Izvor: Svet, 23.Nov.2014, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tonči Huljić: Danas nije moderno biti drugačiji!
Tonči Huljić, alfa i omega grupe „Magazin“, tvorac je nekih od najvećih hitova u istoriji regionalne muzike, a danas – frontmen solo projekta sa bendom “Madre Badessa”. Hrvatski muzičar kaže da je njegov samostalni muzički projekat zapravo beg od stvarnosti sa kojom još ne može da se pomiri. Veruje da je pop kultura postala stecište pevačica sa naglašenim ženskim atributima, koji su u prvom planu, a sa melodijama koje imaju kratak rok trajanja.
Jedan od najplodonosnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << kompozitora bivše Jugoslavije uživa u mirnom porodičnom životu sa suprugom Vjekoslavom i decom, kćerkom Hanom i sinom Borisom. Svoju porodičnu rutinu nikada ne bi menjao za mesto u centru pažnje medija, koje mu je, kaže, oduvek više predstavljalo opterećenje nego zadovoljstvo. Želja mu je da mirno ostari pored supruge i njihovih naslednika uz muziku, koja je oduvek davala smisao njegovom životu i u kojoj je mogao da ispolji kreativnost koja mu je u komponovanju oduvek bila glavni pokretač.
Kako ste zadovoljni kritikama za novi album “Panika”, koji ste snimili sa vašim bendom “Madre Badessa”?
– Prezadovoljan sam, a kritičari kažu da bi trebalo da budem zabrinut, jer sledeći nikako ne može da bude ovako dobar. Šalu na stranu, ne mogu da ne budem srećan, jer prvi put kritičari na izvestani način glorifikuju moj rad. Ono što sad radim započeo sam sa prvim albumom, na kome sam “pozajmio” Petra Graša da peva umesto mene. Tada me je bilo malo sramota, nisam mogao sebe da vidim u prvom planu, jer sam ceo život navikao da budem u pozadini. Stvorio sam veliki broj pevača, a sad je trebalo da ja izađem u prvi plan. Međutim, ljudima se dopalo pevanje, jer sam emocije doneo specifičnim pevanjem i drugačijim fioretima i trilerima, koje su dale posebnu dimenziju svim tim pesmama. Sve to gledam kao na novi životni izazov.
Kakvi su tekstovi vaših pesama i šta vam je bila inspiracija dok ste ih pisali?
– Tekstovi su na specifičnom jeziku, teško ga je razumeti u Hrvatskoj, a još teže u Srbiji, ali ljudi će prepoznati emociju. Moji strani izdavači su od mene tražili da tri pesme obavezno prepevam na engleski zbog lakšeg prodora na festivale koji me čekaju u inostranstvu. Ti festivali razlikuju se od naših, nastupaću sa mnogo izvođača, ali bih imao jedan sat svog koncerta, i to je festival u pravom smislu reči. Adaptiranje pesama na engleski ide teško, jer je moja muzika u stvari muzika Mediterana i nosi posebne emocije.
Šta vam sada kažu oni koji su vas svojevremeno optuživali da ste doveli folk na hrvatsku muzičku svenu?
– Sada se slažu da je to bio dobar potez, jer otkad ja to ne radim, tamo je došao originalni folk. Ja nemam problem sa tim posipanjem pepela, svako ima pravo na svoje viđenje muzike. Neko vreme radio sam i klasičnu muziku, što je imalo veliki tiraž u svetu, pa su me napali u engleskim novinama da je upropašćavam, a ne da je spasavam. Više se ne obazirem na to, nemamo mnogo vremena da bih se bavio onim šta drugi misle. Ne kažem da treba gaziti po ljudima, ali radim ono što volim i stojim iza svega što uradim. Svoj mali svemir držim van svake struje, a najveća prednost muzike koju sada stvaram je što ne može da se uporedi ni sa čim drugim, ni sa jednim drugim autorom ili ostvarenjem.
Radite na filmu sa glumcem Brankom Đurićem Đurom. O čemu se radi u tom projektu i koja je tu vaša uloga?
– To je priča nastala po mojoj ideji. Zanimalo me je da li su ljudi spremni na moj humor i da li će ga razumeti. Sa jednim glumcem iz mog spota, koji mi je, inače, rođak, napravio sam kratak film od trideset minuta, koji je na kraju ispao poluigrani dokumentarac-mjuzikl. Reč je o multimedijalnom spektaklu uz koji se ljudi zabave, a Petar Grašo, Doris Dragović, Jelena Rozga i drugi pevaju moje pesme.
Ostatak članka možete pročitati OVDE.
Intervju: Zvezdana Milovanović
Fotograf: Boško Karanović
Mesto slikanja: Bar „Kasina“, Terazije 25
.jpg)
