Izvor: Prva.rs, 09.Apr.2014, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srđan Dragojević: Novi film, stare boljke
Ukratko: „Ništa na ovom svetu nije besplatno, osim sira u mišolovci“, kaže jedan od menadžera prodaje, gledajući porodice iz svih krajeva bivše Jugoslavije koje su došle na letovanje u rizort na Jadranu. Letovanje je besplatno uz uslov da se prisustvuje „seansi“ prodaje u sistemu „time-share“ koji podrazumeva da se kupuje ograničeno vreme za korišćenje apartmana na period od 99 godina.
Beograđanin Mladen je najuspešniji u ekipi prodavaca iz čitavog regiona, šarmantan i bez skrupula. Glavni menadžer prodaje, Metod, dodeljuje Mladenu „nemoguće“ klijente - Omera, bivšeg ratnog veterana iz Bosne i njegovu ženu Maju. Omer prema Mladenu gaji neskriveni animozitet. Ovo je Metodova osveta, jer je saznao da njegova žena, Sonja spava sa Mladenom. Na početku prodaje, Metod saopštava svojim prodavcima da im je u posetu došao glavni menadžer, iz Nemačke koji je nezadovoljan njihovim rezultatima. Agenti saznaju da će ostati bez posla ukoliko danas ne ostvare prodaju. Oni se bacaju na svoje „žrtve“ sa žarom očajnika. Počinje „borba“ između prodavaca i kupaca u kojoj se ne biraju sredstva i koja briše razlike između „dželata“ i „žrtve.“
Naziv filma upućuje na tragikomediju na našim prostorima.
Srđan: Naslov Je poznat svima koji su služili JNA. To je komanda iz pešadijske obuke, kada neka moguća virtuelna atomska bomba padne na jednu stranu, a vi se bacite na drugu i preživite. Svi smo doživeli ovu tranziciju, niko nije preživeo.
Kako je nedavno objasnio, scenario je nastao na osnovu istinitih događaja („Pobjeda“):
Srđan: Na nagovor svog oca, otišao sam u jednu agenciju u Beogradu da saslušam predavanje o fantastičnim mogućnostima koje pruža kupovina nedelju dana u apartmanima na Tenerifima. Otišao sam, saslušao i dobio sedmodnevni vaučer za letovanje na Tenerifima. Hteo sam da odem tamo maskiran i prosto budem obična ovca za šišanje, koju će prodavci da ubeđuju da je najveća stvar u životu zadužiti se, uzeti kredit i dati 20.000 evra za sedam dana godišnje u apartmanu u nekom letovalištu. Sve su to naivni i zbunjeni ljudi, uglavnom naši sunarodnici, koje odmah uhvate oni prevejani prodavci-ajkule i uvaljuju im apartmane koje će oni da otplaćuju do kraja života. Maskiran u običnog građanina ja sam beležio i pratio dijaloge, ponašanje ljudi… To mi je bilo fenomenalno iskustvo. Da budem na pozornici svog filma. Onda sam napisao scenario koji sam smestio ne na Tenerife, nego na jedan rizort na Jadranu. Matrica je ista. To je priča o ovcama i vukovima. U nekom krajnjem ishodu, vidimo da su te ovce i vukovi neki jadni ljudi koji igraju te svoje uloge iz nužde i moranja i koji su duboko nesrećni u tim ulogama.
Iz Dragojevićeve kuhinje uvek prepoznatljiv ukus gorčine i humora koji njegove filmove godinama drže na listi najpopularnijih.
Srđan: Ovo je meni sedmi film. Svaki put je isto, svake dve tri godine ja sisnem zube i prođem celu tu kampanju i ponosan sam jer mislim da smo napravili dobar posao. S druge strane, kad publika počne da gleda film u bioskopu meni je drago da film prepustim sebi i sopstvenoj sudbini.
