Izvor: Prva.rs, 09.Avg.2014, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pogrebnik" -"Vaše je samo da umrete, ostalo prepustite nama"
Nikolićev portret glavnog protagoniste koji, po povratku iz gastabajterskog života u Nemačkoj, radi u pogrebnom preduzeću svog tasta, odabran je kao najbolji prema glasovima publike. Pobedio je tesno ispred britanskog dokumentarca “Duh četrdesetpete” Kena Louča. Jaka konkurencija, kaže Dragan.
- Vest o nagradi nas je iznandila jer se dodeljuje na osnovu glasova publike, a bilo je i drugih odličnih filmova i, pritom, sa mnogo lakšim temama. Naročito mi se dopao već nagrađivan >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << hrvatski film "Autofokus" Borisa Poljaka. Međutim, nagrada iz Supetra nam je bitna, ne toliko zbog konkurencije u kakvoj je osvojena, nego kao znak da "Pogrebnik" odlično komunicira sa publikom uprkos težini kojom je prožet.
Neobičan je "Pogrebnikov" put, rekla bih.
- U razvoj filmske priče ušli smo 2010. godine. Nekoliko godina smo snimali i pratili šta se dešava u pogrebnom preduzeću "Drnda Internacional". Bilo je mnogo zanimljivih situacija. Međutim, ono za čim smo tragali, bio je poseban način da gledaocima omogućimo da se sažive sa filmskom pričom. U svakom slučaju, uprkos temi želeli smo svetli film.
Glavni zadatak je bio pronaći aktera koji će na nivou emocija da iznese film na pravi način. Onda se u drugoj polovini 2012. godine pojavio Bata, Drndin zet, poreklom Srbin, rođen i odrastao u Nemačkoj, koji je došao u Srbiju sa suprugom Tanjom, da bi u Srbiji radio kao svoj na svome, učeći pogrebni posao od tasta i istovremeno priželjkujući potomstvo. Kako je Bata u ovu životnu etapu ušao srcem, verovao sam da snimanje treba da usmerim na njega i situacije kroz koje prolazi. Ta odluka se pokazala isprvanom, tako da je kasnije u montaži film nastao uglavnom od materijala koji sam snimio prateći Batu.
Film je dokumentaran. Na osnovu čije priče ste ga uradili?
- Inicijalna ideja za film došla je od austrijskog novinara i pisca Horsta Vidmara. Horst je želeo da napravi film o srpskim emigrantima koji se vraćaju u otadžbinu pogrebnim preduzećem gospodina Drnde, pre svega baveći se emigrantima čiji se san o konačnom povratku u domovinu na taj način ostvaruje.
Međutim, sam film predstavlja intimistički portret mladog pogrebnika koji iz rodne Nemačke emigrira u Srbiju, da bi se u tastovoj pogrebnoj firmi bavio međunarodnim pogrebnim poslom, jednim od retkih poslova koji mladom čoveku u Srbiji danas mogu da pruže sigurnu egzistenciju. Ovim se fokus priče znatno promenio jer to više nije bila samo priča o emigrantima, ili Batina priča, nego mnogih mladih ljudi koji pokušavaju da zasnuju porodicu u vreme opšte finansijske krize i krize vrednosti, priča sa kojom sam i sam mogao da se poistovetim, te je jasno zbog čega me je samo snimanje i odvuklo u suprotnom pravcu. To je ono što je nemoguće predvideti u dokumentarnom filmu, zbog čega ga volim i rado mu se prepuštam.
Da li je teško snimati tugu bez da se zapadne u kliše?
- Teško je biti prisutan dok su ljudi tužni i nesrećni i to sa kamerom, a onda ih na sve to još i snimati. Uvek sam bio svestan da čitava stvar ne sme da se pretvori u neki uvrnuti rijaliti o najdubljoj ljudskoj tuzi i patnji. Ali u fokusu "Pogrebnika" ni nisu tuga i bol ožaloćenih ljudi, rođaka i prijatelja pokojnika, nego priča o Bati, mladom pogrebniku. Uostalom, zahvaljujući Bati film je uspeo da bude to što sam želeo i da cela njegova težina bude izneta na jedan lak način.
