Izvor: Press, 24.Dec.2010, 03:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulazim u tuđe cipele
Da bih ostao objektivan, moram da „uđem u tuđe cipele", prošetam se malo u njima i zaključim na koji način razmišljaju ljudi sa kojima razgovaram. Trudim se da ih razumem i uvažim, bez obzira na to da li su moji lični stavovi drugačiji
Dugogodišnji novinar RTS-a i urednik informativne emisije „Oko" Zoran Stanojević jedan je od retkih voditelja koji nemaju potrebu da u svojim emisijama dominiraju nad sagovornicima i sebe ističu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u prvi plan.
Kroz njegovu emisiju prošli su svi koji nešto znače u ovoj zemlji, a Zoran je svojom inteligencijom i nenametljivošću u studijskim debatama često uspevao da sruši „zid ćutanja" kod sagovornika i dobije željene odgovore. U intervjuu za Press TV on kaže da mu je najteže da radi emisije u vreme predizborne kampanje i otkriva šta obično javne ličnosti navode kao razlog kada ne žele da gostuju u njegovoj emisiji.
- Najčešći razlog je termin, često putuju, čuvaju decu, imaju predavanje i slično. Ponekad posumnjamo da je u pitanju samo izgovor, a da su razlozi nešto drugo. Ima i onih koji naprosto odbijaju da dođu na RTS, nezavisno od toga ko ih zove. Političari često insistiraju da sagovornici iz drugih stranaka budu „na istom nivou", misleći na partijsku hijerarhiju. Taj uslov nam je uglavnom smešan, ali ako tražimo predstavnike stranaka, onda to moramo da prihvatimo.
Kako vidite svoju ulogu u formiranju javnog mnenja u Srbiji?
- Prestrašen sam time. Uvek razmišljam o tome da li zloupotrebljavam poverenje gledalaca i prostor koji mi je dat. Kada je u pitanju studijska debata, mislim da je važno omogućiti svakom od gostiju da iznese svoj stav, a publika će već umeti da proceni da li se slaže ili ne. Novinar je tu da usmeri razgovor u korisnom pravcu, a ne da se nameće kao ravnopravni sagovornik.
Koliko Vam je teško da zadržite objektivan stav tokom razgovora?
- Pokušavam da „uđem u tuđe cipele", prošetam se malo u njima i zaključim kako ljudi sa kojima razgovaram razmišljaju. Trudim se da ih razumem i uvažim, bez obzira na to da li su moji lični stavovi drugačiji. U tom se procesu negde nađe i ta objektivnost.
Da li Vam se dogodilo da Vas oni koji na neki način kreiraju život u Srbiji, a gostuju u „Oku", na bilo koji način uslove da odgovaraju samo na pojedina pitanja?
- Dešavalo se da kažu da o određenoj temi nemaju dovoljno informacija. Kada vam to kaže neko ko je veoma ozbiljan, to znači da ne bi želeo da obmanjuje javnost ili da trtlja u prazno tek da bi nešto rekao. Uglavnom to uvažimo, sem ako je pitanje neizbežno i ako je dužnost sagovornika da odgovori na njega. Na duži rok, svako mora da odgovori na svako pitanje, pre ili kasnije.
U dosadašnjoj karijeri pod kojim okolnostima Vam je bilo najteže da radite?
- Predizborna kampanja je dobar primer. Čak i političari sa kojima imamo dobru saradnju znaju tada da se razgoropade, prepiru i ne dozvoljavaju vam da usmeravate tok razgovora. To da li sa nekim imam težu komunikaciju ili ne mimo kamera i da li mi je neko kao čovek privatno težak ne bi trebalo nikoga da zanima. To gledaoci ne mogu da vide u programu.
Možete li sebe da zamislite van informative i kakve biste emisije zabavnog tipa voleli da radite?
- Voleo bih da se oprobam kao stend-ap komičar. Nažalost, zabavni programi imaju urednike koji nemaju osećaj za prave vrednosti i imaju svoje favorite. Moj problem je i to što nisam član nijedne stranke. Tako da to što govorim nikome nije smešno.
Kakvo je Vaše mišljenje o pisanim medijima u Srbiji?
- Mislim da pisani mediji pate od istih problema kao i elektronski. Nemamo para za malo ozbiljniji rad na pričama, tako da nam je novinarstvo površno. Pratimo događaje umesto da sami kreiramo teme, istraživanja su nam kratkog daha. Veštiji novinari to mogu da prikriju talentom za pisanje, ali kada se malo udubimo, videćemo da većina novinarskih priča nastaje na pres-konferencijama uz laganu asistenciju interneta i malo telefoniranja. Sve sa minimalnim ulaganjem vremena i sredstava. Na radost vlasnika medija. I još ponekog.
