turbo folk sa albuma Oprem dobro:
"Turbo folk je gorenje naroda.
Svako pospješivanje tog sagorijevanja je turbo folk.
Razbuktavanje najnižih strasti kod homosapiensa..."
Izvor: Bulevar.B92.net
t
.jpg)
