Izvor: Scandal.rs, 12.Mar.2015, 19:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovih pet scenarija apokalipse nam ozbiljno prete
Ovih pet scenarija apokalipse mogli bi da budu kobni po ljudsku rasu.
1. Erupcija supervulkana
Vulkani su roditelji života, ali i sledbenici smrti. Vreli su, negostoljubivi i gadni, a ipak su pre tri milijarde godina uneli toplotu i potentan hemijski koktel u “supu” u kojoj se rodio život. Naime, pre skoro 600 miliona godina život na planeti ostao je zaglavljen u velikom ledenom dobu, s prosečnom temperaturom od -50 stepeni Celzijusa, a večna zima okovala je >> Pročitaj celu vest na sajtu Scandal.rs << Zemlju.
Tada se dogodila erupcija supervulkana koji su u nebo izbacili veliku količinu CO2, pa je tako zadržana toplota u atmosferi. To je, naravno, Zemlji vratilo proleće.
Ali zaštitnici života u trenu menjaju ćud i postaju glasnici smrti. Pre 70.000 godina na Sumatri, u Indoneziji, jezero Toba, koje je u stvari bilo grotlo supervulkana dugačkog 100 i širokog 30 kilometra, doživelo je erupciju i lansiralo u atmosferu 2.800 kubnih kilometara prašine, pepela i vulkanskih ostataka, što je promenilo celokupnu klimu planete, a čovečanstvo dovelo do ivice izumiranja.
Posle tog paklenog vatrometa, najvećeg u poslednjih 25 miliona godina, preživelo je tek nekoliko hiljada ljudi.
Poređenja radi, najmoćnija i najsmrtonosnija erupcija u poslednjih 10.000 godina dogodila se 1815. godine, kada je eksplodirala planina Tambora u Indoneziji snagom 8.000 nuklearnih bombi, i izbacila 100 kubnih kilometara vulkanskog materijala do 43 kilometra u stratosferu. Od eksplozije, otrovnih sumpornih kiša, pepela i gladi umrlo je više od 90.000 ljudi. Oblak prašine kružio je planetom nekoliko godina sprečavajući sunca da se promoli, a 1816. bila je “godina bez leta” – sneg je padao u junu, a žito nije ni rodilo.
S druge strane, iako svaki vulkan ima životni ciklus, vulkanolozi upozoravaju da postoji pravilo za sve – tajne budućnosti skrivaju se u prošlosti. Ipak, za razliku od supervulkana Jelostoun u SAD, erupcije pomenutih vulkana liče na dašak povetarca.
Najstarija erupcija Jelostouna desila se pre oko dva miliona godina, a izbacila je 2.500 kubnih kilometara eksplozivnih gasova, pepela i lave. Druga je bila pre 1,3 miliona godina, a poslednja pre 640.000 godina. Sad još treba samo nastavit niz… I zamisliti šta sve može da se desi.
Recimo, pre 35 vekova Krit je bio centar kulture i nauke, a zatim je eksplodirao Santorini i uništio tu staru civilizaciju. Pa čak je i legendarnu Atlantidu možda u oblak pepela pretvorio – supervulkan.
2. Klimatske promene
Klima se na Zemlji uvek menjala, ali stopa tih promena se ubrzava. Planeta je sve toplija, a većina naučnika slaže se u oceni da su ljudi delom za to odgovorni. Zbog globalnog zagrevanja oluje postaju žešće, obrazac padavina nepravilniji, a neka područja trpe strašne suše.
Nastavak nepovoljnih promena mogao bi, u perspektivi, da uništi useve i prouzrokuje glad kakvu planeta još nije iskusila. A ako poraste nivo mora, priobalja nastanjena stotinama miliona ljudi biće poplavljena. Viša prosečna temperatura stvorila bi i povoljnije uslove za širenje bolesti koje su dosad bile ograničene na tropska područja.
3. Svetski rat
Sve veći broj ljudi ulazi u bespoštednu borbu za sve manje resursa. Prema podacima UN, ljudska populacija je u oktobru 2011. premašila sedam milijardi, a ako nastavi da raste po sadašnjoj stopi, do 2040. biće nas deset milijardi. Zato je izvesno: pre ili kasnije narodi će se sukobiti oko ključnih dobara kao što su plodno zemljište, hrana, pitka voda i gorivo.
Osim oko namirnica i energenata, uvek nam kao pretnja ostaju verski i nacionalni sukobi, a činjenica da brojne države imaju nuklearno oružje sluti da bi idući rat mogao da se okonča potpunim uništenjem.
Osim nuklearnog, valja strahovati i od biološkog oružja. O njemu javnost manje zna jer ga neke zemlje mnogo lakše proizvode i kriju nego nuklearno.
4. Pandemija neizlečive bolesti
Pre 12.000 godina strašna epidemija pokosila je brojne vrste sisara u Severnoj i Južnoj Americi. Ros Mekfi iz Američkog muzeja za istoriju prirode tvrdi da je krivac bila vrlo zarazna bolest koju su ljudi preneli iz Azije u Severnu Ameriku.
Ekspanzija naselja i poljoprivrede u divljini dovodi, naime, ljude u kontakt s nepoznatim životinjskim patogenima. Širenju zaraze pogoduju gusto naseljena područja bez sanitarnih uslova, kao i mogućnost brzog prenosa uzročnika bolesti. Pa pošto znamo da pola čovečanstva živi u gradovima i da je planeta umrežena vazduhoplovnim linijama, uviđamo da je rizik od pandemije neizlečive bolesti veći nego ranije.
Ljudi i životinje nisu jedine žrtve epidemija, jer zarazne bolesti jednakom snagom pogađaju i biljke. Budući da mnogi poljoprivrednici kupuju iste vrste semena od velikih korporacija (poput Monsanta), njihovi su usevi podložni istim zaraznim bolestima. A pandemija poljoprivrednih kultura može da uništi ogroman deo godišnje žetve i prouzrokuje globalnu glad ili ratove za preostale namirnice.
5. Udar asteroida ili komete
Kad scenario katastrofe padne u ruke holivudskim producentima, on ponekad izazove više smeha nego straha, iako u padu pozamašnog nebeskog tela na našu planetu nema ničeg duhovitog.
Naprotiv. Putanje tela koja jure sunčevim sistemom ponekad se ukrštaju sa Zemljinom putanjom. A asteroidi i komete su inače dovoljno veliki da naprave zastrašujuću štetu.
Primera radi, 1908. manji deo komete proleteo je kroz atmosferu i eksplodirao iznad Sibira. Iako mu je prečnik bio samo 65 metara, njegov pad uništio je 80 miliona stabala oslobodivši energiju hiljadu puta veću od atomske bombe bačene na Hirošimu.
S tim u vezi, astronomi procenjuju da tela takve veličine padaju na našu planetu prosečno na svakih 200 godina. Budući da je većina Zemlje prekrivena vodom, a da su mnoge kopnene površine nenaseljene, mala nebeska tela poput komete iz Sibira ne donose ljudske žrtve. Ali stena prečnika između 800 i 1.000 metara, kakva pada na našu planetu prosečno na svakih 250.000 hiljada godina, izazvala bi globalnu katastrofu nevezano za mesto udara. Padne li u okean, izazvaće cunamije koji će poplaviti priobalje. Tresne li o kopno, zapaliće požare i podići milijarde tona prašine, koja će posle prekriti sunce na duži rok. Zbog toga su, kako se pretpostavlja, izumrli i dinosaurusi.
