Izvor: Press, 06.Nov.2012, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećo, ne brini, jednog dana će se sve isplatiti
Plava devojka .... Upoznali smo se pre šest godina u restoranu „Moderna", za oko mi je odmah zapala jedna plava devojka. Otac - Posao u restoranu bio joj je samo jedan u nizu sezonskih koje su ona i sestra radile posle majčine smrti. Nisu imale dobar odnos sa ocem. Kapkejk - Želela je da osnuje još jedan posao sa drugaricom, pravljenje kapkejkova. Na dan kada je poginula trebalo je da urade prvu porudžbinu
Upoznali smo se pre više od šest godina u restoranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << „Moderna"... Još pre nego što smo postali „In vivo", trebalo je da imamo muzički angažman u tom restoran klubu i znao sam da ćemo tu ostati duže. Upoznali smo se redom sa konobaricama i za oko mi je zapala jedna plava devojka... U njoj sam odmah prepoznao toliko razuzdanu vatru i energiju, koja kao da traži nekog da je smiri. Kada je rekla da se zove Nevena, sve mi je bilo jasno, to je ljubav mog života!
Ovako za Press počinje ispovest Neven Živančević, pevač grupe „In vivo", na dan sahrane svoje devojke Nevene Dragutinović, koja je poginula kada je na nju kolima naleteo košarkaš Kimani Frend.
Kuče u restoranu
Živančević u pismu koje nam je poslao govori o najintimnijim detaljima šestogodišnje veze sa nesrećno nastradalom devojkom, kao i porukama koje je sa Nevenom razmenio u noći njene pogibije.
- Zaista sam imao taj osećaj da je ona ljubav mog života, a to se se potvrdilo nedugo zatim, kada je malo kuče ušetalo u restoran. Ona, pošto je bila ogromnog srca, pružila je kučetu malo mesa u činiju da jede. Na to je jedna „ugledna" gospođa dobacila: „Alo, bre, kako možete da služite kučiće?", na šta je Neca iz topa odgovorila: „Kad možemo da služimo kučke, možemo i kučiće." Tom rečenicom me je zauvek osvojila - piše pevač „In viva" o upoznavanju sa Nevenom.
- Nedugo posle toga počeli smo da se zabavljamo. Bili smo kao i svi mladi, puni želje za zabavom. Njoj je posao u restoranu bio samo jedan u nizu sezonskih, koje su ona i sestra radile posle majčine smrti. Nisu imale dobar odnos sa ocem, jer je živeo u drugom gradu sa svojom novom porodicom i nije im posvećivao ama baš nikakvu pažnju. Kada je Neveni bilo najteže, kada je imala zdravstvenih problema, morala je da diže kredite u banci i da se sama snalazi da bi se izlečila. Zbog tako nekih stvari ona i nije želela da ima kontakt sa ocem, ali je svoju polusestru i polubrata obožavala i sa njima je kontaktirala! Jedini ljudi kojima je verovala bili su rođaci sa majčine strane, koji žive u Dobrinji i koje smo redovno posećivali - priča Živančević.
Neutešni mladić ističe da je Nevena uspela da ostvari sve što je zacrtala od trenutka kad je prestala da radi po kafićima.
- Upisala je fakultet, završila ga u roku i dobila zvanje diplomiranog komunikologa. Upisala je potom kurs engleskog. Zaposlila se u firmi „Domino advertajzing" i za kratko vreme postala glavna karika te firme, što mogu da potvrde svi klijenti koji su sarađivali sa ovom agencijom. Bila je neverovatno predana radu. Morao sam nekad da je više puta vraćam u čekaonicu kod lekara, htela je da ide na posao jer nije sve stigla da završi. Ona je jedina uvek u devet ujutru dolazila. Ko zna čime bi se bavila u životu i dokle bi dogurala da je nije ova nesreća zadesila...
Razdvojeni 10 dana
Pevač objašnjava da je u poslednje vreme sve bilo sjajno za mladi par.
- Meni je krenuo posao, više nismo brinuli o novcu, a ona je svoj posao završavala na vreme i požrtvovano, a sa druge strane, želela je da osnuje još jedan posao sa drugaricom, a to je pravljenje kapkejkova. Nažalost, na dan kada je poginula, trebalo je da urade prvu porudžbinu, ona sa svojom drugaricom Marinom... Pre nekoliko dana smo kupili auto koji je dugo priželjkivala, stalno je trčkala po kući i vikala: „Joj moja 'mikrica', moja 'mikrica'" („nisan mikra")... Kada sam joj dao ključeve, bila je presrećna, jer je toliko želela da ima svoja kola... Nažalost, nije stigla da pređe ni 50 kilometara sa njima...
Tek kupila kola ... Pre nekoliko dana smo kupili auto koji je dugo priželjkivala, stalno je trčkala po kući i vikala: „Joj, moja 'mikrica', moja 'mikrica'"... Nažalost, nije prešla ni 50 kilometara sa njim
Koliko smo se mi voleli svedoče i poslednje poruke koje smo razmenili među sobom. Ona se spremala da pravi kapkejkove, a ja da krenem na svirku. Bili smo skoro 10 dana razdvojeni...
