Izvor: Svet plus, 10.Maj.2017, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve izaziva ljubomora?
Ljubomora u emotivnoj vezi uglavnom predstavlja znak nesigurnosti, odnosno da se jedan od partnera plaši da ne izgubi voljenu osobu. Ipak, ljubomora nije dokaz ljubavi, a nekada može biti i veoma opasna.
Najčešće u vezama do ljubomore dolazi, zbog nesigurnosti ili posvećenosti još nekoj osobi osim partneru, bilo to da je neko iz familije, drug, drugarica, pa čak i dete. Iako svaki čovek u sebi ima dozu ljubomore, sve dok je u granicama normale je prihvatljivo. Prema tvrdnjama >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet plus << apsolventkinja kliničke psihologije Ane Perišić, postoje različite vrste ljubomore: Patološka, romantična, seksualna, iracionalna i racinalna.
Patološka ljubomora je najopasnija i smatra se kao bolest, gde partner u tom bolesnom stanju traži dokaze za neverstvom svoje jače ili lepše polovine.
Romantična ljubomora se može opisati kao kompleks misli, osećanja i akcija, koja stvara sliku da vaš partner pokazuje naklonost nekome drugom. Dakle, ne radi se, o stvarnoj (seksualnoj) neveri, nego o emocionalnoj naklonosti trećoj osobi.
Seksualna ljubomora nastaje kad se sumnja u stvarnu neveru. Može se odmah reći da su muškarci skloniji seksualnoj ljubomori, a žene romantičnoj, mada ta razlika nije previše značajna. Ta razlika se tumači na temelju razlike u pristupu braku muškarca, odnosno žene: za muškarca su važniji seksualni motivi, a za ženu kvalitet i trajnost bračne veze. Za muškarca je najveća opasnost percepcija da ga žena više ne smatra adekvatnim seksualnim partnerom (što on zaključuje iz pojave rivala), dok je za ženu najveća opasnost percepcija gašenja ljubavi i nestajanja sigurnosti, zbog kojih je ona u prvom redu i stupila u brak. Zato se ona svim snagama bori da spasi tu vezu, tj. brak.
Racionalna ljubomora se javlja u situaciji koju osoba procenjuje kao ugrožavajuću za vezu u kojoj se nalazi, jer postoji vera da je zaista moguće da neko treći zadobije ljubav partnera. U ovom slučaju, situacija se ne doživljava kao fatalna, nepodnošljiva i užasna, već kao frustrirajuća i ugrožavajuća. Stoga, glavna funkcija ovog tipa ljubomore jeste pokušaj da se to spreči, ali na način koji je društveno prihvatljiv i koji ne podrazumeva zastrašivanje, ponižavanje, pretnje itd. S obzirom da oko nas uvek postoje zanimljivi ljudi koji zaslužuju pažnju, određena doza straha te vrste je opravdana. Ona nas podseća da nam je stalo do voljene osobe i daje nam potrebnu energiju da svoj ljubavni odnos sačuvamo i zaštitimo.
Iracionalna ljubomora, sa druge strane, podrazumeva strah, bes i depresiju, opsesivno razmišljanje o tome gde je partner i sa kim, a manifestuje se ljutnjom; partner se vidi kao krivac, kao onaj koji daje povod, koji se ponaša zavodnički u prisustvu osoba suprotnog pola, pa se isti proganja, čitaju se poruke u njegovom telefonu, traga se za dokazima koji će potvrditi uverenje da on ima nekog drugog. Ovakvo ponašanje je, međutim, pogubno po ljubavni odnos. Zastrašivanjem i pretnjama ljubomorna osoba pokušava da veže partnera za sebe. Iz najbolje namere da sačuva ljubavni odnos, ovakvim ponašanjem ona zapravo zamara partnera i na taj način ubrzava raskid.
Takođe, studije su pokazale da ljubomorni ljudi, čak dva puta više obolevaju od Alchajmerove bolesti, depresije, neuroze.
Iako je ljubomoru teško izlečiti, volja za promenama prvi je korak u ostvarenju tog cilja. Ipak, ukoliko ne može sama da izađe na kraj sa svojim strahovima, ljubomorom i posesivnošću, najbolje bi bilo da se obrate psihologu za pomoć.
