Izvor: Press, 11.Dec.2010, 01:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Prsten" nije kraj mog puta!
Dobitnica jubilarnog, dvadesetog „Dobričinog prstena" kaže da ne želi da učestvuje u pisanju monografije o sebi, pošto je ne zanima šta će iza nje ostati
Jelisaveta Seka Sablić jubilarni je 20. dobitnik najznačajnije glumačke nagrade „Dobričin prsten". U razgovoru za Press, legendarna umetnica tvrdi da nije od onih ljudi koji brinu šta će ostati iza njih i otkriva da ne želi da ovo priznanje doživi kao kraj svog umetničkog puta.- >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Ne znam za druge, ali sigurno je da ovakva nagrada čoveka malo uznemiri. Jednostavno se zapita da li je to kruna njegovog rada, budući da je reč o našoj najelitnijoj nagradi. Nagradi za pređeni put. Želim da verujem da se njome ne zatvara moj glumački put. Radujem joj se jer mi pruža posebnu sigurnost, zaštitu, satisfakciju, ali već razmišljam o ulogama koje me očekuju i kojima treba da opravdam veliko glumačko priznanje.
Hoćete li učestvovati u pisanju monografije, i kako ćete se nositi sa obavezama koje nosi nagrada „Dobričin prsten", s obzirom na to da ne volite preterani publicitet?
- Moram da priznam da me opterećuje razmišljanje o obavezama koje slede. Imam i neku vrstu treme kad razmišljam o dodeljivanju nagrade, o davanju intervjua u kojima treba biti iskren, a ne ispasti glup. Volela bih da najmanje učestvujem u pisanju monografije, jer nisam od onih koji pridaju značaj onome šta će ostati iza njih. Monografije nemaju tu težinu koju bi trebalo da imaju, i nemaju taj značaj, jer ne verujem da će ih jedan mlad glumac uzimati za ozbiljno i da će čitati monografije svojih značajnih kolega, kao što bih ja čitala monografiju Ljubinke Bobić, Sare Bernar, ili Dobrice Milutinovića. Današnji glumci ne gledaju ni stare snimke, jer žele da idu nekim svojim putem. Možda su i u pravu zbog toga.
Šta je po vama veći uspeh, dobro odigrana uloga ili dobijena nagrada?
- Uspeh je za mene da ono što radim dopre do onoga kome je to namenjeno. U mom slučaju, do publike, da to neko doživi na tačan način. Ne znače jednom lekaru samo titule koje je stekao, već to da li je izlečio pacijenta, a ako na sve to dođe i neka titula, onda je to sjajno. Uspeh je stalno imati moć nad publikom, razumeti ih, ali da i oni tebe da razumeju. Da se raduju ili tuguju, a ne da budu ravnodušni.
Gde pronalazite energiju i inspiraciju za glumački poziv?
- Svakoga od nas s godinama napušta strast za nekim stvarima, što je prirodno, ali mi se čini da nas glumce strast za glumom ostavlja poslednja. S godinama, istina je, plaćamo cehove padova i uspona koje imamo, ali i sumnji koje imamo u taj uspon. Mislim da mene biološki drži radost za igru. Nisam ja ni u nekim godinama, jer se životni vek produžava. Zahvalna sam bogu što sam u snazi i zadovoljna sam što me ne napušta entuzijazam, iako imam periode kada me mrzi, ali tako je. Uvek zahvalim što imam energiju da se radujem i volim svoj poziv.
