Izvor: Scandal.rs, 01.Apr.2020, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostala bez oca, posle RATA krenula od NULE! Sada je VELIKA zvezda!
– Iz detinjstva imam lepe uspomene sve dok se nije desio taj užasni rat, posle toga je usledilo naše preseljenje iz Sarajeva u Bratunac, tako da ne mogu da kažem da je sve bilo bajno i sjajno, ali s obzirom da sam ja neko ko je apsolutni optimista, uglavnom volim da se prisećam samo onih lepih momenata provedenih sa mojim starijim bratom i sa majkom!
Otac mi je umro kad sam bila baš mala
– Jako mlada sam ostala bez oca, umro je od srčanog udara kad sam imala >> Pročitaj celu vest na sajtu Scandal.rs << tri godine, tako da eto, imala sam tu nesreću da odrastam bez oca, ali i majka i brat su se trudili da mi to nadomeste. Samim tim što sam odrasla bez oca, na neki način to jeste bio hendikep iako ne volim na to da gledam na takav način. Smatram da su neki ljudi doživeli mnogo veće nesreće, pa su se izdigli iznad svega i izborili. Ja sam imala sreću da imam mamu koja je veliki borac Ona je meni i bratu obezbedila sve što je bilo u njenoj moći! Mogu slobodno da kažem da sam kraj nje imala lepo detinjstvo kojeg se rado sećam. Nemam čega da se stidim kada se setim tog perioda mog života. A ono na šta sam još više ponosna jeste činjenica da me je mama naučila kako da se izborim u životu i kako da budem uporna u ostvarenju cilja koji zacrtam. Nisam bila dete koje je imalo sve, ali nisam bila ni dete kojem je nešto falilo. Imali smo dovoljno za jedan normalan i skroman život. Mama se trudila da nam obezbedi sve što može i bez obzira što su to bile ratne godine, pa je sa te strane bila nemaština, kada se vratim unazad i setim svog detinjstva, bez obzira na okolnosti, bila sam srećno i zadovoljno dete. A ako pričamo o nekom muškarcu koji mi je oslonac, ne postoji niko ko bi mogao da mi zameni oca! Jedino mi je suprug oduvek bio najveća podrška i oslonac. Nagrada je kada u ovom poslu imate nekog ko vas razume i ne sputava iako se desi da nam se razmimoilaze mišljenja u poslu.
Nakon rata krenuli smo od nule
– Moja majka je rodom iz Bratunca i kad smo izbegli, dočekao nas je njen ujak i ponudio nam svoju kuću, tako da smo dugo bili kod njega. Naravno, posle toga majka je mnogo radila da bi nas dvoje školovala. Srećom, uspeli smo i brat i ja da izrastemo u dobre i vredne ljude. Imala sam i tu sreću da me prihvate deca u novoj sredini iako su umela da budu i surova. Vremenom smo se upoznali i lepo smo se družili. Ne mogu da kažem da sam imala problema s te strane.
– Nikad se nisam bavila ničim drugim sem muzikom. Oduvek sam prosto znala da je to nešto čime želim u životu da se bavim i jako mlada sam ušla u taj posao – objašnjava Maya koja je kao i sve devojčice prvo pevala u dzodorans.
Obično tako to ide, kreće. Ja sam od svoje rane mladosti u muzici. Moja tetka je bila profesor muzike u Sarajevu, i ona me jednom prilikom čula u krevecu, mislim da sam imala dve ili tri godine, čula je kako pevušim, i ona je rekla – Ona će pevati definitivno. I tako je i bilo, odmalena sam zaista pokazivala te znakove da znam da pevam i tu ljubav prema muzici. Moja tetka je to na samom početku i prepoznala i krenula da radi sa mnom i da me vodi u školu na te neke priredbe i hor.
Znala sam da ću biti uspešna!
– Od malih nogu sam sve ovo priželjkivala i znala sam da sam stvorena da bih bila to što jesam! Bila sam sigurna da ću uveseljavati ljude svojom muzikom i pesmom. Ali nisam jurila i žurila, sve sam radila postepeno. Od samog početka karijeru gradim postepeno. Prosto sam znala da ništa preko noći nije moguće. Svako ko je postogao neki uspeh i slavu preko noći i sami znate da se to vrlo brzo ugasi, tako da znala sam da ću morati mnogo da radim i mnogo da uložim i mnogo da se trudim, oduvek sam bila sigurna da će moje vreme da dođe. I tako je i bilo. Zanimljivo je da sam oduvek znala šta želim da budem i čime ću se baviti, pa me ljudi malo čudno gledaju kada to kažem. Još kao mala krenula sam na takmičenja pevača amatera. Bila sam u osnovnoj školi i imala veliku podršku tetke, kao što rekoh, ona je i primetila moj talenat. Sećam se da nikada nisam imala tremu. Toliko sam bila sigurna u sebe. Borila sam se i izborila za svoje mesto u muzici. Zahvalna sam na svemu što sam postigla, iako imam običaj da kažem da me je Bog nagradio, jer sam dobila mnogo više nego što sam tražila.
Prvi susret sa mužem Alenom
– Alena sam upoznala u Vlasini, na jednom mom nastupu. Pevala sam sa bendom i on je došao u klub i tako smo se upoznali. Od samog početka veze i majka i brat su ga prihvatili. Mama ga je odmah zavolela. Lako je procenila da je on neko ko je čiste duše i velikog srca i prosto je odmah znala da je on prava osoba za mene.
