Izvor: Prva.rs, 19.Jun.2014, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porastao mali Stanoje!
Publika ga voli kao malog Stanoja. Za ortake, on je mali Đape iz kraja. Zove se Predrag Vasić, ima 16 godina i svetlu glumačku budućnost. Nedavno se „žalio“ da mu stalno daju uloge siročića, pa mu se sreća osmehnula i dala mu sasvim drugačiju rolu: devojčicu. Ustvari, ulogu mu je dao reditelj predstave „Na otvorenom drumu“ Kosta Ristić (producent Jovana Stević), mali Peđa snašao se kao riba u vodi. Dokaz da je mali vanredni talenat.
- Ništa nije previše teško ako se samo malo potrudiš. Uloga Stanoja je zahtevala da šetam sa štakom i pazim na nogu sve vreme tokom snimanja. Igrati devojčicu je interesantno iskustvo, istovremeno i lepo i veliki izazov. Nisam imao mnogo problema, jer su mi svi pomogli da savladam tu ulogu. Nikada dosad nisam imao zadatak da budem u ulozi devojčice i ovo je bio veliki izazov za mene. Tako se stiče i veće iskustvo, a kada radite sa Radetom Ćosićem i Vladimirom Tešovićem, kao i sa ostalim članovima ekipe, to je veliko zadovoljstvo i čast. Sve se postiže uz trud i zalaganje.
Retko koji klinac ima sreću da zaigra sa velikim zvezdama, čak i idolima iz detinjstva. Peđa je tu sreću imao, ali je ostao čvrsto na nogama. Ortake ne zaboravlja, a nema ni vremena da se uobrazi.
- Koliko god imao predstava i obaveza kao glumac, nikad ne zaboravljam drugare. Verovatno je to glavni razlog. Uvek sam okružen društvom i uvek ću imati vremena za njih. Društvo je ostalo isto, oni nemaju osećaj da se nešto promenilo. Ja sam isti i nikog nisam zaboravio. Na snimanjima je uvek bilo lepo jer je ekipa mlada i talentovana. Uvek se setim dobrog druženja. Kada je reč o poslu, svi su bili tu za mene, pomagali mi oko uloge, posebno Dragan Bjelogrlić.
A tata i mama? Familija, uža i šira?
- Ponosni su na mene i drago im je što sam ovako mlad doživeo uspeh, to je prednost. Uvek mi pomažu oko uloga i naravno, drago im je kada me vide na ekranu (smeh).
Njegova uloga je, između ostalog, da zabavi publiku. Sladak i šarmantan, to i uspeva. Ali, ni on nije imun na dobar štos.
- Zasmejavaju me pozitivni ljudi sa pozitivnim pričama, šale, anegdote...
Kaže, srcu su mu najdržae kolege Andrija Kuzmanović, Nenad Heraković, Rade Ćosić, Uroš Jovčić, Ivan Zekić... Najvažnije mu je da se unese u lik, da živi taj lik i da saoseća s njim.
- Najlepše je kad radite sa ljudima koji su talentovani, puni energije i glumačkog duha i koji ti pomognu da bez opterećivanja i na najlakši način savladaš glumački zadatak. Ali, pre svega, starije kolege me uče da ostanem onakav kakav sam bio pre svega, da se ne uobrazim i da radim ono što volim.
