Izvor: Press, 18.Okt.2010, 02:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi, ne brukajte se više!
Više se divimo onima koji protrče kroz kadar u nekom stranom filmu, nego onima koji su u Srbiji uradili nešto značajno. Ubiće nas ta inferiornost, i kao državu i kao pojedince
Nataša Ninković iz uloge u ulogu pokazuje svoj raskošan talenat i zavređuje brojne filmske i pozorišne nagrade, što je svrstava u red naših najznačajnijih glumica. U intervjuu za Press Nataša poručuje da joj smeta što se više pažnje pridaje nekoj minornoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ulozi naših glumaca u inostranstvu, nego vrhunskim glumačkim ostvarenjima snimljenim u Srbiji.
- Ubiće nas ta inferiorna pozicija iz koje razmišljamo! Kod nas se više medijske pompe daje nekome ko protrči kroz kadar u nekom stranom filmu, nego našim glumcima koji ovde naprave nešto zaista vredno pomena. Strašno! To je borba sa vetrenjačama. Evo, čak nam i država govori koliko smo inferiorni i da se saginjemo do poda, a što ne bi tako razmišljao i pojedinac. U mom slučaju se toliko pisalo i pričalo da sam odbila ulogu u ostvarenju reditelja Olivera Stouna, nego o nekim velikim i značajnim rolama. Prvo, to uopšte nije tačno, jer da mi je stvarno ponudio ulogu, nikad ga ne bih odbila! Ni u snu mu ne bih rekla: „Neću, lepše mi je da igram u Narodnom pozorištu"!
Ostavljate utisak glumice koja stalno ima posla. Birate li uloge ili sve prihvatate?
- Znam da se mnogima čini da igram u svim filmovima i serijama, ali to jednostavno nije tačno. Evo, do filma „Neke druge priče" napravila sam pauzu i od januara meseca ništa nisam radila. Dešavalo mi se da napravim pauzu u filmovima i serijama i po godinu dana. Međutim, ta ostvarenja se stalno repriziraju i izgleda kao da sam stalno na ekranu. Desi se da me uslikaju na nekoj premijeri ili događaju, pa narod misli da sam stalno tu. O svom poslu ne razmišljam na način da li me ima dovoljno ili nema, već da li sam zadovoljna ulogom. Kompromisi kod biranja uloga su neophodni, ali se trudim da ih ne pravim previše. Delim ih na one koje mogu da progutam i na one koje ne mogu nikako. Te koje ne mogu da progutam - ne radim!
Česti partneri u ostvarenjima su vam kolege sa klase Sergej Trifunović, Vojin Ćetković, Nebojša Glogovac, Nela Mihajlović...
- Obožavam da radim sa svojim klasićima, veoma sam vezana za njih. Imamo i poseban način zezanja, jer smo zajedno od naše sedamnaeste godine. Interesantno je kada radimo zajedno, pa primetimo koliko je ko napredovao. Divno je kada te klasić iznenadi u poslu, a misliš da te više ničim ne može iznenaditi jer ga previše dobro poznaješ.
Poslednjih godina sve češće se snimaju filmovi u koprodukciji eks-Ju republika. Kako gledate na to?
- Nisam jugonostalgičarka i nemam takav odnos prema saradnji kinematografija iz regiona. Na to gledam samo kao na saradnju pet komšijskih zemalja, koje imaju sličan jezik.
Vaši sinovi Matija i Luka su blizanci. Kome su po karakteru bliži - vama ili suprugu?
- Moji sinovi imaju specifičan odnos. Matija je stariji dva minuta i to doživljava kao dve godine. Dobro se slažu, ali su dva potpuno različita karaktera, pa suprug i ja moramo da budemo vrsne diplomate u razgovoru s njima. Matija je, kao ja, srčan, a Luka je, poput Nenada (Šarenac, biznismen, prim. aut.) društven i opušten.
