Izvor: Svet, 22.Sep.2016, 17:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PUTOPIS Bogdan Bogdanović: Moja Ibica

Jedan od srebrnih momaka iz Rija, bek Bogdan Bogdanović (24), i pre nego što je naša košarkaška reprezentacija osvojila drugo mesto na Olimpijadi potajno se nadao velikom uspehu i medalji.
Zapravo, toliko je bio siguran u to da se bez problema opkladio sa kapitenom srpskog tima Milošem Teodosićem, koji je obećao da će mu platiti pet dana na Ibici ukoliko pobede Australiju.
“Sad ne mogu da se setim da li smo se kladili pre utakmice sa Australijom ili Hrvatskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << i da li je to bilo za uzimanje medalje ili prolazak u polufinale. Dogovor je bio da nam Teo da novac za smeštaj, a da ostalo, provod i zezanje, finansiramo sami. Znao sam da posle završetka olimpijskog turnira imam samo šest dana slobodno, pa sam se još dok sam bio u Riju dogovorio s prijateljima iz Beograda kako i kad idemo. Rekao sam drugu da rezerviše aranžman i da jedino u slučaju katastrofalnog neuspeha nećemo otići na letovanje, ali da mi onda te kapare koju izgubim neće ni biti žao. Na Ibici sam, hvala bogu, bio, a Teo još nije ispoštovao dogovor. Ali siguran sam da hoće, makar i za deset godina. To nije ni važno, naravno. Složili smo se oko toga da ćemo se kladiti svake godine jer nam je to, kako smo uvereni, donelo dobar rezultat u Riju”.
REPOVANJE NA BRODU
Na španskom ostrvu, poznatom po ludom noćnom životu, nije se provodio do ranih jutarnjih sati.

“Ibica jeste čuvena po diskotekama i najboljim di-džejovima na svetu, ali ona ima i prelepu prirodu i more. Kako je ovo bilo prvo letovanje posle mnogo godina koje sam mogao da isplaniram, akcenat sam stavio na odmaranje, plivanje, zezanje na brodu i plaži. Uopšte nisam ludovao, iako sam posetio čuvene diskoteke Pacha i Amnesia. Lepo je osetiti tu atmosferu i videti masu ljudi kako đuska i poludi kad di-džej napravi neki muzički prelaz”.
Na brodiću koji je iznajmio sa drugovima uglavnom se čula rep muzika.
“Najčešće slušam strani i domaći rep, a i kod jednog i kod drugog se više fokusiram na reči nego na muziku. Motivišu me tekstovi, čak i kad su emotivne pesme u pitanju. Pred utakmice slušam neke sa bržim ritmom, to je deo mog rituala i pripreme za teren. Jedna od boljih mi je Igraj i pobedi, koju je za našu reprezentaciju napravio THCF”.


Po povratku sa Ibice došao je u Beograd na dva dana, a onda se vratio u Istanbul gde već dve godine živi i igra za Fenerbahče, tim koji trenira čuveni Željko Obradović.
“Istanbul je savršen grad za život i provod. Navikao sam se na tamošnju hranu, slična je našoj, ali meso spremaju još bolje. Obožavam da jedem jagnjetinu, a i za slatkišima sam poludeo, baklavom posebno. Jedino što mi smeta jeste neverovatna gužva u saobraćaju, na to nikako da se priviknem. Imam i omiljena mesta, to su uglavnom restorani i klubovi, poput Nusreta i Sunseta. Sećam se da sam prve godine na pitanja o omiljenim mestima navodio kulturno-istorijske spomenike, ali više ne. To vam je kao kad biste rekli da u Beogradu najviše volite Kalemegdan”.
DRUGI OTAC
Ipak, kad je u Istanbulu, nedostaju mu i Kalemegdan, i beogradski kvartovi.
“Najviše mi fale šetnje ulicama Beograda i vreme koje provodim napolju. Naravno i porodica, sestra, drugovi. Ne posećujem često rodni grad. Tokom sezone obično u njemu provedem jedan dan. Prvih meseci boravka u Turskoj koristio sam svaki slobodan trenutak da dođem kući, doputujem ujutro i otputujem uveče. Sada to radim samo onda kad mogu da prenoćim. Dešava se da nam Željko samoinicijativno da slobodan dan, mada češće moramo za to da ga pitamo. Tad nas obično odgovara od puta postavljajući nam pitanje: Jesi li siguran da treba da ideš? Iako govori da to nije dobra ideja, uvek nas pusti”.

Željko Obradović mu, kaže, u Istanbulu menja oca.
“O Željku bih mogao danima da pričam, o njemu ne možete da kažete rečenicu-dve. On mi je skoro kao otac, a i više vremena provodim s njim nego sa roditeljima. Reč je o savršenoj ličnosti, perfektnom karakteru i stručnjaku. Ne smeta mi ni što nam stalno nešto zamera, jer kod njega je svaki detalj važan. Zahvaljujući njemu shvatio sam koliko je potrebno raditi na sitnicama, ne samo na terenu nego i u životu. On je takva veličina da ni u jedan njegov savet ili instrukciju ne sumnjam, prihvatam ih bez ikakvog razmišljanja”.
Još kao dete maštao je da jednog dana zaigra u NBA ligi. Taj dan se približava.
“Imam mogućnost da igram u Sakramentu, to je jedan od kalifornijskih timova koji baš volim. Žao mi je što nikad neću zaigrati sa Kobijem Brajantom jer se povukao, ali čuo sam da sad drži privatne časove, pa, eto, možda odem na neki kurs kod njega. San o NBA je konstanta”, zaključuje razgovor za GLORIJU Bogdan Bogdanović.
 

Nastavak na Svet...