Izvor: Svet, 16.Mar.2010, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZORICA MARKOVIĆ: MUKA MI JE OD ZORICE BRUNCLIK!
Zorica Marković je možda jedina žena na srpskoj estradi za koju će vam svaki njen kolega reći isto - lafčina! Ali i pevačica bez dlake na jeziku! Da je svako od njih u pravu shvatili smo i mi onog trenutka kada smo spomenuli "Grand festival" i njenu pesmu "Sine Ilija", sa kojom se nije domogla toliko željenog finala. Da li zbog emocija ili činjenice da je dosta ćutala, tek Zorka je oplela po mnogima. Priča se da si pukla što se nisi plasirala u finale. Ako kažem istinu, mnoge će zaboleti i misliće da mi je krivo, a nije. Nisam ni besna ni razočarana. Naprotiv, veoma srećna, a evo i zašto... Srećna sam što sam dostojanstveno i shodno svom imenu izašla na scenu koja je bila lepša i od one u San Remu i što sam otpevala jednu kvalitetnu pesmu. Prvi put u životu osećala sam se kao svetska zvezda. Nemoj pogrešno da me shvatiš, nemam razloga da pezim Saši Popoviću, niti da pu*im bilo kome, prosto rečeno. Ostvarena sam žena u svakom smislu. Neka ovi mlađi uzmimaju titule, meni ne trebaju, pošto sam u karijeri postigla sve što sam mogla. Priznanja ti više nisu važna? Baš tako! Ne pada mi na pamet da trčim i skupljam trofeje livnice "Jeremić". Moj najveći trofej su dobra pesma i dva sina koja imam. Čak i da sam pevala "Zašto plačeš na mom pragu, nemoj da mi širiš vlagu" ili "Šio mi ga Đura", to bi značilo da sam se u tom momentu pronašla u toj priči i bez problema bih otišla na festival i otpevala tako nešto. Tanja Savić kaže da je žiri bio nekompetentan. Šta ti misliš? Misliš na onaj frigidan žiri?! Pa oni umesto srca imaju plastičnu kesu! To su ljudi bez emocija. Mada, bilo je tamo i desetak kompetentnih ljudi i njima svaka čast. Sve ostalo je smućkaj pa prospi. Još mi nije jasno šta su tamo tražili neki nazoviknjiževnici, kreatori i slični. Kad sam videla ko je sve u žiriju, rekla sam sebi: "Zorka, nek ti je bog u pomoći". Bila sam kao pala s Marsa i pojma nisam imala kakav je princip glasanja. Saša Popović mogao bi da ti zameri na ovim rečima. Šta da mi zameri, svako ima pravo na svoje mišljenje. Ne može on svakog čoveka u žiriju da poznaje u dušu. Ne napadam Sašu niti ga branim, ali on nije svemoćan i nema čaroban štapić. Koliko je ljudi sedelo u studiju, to niko nije mogao da iskontroliše. Oni su imali svoje mišljenje, svoje pulene i to je normalno. Ima onih koji kažu da ti je pesma morbidna, pošto se opraštaš od sina, te da zato nisi prošla u finale. I lisica kad ne može da dohvati grožđe kaže da je kiselo! Čuj, ja se opraštam od nekoga... Znam da bi mnogi želeli moju smrt, a tu prevashodno mislim na svoje kolege. Svesna sam da sam na festivalu mnogima smetala jer sam imala bolju pesmu nego što će oni ikada imati. Od deteta se svakako nisam opraštala, niti od naroda, a još manje od života. Pesma lepo kaže: "Ako se jednog dana ne vratim". Izvini, ali mi sad možemo da izađemo odavde, udari nas kamion i gotovo. Zaista misliš da si imala jednu od najboljih pesama? Mislim! Da se ne lažemo, moja pesma nije festivalska i ona je za narod, a ne za nagrade. Ipak, upoznata sam koliku je gledanost postigla na "jutjubu", a imam i informacije iz celog sveta. Priča se samo o mojoj pesmi i ni o čemu drugom. Godinama sam tražila kompoziciju kao što je "Samo jedan dan" od Muharema Serbezovskog, a na koju ja sečem vene. E, to je taj stil i pravac, ta emocija. Tako nešto je mogao samo Rade Krstić da napiše i niko više. Šta se dešavalo iza kulisa festivala, je l' bilo lobiranja? Reći ću ti konkretno. Čula sam da je Zorica Brunclik 10 dana pre festivala bila na nekim kladionicama, odnosno da su se kladili da će pobediti. Takođe, njena bliska prijateljica, i to kućna, rekla mi je da će ona dogurati dotle dokle je dogurala pola sata pre nego što je počeo festival, dok sam još bila u šminkernici. Osvojila je drugo mesto, nije pobedila. Iskreno me čudi da nije prva! To su ti sve neke žnj šeme, leve, desne. Po svaku cenu biti prvi i najbolji, gaziti preko leševa. Na pres-konferenciji lepo je rečeno da nema lobiranja jer će takvi biti sankcionisani. I ja sam mogla da lobiram. Ma, svi smo mogli, jer svako od nas ima neke svoje ljude, ali smo znali da to onda ne bi bila fer igra. A ako je neko zaista lobirao