Izvor: Svet, 13.Okt.2014, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija
Rastrzana između života u iznajmljenom stanu od 30 kvadrata sa suprugom i bebom, u išćekivanju otkaza kad se vratim s’ porodiljskog bolovanja, bez primanja u poslednja tri meseca, bolesne brige za svoju porodicu i bebu, pravim retrospekciju, ne celog života u tebi bedo jedna nego poslednjih mesec dana.
Vidim po medijima ide mi na bolje, neki napredak se spominje uporno, gde to? Kad će mi leći razlika od te prosečne plate u tebi? Nisam alava ni gramziva, treba mi, zbog nataliteta koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << ti je neophodan da bi opstala, treba mi za najbitnije, za mleko, znaš i sama, najjeftinije košta 500 dinara i kutija traje tri dana, ja sam tebi pomogla, a kad ćeš draga Srbijo ti meni? Nisam jedina koja ne može da doji svoje dete i za to krivim isto tebe draga moja i porođaj tvojih stručnjaka sa laktovima i čaršafima bebe koja je bila preteška i prevelika za mene, pa su mi popucali kapilari u grudima, ostalo neću ni da ti prepričavam, znaš i sama, to iskustvo si mi ti priuštila. Budi srećna što je moje dete desetog dana po otpustu iz bolnice bilo dobro, veruj mi imala si sreće. Onda vidim nemamo pravo na dečiji dodatak od 2500 dinara a nekima dajes 13. platu, suprugov minimalac ode na kiriju i račune, moj minimalac ostane da jedemo obučemo se, živimo, mada ne moramo baš da jedemo svaki dan jel da? To nas učiš od malena. Ne znam kako nisam do sada naučila. Da ti prepričam još nešto draga, krenemo juče u šetnju i da platimo kiriju i ukradu mi torbu iz bebinih kolica, iz bebinih kolica ALO, sa kirijom, sa telefonom i svim dokumentima, na kraju ja sam kriva, što sam izašla napolje, opasno je, što sam nosila pare to se ne radi, što li ja dišem draga moja i to ćeš da mi naplatiš sutra i da me ubediš da sam jako srećna što plaćam jel da?
Da ne dužim više, znam da imaš bitnija posla, treba se prošetati, trebaju se gledati utakmice, treba se ići na seminare, svašta treba, izvini znam. Izvinićeš se i ti meni jednog dana al biće kasno draga moja, lupiš mi šamar kad god pomislim nešto da uradim ili krenem negde, boli to, ja ne praštam ali zaboravljam, pa ću sad dok sam besna i povređena da ti ponovim dok ne zaboravim, zelim ti da nestaneš, retko kad si mi dobro donela, previše puta povredila i zgazila, zla si, pokvarena i alava, za takve osobe se kaže da ne treba da žive i ja tako danas za tebe kažem! Ni pod šljivu.
Autor: J.N.
Foto: Freedigitalphotos