– Posle dve godine naše veze počeli smo da živimo zajedno i to je tako funkcionisalo, bilo nam je dobro u svakom smislu. U jednom momentu smo poželeli da se venčamo i to smo i uradili! I on i ja samo znali da je to to, pa je bilo logično da se venčamo.
Saradnja sa Grandom!
– Nisam imala nikakva loša iskustva sa Grandom! Rastali smo se jer nismo imali iste ciljeve, ja sam želela da gradim karijeru tako kako sam želela. Saša Popović nije hteo da me podrži i eto… Ljudski smo se razišli, ja sam krenula svojim putem i mogu ti reći da mi je drago i da sam srećna što sam krenula sama i srećna sam što sam postigla sve svojim radom bez ičije pomoći i vetra u leđa.
Nije mi ni žao što se tada nisam proslavila dok sam sa njima sarađivala. Definitivno verujem da se sve u životu dešava sa namerom i da Bog za svakog od nas ima neki plan, tako da sve što mi se desilo je sigurno trebalo da mi se desi. Imam iz tog perioda hit Džin i limunada i to je sasvim dovoljno.
Ne kajem se ni zbog čega
– Mislim da sam ja sve ove godine radila sve ono što sam najbolje mogla i što sam smatrala da je najbolje. Možda neke stvari u nekom momentu i nisu bile najbolje, ali ja sam smatrala da jesu i time sam se vodila. I generalno mislim da, kad pogledam iza sebe, zaista nemam čega da se postidim i da se kajem zbog bilo čega.
Prvi susret sa Bubom i Džalom
– Upoznali smo se, tj. oni su meni pisali na društvenim mrežama, obratili su mi se da imaju sjajnu pesmu za mene i ja sam to saopštila svom menadžeru. To je bila neka pesma koju su oni radili i koja se meni nije dopala, pa su je posle uradili namenski za mene, tek kada sam im ja rekla šta bih želela. Rajko, moj menadžer, stupio je u kontakt sa njima i onda smo se upoznali ja sam otišla u Sarajevo. Prosto, prijali smo jedni drugima, videli smo da je to to! Uradili su mi pesmu, meni se ta pesma svidela na prvo slušanje i tako je nastao taj čuveni hit To me radi. Oni su tu pesmu uradili preko noći, odmah mi se dopala, mada smo se skontali i tokom razgovora. Ubrzo sam je otpevala u studiju i tako je sve počelo. Tada sam shvatila i da je to muzički pravac koji mi leži. Već posle pesme Pauza počela sam da koketiram s tim pravcem. A pesma To me radi je bila sledeća, tako da sam tada shvatila da u tom pravcu najbolje iskazujem svoj senzibilitet.
Moji saradnici nisu verovali u pesme koje mi rade Buba i Džala
– I te kako sam verovala da ću uspeti s tim pravcem i da će me to proslaviti, ali neki ljudi iz mog tima su bili skeptični. Uveravali su me da to nije dobar put, ali sam ja osećala da je to to i rekla sam da ću to snimiti, pa ako prođe, prođe, ako ne, onda ništa i definitivno sam bila u pravu.
– Teško je reći šta bi bilo kad bi bilo! Verovatno bih sve radila isto, ne bih mogla da skratim put. Na samom putu sam tražila takve pesme, ali nije postojao niko ko bi mi ih uradio. Ali, čekanje i strpljenje su se isplatili.
Bežim od loše energije
– Ne mogu da kažem da osećam ljubomoru kolega. Ne bavim se drugim ljudima, ne slušam šta se priča. Ne opterećujem se lošim stvarima i negativnom energijom. Ja sam definitivno osoba koja samo kupi dobru energiju, a ako je neko ljubomoran, ljubomoran je za sebe. Ja tu ljubomoru i ne osećam i sve dok je ne osećam ja sam srećna, ljubomora je gadna stvar. Ljudima koji je osećaju, nije lako, meni je njih žao. Sa svim kolegama sam u dobrim odnosima, uglavnom mi se svi javljaju i pozdrave se sa mnom. Možda se desilo da me neko nekad nije video, ili da ja nisam nekog videla, ali nemam konflikte ni sa kim.
Rado slušam kolege i njihove hitove
– Sve slušam, i Džalu i Bubu, Anastasiju, Senidu, Natašu Bekvalac, Cobija… Sve ljude koji nižu hitove. I ja pripremam album, izlazi za dva meseca. Nema potrebe da izbacujem singlove jer moj i Lukasov duet jako dobro prolazi. I ne plašim se uopšte kakvi će biti utisci. Jedino se u životu plašim visine i pauka. Jedva sam se navikla da letim redovno, a što se tiče albuma, mislim da se dobro razumem s publikom i da ih osećam tako da tu nema greške. Mogu da vam otkrijem naziv jedne pesme koja se zove Niko ne zna. Biće i brzih pesama, i sporijih, za svakog ponešto. U svakom slučaju, iznenadiću publiku i pesmama i stajlingom. Možda promenim malo boju kose, možda stavim neku periku, ali u svakom slučaju, biće dosta iznenađenja.
Za deset godina vidim sebe na istom mestu!
– Sigurno ću živeti na istoj relaciji, dakle Beograd – Grac, a vidim sebe i kao srećnu ženu sa mnogo hitova, ali i mnogo ljubavi, fanova, uspeha, zdravlja i sreće. Dom mi je i Beograd i Grac, ali se bolje osećam u Beogradu jer je to ipak moje govorno područje.
.jpg)