za Zoricu, onda je to stvarno sramota. Da sam dobila bilo koju nagradu, ja bih joj je prepustila i rekla: "Evo ti, brate, skupljaj trofeje ako ti to znači." Nismo na groblju, sačuvaj bože. Kako ti se sviđa njena pesma "Moja zakletvo"? Ma, ne sviđa mi se uopšte. Svaka njena stara pesma je bolja od te. Svaka joj čast kao pevačici, ali bilo je mnogo boljih pesama na festivalu. Ništa novo nije ponudila, ni tekstualno ni melodijski. Uostalom, Vesna Zmijanac je pre 30 godina pevala "Nevero moja". Koja pesma ti se dopala? Snežana Đurišić je imala opasnu pesmu i fenomenalan tekst, a otpevala ju je maestralno. S njom je ’ladno mogla da ide i na Splitski festival. Inače, Topalkova kompozicija mi je ubedljivo najgora, jer me takve pesme ne dodiruju. On je super lik, odličan pevač i glasala sam za njega dok je bio u "Farmi". A ako ćemo da gledamo komercijalu i šta će biti hit, onda je to pesma Darka Lazića, koju ću rado naručivati u kafani. Fantastičnu pesmu je imala i mala Milica Todorović, pa Ivana Selakov, Selma Bajrami, Rokvić, braća Matić... Ima li pesama koje se nezasluženo nisu našle u finalu? Naravno! Pa, prošle su šit, a ne hit pesme. O tome ti pričam, sve je bilo naopako i kontra. Mina Kostić je imala odličnu pesmu, zatim Keba, Jadranka Barjaktarović, Alekandra Bursać. Ponavljam, to nema veze sa Sašom Popovićem. Znamo se 30 godina, od "Slatkog greha" do giganta koji se zove "Grand produkcija" i taj čovek meni nikada nije stao na senku ni privatno ni poslovno. On je jedan od tri čoveka u mom životu. Iako se privatno ne družimo i ne idemo na slavu jedno kod drugoga, uvek me je ispoštovao kao ženu, čoveka i poslovnog saradnika. Zato mi savest ne dozvoljava da pomislim da je krivica u njemu, jer znam koliko je rigorozan, strog i pravičan. Tanja Savić je takođe razočarana plasmanom. I ja smatram da je njena pesma zaslužila bolji plasman. Po meni je ona trebalo da bude druga, a ne Zorica Brunclik. Njoj ne bih dala nijedno mesto (smeh)... Zorica reče da bi trebalo da se uvede nagrada za interpretecaiju, jer bi je sigurno osvojila. Šta ona misli, da peva najbolje u državi?! Smešna priča! Peva ona dobro, ali gde su tu Snežana Đurišić, Nena Đurović, Cakana, Ljuba Aličić... Dve najbolje interpretacije imali su Saša Matić i Đurišićka. Ako je trebalo da osvoji tu nagradu jer su pored nje stajali Boki Milošević i Kemiš, onda sam ja mogla da dovedem Mika Džegera da mi svira, ili grupu "Kis". Ma, muka mi je više, ako mi veruješ. Znam ih sve tolike godine, znam kako žive, kako jedu, kako piju, kako se je*u, sve znam. I sa kim se... Ali, ne čačkam ih! Zato ne dam nikome da piša i sere na moju poštenu priču, životnu i poslovnu. Neću da igram na kvarno, a da hoću, veruj mi da ne bi mogli ni da mi prismrde. Ali ja nisam takav čovek. Jesi li se uopšte na festivalu pozdravila sa imenjakinjom? Videle smo se na probi i naravno da sam joj se javila. Čak sam je i poljubila. Ljutila se na mene jer sam je nedavno spomenula kao nekog ko često peva na ciganskim svadbama, a poznato je da taj klan mene već godinama sabotira. E sad, ne kažem ja da je ona pričala protiv mene, ali jeste neko ko često peva na takvim zabavama, pa sam morala da pomenem i njeno ime. Onda me je zvao Kemiš, pa sam mu objasnila da njega nisam ni pomenula, već gospođu Brus Li. Tako je ja zovem od milja (smeh)... I? Onda sam ja nju pozvala. Malo je dramila. Ne znam zašto je boli istina. Nisam rekla da mi konkretno ona radi iza leđa, ali to jeste neko iz te grupe, a pomenula sam mnoge - i Šabana Šaulića, i Snežanu Đurišić, Ljubu Aličića... Oni bi hteli da svi pričaju onako kako oni misle. E pa, je*ite se, pričaću šta ja hoću, jer mi je pun više... da ne kažem šta. Znam ja malo više nego što oni misle da znam i bilo bi fer da me ne čačkaju. Sve ja to pišem i već imam preko 4.000 strana materijala, ali nije to knjiga jer ja nisam pisac. Možda će to nekada biti objavljeno, a možda i neće. Pretiš li ti to svojim kolegama? Daleko od toga. Samo bih volela da me ne diraju, pošto odlično znaju da nikada nikome nisam učinila zlo, da ne mešetarim, da ne skidam nikom ništa... Ljubomora mi ne smeta jer može biti korisna da bi i oni napredovali i bili još bolji, ali neka me ne čačkaju, jer ako progovorim, neće im biti dobro... ...nastavak pročitajte u novom broju "Sveta"
