Izvor: Press, 28.Maj.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poludeo bih bez klarineta
Kada mi je bilo teško zbog smrti dveju supruga, svirao sam svoju „klaru". Ona mi je pomogla da spasem mentalno zdravlje. Srećan sam pored treće supruge
Klarinetista Božidar Milošević (78), jedan od najvećih živih muzičara u Srbiji, u ispovesti za Press poručuje da će svirati svoju „klaru" sve dok može da stoji na nogama. Popularni Boki tvrdi da je presrećan što je u trećoj supruzi Biljani pronašao srodnu dušu.I duša ponekad boli
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << />- Srećan sam što sam, sticajem okolnosti, u Republici Srpskoj sreo Biljanu koja je izuzetna žena. Svaku moju rečenicu može da nastavi. Velika je sreća pronaći srodnu dušu i živeti život s mnogo razumevanja. I moja deca su oduševljena Biljanom. Najčešće se okupljamo kod najmlađe ćerke Ksenije, na ručku koji Biljana spremi, a posle toga svako ide svojoj kući. Nažalost, moja prva supruga Desanka i druga Biljana prerano su preminule, a ja sam ostao sam. Moja deca imaju svoje karijere i svoje porodice, i na šta bi to ličilo da se ja sad nekome nakačim na vrat. Žene se lakše snađu, a mi muškarci smo nekako kao vezane vreće. Navikli smo da neko brine o nama - započinje Boki svoju životnu ispovest.
Milošević je učinio sve da bi spasao živote svojim suprugama, a kada se desilo neizbežno, tugu je lečio sviranjem klarineta.
- Obe supruge preminule su od raka. Pokušavao sam na sve moguće načine da im pomognem i produžim im živote, ali nisam uspeo. Ne treba da pričamo o tome koliko mi je bilo teško. Međutim, klarinet me je spasao. U trenucima kada sam imao najveće probleme, zgrabio bih moju „klaru", vežbao bih skale i spasavao svoje mentalno zdravlje. Najteže mi je padalo to što sam morao i da nastupam u tim trenucima. Jer, nikoga ne zanima da li me boli stomak ili duša, nego želi da uživa u mom nastupu - kaže Boki.
Legendarni klarinetista često kaže da je čovek uspešan onoliko koliko su mu uspešna deca.
- Imam četvoro dece. Najstarija Gordana sa mužem Radovanom (bivši član „Zane" prim. aut.) i decom živi u Njujorku i radi u jednoj banci. Sin Milan živi u Vankuveru, vrlo je uspešan klarinetista i profesor na konzervatorijumu. Ćerke Tijana i Ksenija su koncert majstori Beogradske filharmonije. Veoma sam srećan što su moja deca uspešna i smatram da sam i ja kao roditelj uspešan, jer sam sledio njihov talenat i prepoznao šta je to što vole da rade. S ponosom mogu reći da nisam samo ja magistar muzike, već i moje troje dece, dok je najstarija ćerka doktorirala prava - pohvalio se umetnik.
Sviraću do poslednjeg trena
Na estradi je šest decenija i, za razliku od mnogih kolega, nikada ga nijedan porok nije uzeo pod svoje. Za to je zahvalan ocu Krsti.
- Kada sam iz rodnog Prokuplja pedesetih godina prošlog vek, polazio u Beograd na studije, moj otac me je pred ikonom svetog Tome zakleo da se nikada ne kockam. Otac je imao veliku averziju prema kocki, jer je njegov rođeni brat poginuo zbog toga. Takođe sam celog života u svom podrumu imao stotine litara najboljeg vina i rakije, pa toga nikada nisam bio željan. Veliki broj mojih prijatelja muzičara, i to veoma uspešnih, zbog poroka je došao na ivicu egzistencije i propasti. Gledajući ih, učio sam šta ne treba raditi - kaže Milošević.
Život estradnog umetnika podrazumeva česte turneje i putovanja, koje Boki pamti po brojnim anegdotama. Umetnik rado prepričava jednu anegdotu iz Nemačke.
- Sa Miroslavom Ilićem sarađivao sam 12 godina i gotovo svakog četvrtka kretali smo na put po Evropi. Jednom prilikom gostovali smo u nekom nemačkom gradu i u kafani se Dobrivoje Topalović, koji je često putovao sa nama, hvalio da dobro govori nemački jezik. Kad je došao konobar rekli smo Topalku da naruči piće pošto je vešt sa nemačkim, a on je rekao: „Bite šen, ajne piven bez penen." Konobar je ćuteći otišao i ubrzo doneo pivo, i to bez pene. Na to se Topalović ohrabrio i rekao: „Šta je? Je l' vidite da znam nemački?" A kelner mu je odgovorio: „Burazeru, ja sam iz Kragujevca!" (smeh)
Iako je odavno u penziji, ne želi da prestane da se bavi muzikom.
- Svakih šest meseci idem na kontrolu kod svog prijatelja kardiologa. Jednom prilikom sam mu rekao da ću da sviram sve dok ne osetim da više ne mogu. Doktor mi je odgovorio: „Tada će već biti kasno!" (smeh). Trajem zato što svakog dana vežbam i naporno radim. Onog dana kad ne budem mogao da ispunim sopstvene kriterijume, koji su visoki, okačiću rukavice o klin - poručuje Milošević.