Crni humor kao štit od težine priča sa kojima se pogrebnici sreću?
- Nije bilo nikakvog štita, sve što je proživljavao Bata i sam sam proživljavao. Kad je on imao košmare i sam sam ih imao. Crni humor je jednostavno nešto što nas obeležava jer, verujem, imamo jaku potrebu da budemo vedri uprkos svemu negativnom što nam se dešava, uporno tragajući za uglom iz koga ćemo drugačije da osvetlimo sve ono mračno, a izvan naše moći.
Koliko košta sahrana u Srbiji, a koliko u Evropi?
- Cena sahrane zavisi od mnogo stvari, pre svega od izbora opreme pokojnika, same organizacije itd. Svakako mnogo je jeftinije biti mrtav u Srbiji nego u Evropi, što je često i razlog konačnog povrataka naših emigranata u Srbiju. Naravno, ljudi se sahranjuju u Srbiji i iz patriotskih motiva, ali tek kad bi bilo jeftinije biti pokojnik u Evropi nego u Srbiji, imali bi razlučen taj patriotski motiv od ekonomskog.
Fali nam malo (drugačijeg) humora humora na platnu?
- Probajte da zaustavite nekog od užurbanih ljudi današnjice na ulici i da ga zasmejete. Teško, samo bi se okrenuo na drugu stranu i nastavio za svojom žurbom, kao i pre. Da bi se čovek iskreno smejao mora da bude opušten, to je ono što većini sveta danas najviše fali. Nema opuštenosti i ležernosti. U "Pogrebniku" humor dolazi sa glavnim likom i to je najbolja varijanta za temu kojom se bavimo. Jer se nikome ne smejemo u njegovoj patnji i bolu, nego je humor imanentan karakterima kao znak života i želje za životom uprkos prolaznosti.
Šta će ovaj film promeniti?
- Filmovi ne menjaju stvarnost, ali mogu da je dovedu u pitanje. Ljudi će poneti različite utiske sa projekcije našeg filma i ja ne bih vole da učitavam šta će publici naš film da znači. Ali mogu da govorim o sebi. "Pogrebnik" je promenio mene i moj odnos prema životu i smrti. Izoštrio mi čula i stvorio od mene malo upornije i istrajnije biće nego što sam pre rada na ovom filmu bio.
Gde i kada može da ga pogleda publika u Srbiji?
- "Pogrebnik" još uvek putuje po festivalima, tako da je beogradska publika imala već priliku da ga vidi na Beldocsu, zatim i novosadska na Cinema City festivalu, onda i na EXIT, a trenutno je u toku i mini turneja filma po Srbiji, tako da će film biti prikazan 21. avgusta u Kruševcu (u dvorištu gimnazije), 22. avgusta u Prizrenu (na Dokufestu) i 29. avgusta u Zaječaru na Felix Romuliani (otvaranje Antikafesta). U septembru smo na stranim festivalima, a u oktobru se vraćamo u Beograd, gde će film biti prikazan u takmičarskom programu Međunarodnog festivala entnoloških filmova, itd. Nažalost, domaći bioskopski distributeri retko se odlučuju da uvrste dokumentarne filmove u svoj repertoar, domaće televizije skoro da nemaju slot za kreativne dokumentarce, ali film je snimljen da bi se prikazivao, tako da razmatramo i alternativne način prikazivanja i distribucije.
Planovi za budućnost?
- Nastavljam sa suprugom da razvijam nekoliko dokumentarnih projekata i paralelno da pišem za pozoriše, uprkos sistemskom urušavanju kulturnih vrednosti na našim turbulentnim prostorima. Verujem da svaka muka ima svoj smisao i u prosvetljenje uprkos mraku.
