Izvor: Press, 26.Nov.2010, 03:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saša Mišić: U srpskim kafanama pravi pakao
Zaticao sam prljave čaše, dlake u jelu i konobare koji potkradaju! Ali, najgore mi je bilo u Nemačkoj, u restoranu u kome nijedan radnik nije znao ni supu da skuva
Saša Mišić, domaćin rijalitija „Paklena kuhinja", koji se emituje na TV Prva, otkriva kakav je sve pakao zaticao u srpskim restoranima - prljave čaše, dlake u jelu, konobare koji potkradaju i kuvarice puštene kose... Mišić, koji u emisiji pokušava da, pred kamerama, restoran >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << za tri dana dovede u red, u intervjuu za Press kaže da nikad nije zažalio što je prihvatio taj posao.
- Nikad se nisam pokajao! Izazov sam prihvatio jer zaista želim da pomognem i smatram da svako zaslužuje novu šansu. Osoblje je zainteresovano i spremno za boljitak, samo im fali malo podstreka, koji dobijaju od mene.
Kada im delite savete pred milionskim auditorijumom, ko je sujetniji - gazde ili konobari?
- Sve zavisi od njihovog mentalnog i profesionalnog stanja, ali ja vodim kolo i dozvoljavam zajedničku igru samo zdravim igračima. Ima tu raznih kombinacija - nevešt ali bogat gazda sa lukavim i lenjim osobljem, ili veoma vešt i iskusan gazda sa neiskusnim osobljem.
U kom restoranu ste zatekli najveći „pakao"?
- Bilo je to u Nemačkoj, u restoranu u kome je radilo troje ilegalnih emigranata, a osoblje je bilo skup šest različitih nacija i niko nije znao ni nemački ni engleski jezik! Niko nije bio kuvar, a moj zadatak je bio da napravim jelovnik i da ih obučim za 40 radnih dana! To je bio pakao, prava sodoma i gomora! Bilo je tu svačega, ali sam na kraju uspeo. Jedna od mojih vrlina je što se trudim da se snađem u raznim situacijama i ne odustajem.
Planirate li da otvorite svoj restoran i kako bi on izgledao?
- Već godinama radim na tome. Ne znam kako bi izgledao, još se nisu sve kockice složile, ali svakako će biti nešto veoma neobično i neviđeno u Srbiji.
Da bi restoran dobro radio, koliko je bitan novac, a koliko ljubav prema tom poslu?
- Sav novac ne vredi ako vlasnik restorana nema nekog ko će uspešno da vodi posao. Ako imaš ljubav prema poslu, usput učiš, napreduješ, marljiv si i strpljiv i bog te pogleda u pravi čas, onda možeš da uspeš, a novac dođe u skladu s tim.
Dlaka u jelu, prljava čaša, kuvarica puštene kose, konobar koji krade... Da li su to razlozi za momentalni otkaz?
- Sve su to problemi s kojima se srećem, ali onda treba da saznate gde ste vi pogrešili da biste mogli drugog da ispravite. Kolektivne kazne ili otkazi zbog grešaka nisu dobri. Mislim da rad sa pojedincem koji to zaslužuje daje veći efekat od kazne. Ako nema izlaza i „popravke", onda je otkaz krajnja mera.
Da li je neko cenzurisao emitovanje neke vaše emisije?
- Do sada nije.
Imaju li vaši prijatelji tremu kada spremaju hranu za vas?
- Nema potrebe za tim, ali neki kažu da imaju. Nedavno smo se okupili kod dobrog prijatelja za svinjokolj, a njegova žena je danima spremala i aranžirala razna jela, kolače i predjela i gledala je svaki moj zalogaj i reakciju.
Da li put do muškog srca zaista vodi preko stomaka?
- Ne verujem u tu izreku. Mislim da se muško srce na taj način samo priprema i otvara.
Znači li to da vaša supruga dobro kuva?
- Ona kuva odlično! Mada, uglavnom kuvamo zajedno. Troje dece, supruga i ja ludo se zabavljamo u kuhinji i to sve bude veoma kreativno.
Kakav jelovnik pripremate za svoje mališane?
- Za život smo izabrali seosku sredinu. Živimo u Ritopeku. Imamo baštu u kojoj gajimo voće i povrće. Tako njih troje rastu sa paradajzom, kukuruzom, grožđem i začinskim biljkama i mislim da zbog toga već imaju afinitete i želju da probaju da kuvaju. Hranimo se zdravo i kvalitetno.
Koje jelo najviše volite?
- Nemam omiljeno jelo, više volim da kuvam drugima i da gledam kako uživaju u tome. Posle više od 20 godina rada našao sam način kako da definišem svoju idealnu kuhinju: tehnika rada iz Kine, ukus Mediterana, žustrina Balkana sa kombinacijom temelja francuske i nemačke kuhinje!