Neven: Tako sam ti umoran, lepoto... Samo da se dobro naspavam večeras i još sutra i eto me! Tako mi nedostaješ, lepoto moja! Da te zagrlim i da slušam kako dišeš pored mene... VOLIM TE SVIM SRCEM, ŽIVOTE! Žao mi je zbog ukrasa, ali znam da ćete izvući maksimum sutra! Uz tebe sam, lepoto! Ljubim te nežno...
Nevena: Srećooooo!!! Izdrži!!! Još sutra i onda ću ja da te pazim i mazim i ljubim i VOOOOOOLIM!!!:) Nedostaješ mi jaaaaaaaaaaaaakoooooooooooooooo! Žao mi je samo zbog para koje smo dali, al' nema veze... Jednog dana će se sve isplatiti...:) Držim palčeve za večeras!!!: *: *: *
Neven: Hoće, ljubavi moja, naravno! Hvala ti, lepoto! VOLIM TE LUUUUDOOOO!!! Odo da se spremam!: - *
Mama, jel' ovo puuuž?
Svaka naša poruka bila je priča za sebe. Nikad me nije bilo sramota da cvrkućem sa njom preko telefona, iako su me ljudi gledali ko da nisam normalan. Jednom smo naišli na neko dete u parku koje je vikalo:"Mama, jel' ovo puuuž?" Otad je ona počela da govori to „puuuž" iz zezanja i sve se to pretvorilo u neki naš puževski jezik i od tad je ja zovem iz milošte Pule. Nikad nije želela da se medijski eksponira da ne bi ugrozila moju popularnost. Zato nikada i nije pisalo na Fejsbuku da smo u vezi. Od nje sam uvek dobijao neverovatne reči podrške kada god je trebalo. Tolika snaga se krila u njoj, to vam slovima ne mogu opisati.
Ono što retki znaju. Nevena je kao mala pročitala celu jednu biblioteku. Nije postojala knjiga da se spomenula na televiziji, u društvu, a da je ona nije pročitala. Volela je mnogo i da gleda filmove, neke je gledala i po 10 puta, u poslednje vreme uglavnom neke „glupe romantične komedije", ali je volela mene da zagrli pa da gledamo neki akcioni film ili dramu.
Ovo je samo mali delić priče koji vam u ovih sat vremena mogu ispričati. Želeo sam samo da javnost sazna kakva je osoba napustila svet zbog bahatosti jednog pijanog vozača...
Oproštaj ... Na groblju u selu Srednja Dobrinja, uz prisustvo više stotina ljudi, kraj svoje majke juče je sahranjena Nevena Dragutinović
Dete moje, anđele moj, pozdravi svoju majku
POŽEGA - Nevena Dragutinovć (29) sahranjena je juče na lokalnom groblju kraj svoje majke u selu Srednja Dobrinja kod Požege. Od Nevene je došlo da se oprosti više stotina prijatelja, familije ...
Ispred kuće Radisavljevića u Srednjoj Dobrinji, gde je Nevena odrasla, vladala je muka tišina, koju su prožimali jecaji i uzdasi. Kraj kovčega ispred kuće saučešća su primali sestra bliznakinja Jovana, dečko Neven Živančević, ujak Srećko, baka Vera, deda Milenko, otac Dalibor i druga familija.
- E, sudbina je teška. Njihova majka se udala u Bosni, a onda su svi početkom devedesetih, kada je počeo rat, došli u Srednju Dobrinju. Nije išlo Neveninim roditeljima pa su se ubrzo razveli. Brigu o bliznakinjama preuzeo je njihov ujak Srećko. Odrasle su uz njegove ćerke Jelenu i Mirjanu, nije ih razdvajao. Osnovnu školu su završili u Dobrinji, a onda su otišle u srednju školu u Čačak. Pre petnaestak godina im je umrla majka i ona je sahranjena u porodičnoj grobnici u Dobrinji - kazao je komšija Neveninog ujaka Srećka.
Sa teškim bolom i neprestanim jecajima sestra Jovana je zahvalila svima koji su došli u Dobrinju da isprate Nevenu do svoje večne kuće. Neven Živančević, Nevenin nesuđeni suprug, grlio je i ljubio sliku njenu sliku, plakao i nemo uzdisao.
Sveštenik je posle opela jedva uspeo da izusti nekoliko reči.
- Ovde samo mogu da se kažu tri reči: tuga, bol i čemer. Ne mogu reći nikakve reči koje mogu ublažiti bol, ni stihovi mi nikakvi ne padaju na pamet. Jutros kada sam otvorio vrata crkve prvo sam se pomolio Bogu da više nikada ne budem pozvan na sahranu mladih. Tako sam uradio i jutros, jer mi je ovo trinaesta sahrana mladih - rekao je sveštenik.
Baka Vera je u oproštaju zamolila unuku da pozdravi svoju majku.
- Anđele moj, molim ti se, pozdravi svoju majku... Joj, dete moje - kukala je ona.
I deda Milenko je jecao na kovčegom unuke.
- Pozdravi svoju majku, anđele moj - jedva je progovarao.
U dugoj koloni krenula je tužna povorka na lokalno groblje udaljeno dva kilometra. Kovčeg sa Nevenom je spušten pored njene majke. Z. Gligorijević
