Izvor: Poznati.info, 27.Apr.2013, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sofija Juričan: Ništa nije crno-belo
Ulogom Coke u seriji “Zvezdara” razbija predrasude o konobaricama: Kada sam pročitala scenario i obukla kostim, bilo mi je jasno da ću morati da se klonim opasnosti i zamki
SLUŠAJUĆI stereotipe o konobaricama, Sofija Juričan je odlučila da na primeru jedne od njih dokaže da su i one osobe od krvi i mesa. Ni bolje ni lošije od ostalih. Šansu za to pružila joj je Coka iz serije “Zvezdara” (nedeljom na Pinku).
Coka je Jagodinka, koja u potrazi za >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << srećom stiže u glavni grad. Da bi opstala, ona se služi svim legitimnim sredstvima i nije joj lako. Ali trudi se da u borbi za opstanak nikog ne povredi.
- Vrlo je temperamentna, tvrdoglava i uporna, što i jeste glavna karakteristika ljudi koji dođu sa strane, koji nemaju privilegiju da se rode u nekim sjajnim uslovima. Za sve što je Coka u životu stekla, morala je pošteno da se pomuči. Sada živi u Beogradu, u iznajmljenoj sobici i mora sve da učini da bi preživela. To je borba za – biti ili ne biti.
A onda joj se dogodi ljubav… I, kako kaže Sofija, kako ljubav uglavnom ne bira, Coka se zaljubljuje u oženjenog čoveka.
- A s druge strane, vrlo je poštena, empatična i moralna. I ne pada joj lako što je taj čovek oženjen, što mu je ljubavnica, ali iako zna da to nije lepo i pošteno, ne može da se odupre toj ljubavi.
Iz priče o Coki, primećuje se koliko se Sofija vezala za nju. Želela je da dobro “ukači” i jagodinski akcenat, pa je pomoć potražila od drugarica koje su iz tog grada.
- Stalo mi je bilo da napravim dobar miks jagodinskog i beogradskog akcenta, jer Coka već duže vreme živi u prestonici. Zato su mi pomogle drugarice, koje su mi iščitale ceo Cokin tekst, ja sam ih snimala na diktafonu i onda sam satima preslušavala. Suština je bila da u trenucima kada nju ponesu emocije, treba da izgovorim pravi jagodinski, jer znamo da kada se uzbude ili popiju koju čašicu, ljudima prirodno “izleti” akcenat iz rodnog kraja.
- Mi smo se i upoznali na poslu, kada smo radili predstavu “Brod plovi za Beograd”, a prvi zajednički komad (kao momka i devojke) nam je bio – “Zvezdarske zvezdice”. Gorica Popović je tekst pomalo pisala po nama, a na kraju priče, ja njega prosim. Bilo je simpatično kada smo dan uoči našeg stvarnog venčanja igrali tu predstavu, pa je Gorica izašla na scenu i rekla: “Ovo dvoje mladih ljudi će se sutra stvarno venčati”. Publika je pala u delirijum.
U pozorištu joj se dogodila ljubav, a iz ljubavi prema pozorištu Sofija je otišla u glumu. Bila je član recitatorske sekcije i dramske trupe, osvajala nagrade, ali je želela da upiše istoriju. To je i učinila. A onda je povukla dokumente sa Filozofskog fakulteta, pošto je nekoliko dana kasnije primljena na Akademiju dramskih umetnosti.
- Nikada nisam imala tremu i mnogo sam volela pozorište, ali nisam razmišljala da bih mogla da budem glumica. Kada sam na Republičkom takmičenju u recitovanju osvojila treće mesto, član žirija, kasnije moj profesor dikcije, Radovan Knežević, mi je rekao da obavezno probam glumu. Tako je sve krenulo…
Kada je završila Akademiju, Sofija je vrlo brzo zaigrala u Ateljeu 212, u kojem je danas stalni član. Trenutno vežba za premijeru “Revizora”, u kojoj igra dve trećine ansambla i to je mnogo raduje. A vredna je i u “Pozorištancetu Puž”, u kojem uživa igrajući za decu.
- Deca su zahvalna, jer odmah pristaju da budu obmanuta, ali su i zahtevna, jer su znatiželjna i nestrpljiva, pa sve do detalja moraš da im objasniš, inače počinju da postavljaju pitanja – a zašto, a kako… Imaju tu večitu sumnju i želju da sve što pre razotkriju. Igra za decu je vitamin za dušu.
Sofija se još nije oprobala u filmu i veruje da će joj se to desiti, makar u nekim zrelim glumačkim godinama. Nije neko ko juri karijeru po svaku cenu i veruje da za sve postoji pravi trenutak.
- Trenutno mi je veoma važno pozorišno iskustvo. Volim to deljenje sa ljudima, kada osetim energiju publike, kada vidim da hoće još… U pozorištu moraš da budeš virtuoz, tu nema mnogo trikova, za razliku od televizije i filma, gde montaža može da popravi neke tvoje okrete i pokrete.
Pokreti i okreti joj nisu strani još od malena. Dugo je igrala folklor i moderan balet, pa se sada snalazi u bilo kom plesu. Važno joj je samo da ima dobrog partnera.
A sa svojim životnim partnerom deli i ljubav prema putovanjima. Kad god uhvate slobodan trenutak, Sofija i Radomir pobegnu negde. Dok ovo čitate, njih dvoje uživaju u Beču.
LjUDI SU BOGATSTVO
ROĐENA Pančevka rado odlazi u svoj grad. Tamo su joj, kaže, dragi prijatelji koje je birala još u detinjstvu i koji su joj i danas veoma važni.
- Volim da okupljam bliske ljude, važna mi je porodica i taj osećaj da smo svi zajedno. To je jedan od razloga zbog kojeg nisam mogla da zamislim život u inostranstvu. Dragi ljudi su bogatstvo, a ne materijalne stvari.
Izvor: Novosti.rs
