Izvor: Prva.rs, 14.Jan.2015, 15:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ornela Vištica: „Vaše Žene su zaista divne!“
Ornela Vištica je skroz profi, spontana, radoznala i lepa. Odgledah je u „Ženama sa Dedinja“ u vrlo intrigantnoj sceni sa Majom Noveljić i baš mi je bila skroz, što oni kažu, „simpa“. I njoj je bilo super, pravo „osveženje, nešto novo i drugačije. Snimanje je usledilo odmah nakon „Larinog izbora“.
- Igrala sam ženu koja voli drugu ženu. Naglasak je na potekstu i igri između redova. Lepo mi je bilo snimati i smejati se sa Majom Noveljić! Htela sam da probam >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << da igram na ekavici, ali reditelj mi je na kraju olakšao i odlučio da igram na svom jeziku. „Žene sa Dedinja“ je jedan od najboljih projekata na našim prostorima u novije vreme. Moj producent tadašnji iz Hrvatske me preporučio za ulogu, preporuka je stigla i od Lene Bogdanović i na kraju me je reditelj nazvao i rekao: “Kreći za Beograd!''
I, kakve su naše Žene?
- Ma, vaše „Žene“ su zaista divne. Super su bile prema meni. Iako je snimanje kratko trajalo, ja sam naprosto uživala. Lepo je bilo videti kako se njih četiri i privatno poštuju i druže. A bome su i jako lepe. Lena je inače moj domaćin u Beogradu i osećam se uvek kao kraljica kad god kod nje odsednem.
Uloga gatare u „Larinom izboru“ vinula ju je u nebo i odmah je osetila teret slave. Startuju je na ulici, sa čim se u početku vrlo teško nosila. Ali, i izvukla pouku.
- „Larin izbor“ sam snimala tri godine. I danas mi ljudi znaju prići na ulici u zemljama gdje se serija prikazivala. U početku mi je bilo teško da se nosim sa polularnošću koja je došla relativno preko noći. Horde dece bi okupirale mjesto snimanja, trčali bi za nama, pratili nas glumce. Bilo je potpuno ludilo. Secam se da sam bila presrećna kad sam u Rimu čekala Novu godinu i pobegla od ljudi koji bi me zaustavljali na ulici u Hrvatskoj, ali čim sam usla u prodavnicu u Rimu, prišla mi je gospođa iz Sarajeva rekavši da obožava moj lik u seriji. Tad sam shvatila šta je popularnost ali i to da ne traje večno. Više nisam nigde pobegla, niti sam ikada odbila da potpišem deci papirić ili da se uslikam.
Kad se rodiš s talentom obavio si tek mali deo posla.
- Istina je da sam počela rano da zarađujem džeparac pobjeđujući na takmičenjima, govoreći stihove. Volela sam poeziju i uz nju sam i odrasla. Na takmičenjima i književnim večerima sam upoznavala ljude sa bogatim biografijama i velikim iskustvom i oni bi mi uvek govorili: ,,Mala, moraš na glumu!" Na kraju sam i otišla na prijemni ispit u Zagreb, napunila 18 godina i isprve upisala glumu. Danas sam zahvalna svima i ono što ostaje na meni je rad, rad i rad. Razvijanje i nadograđivanje kroz rad.
Ornela trenutno snima seriju „Vatre Ivanjske“, a svi oko nje navijaju da malo promeni „kurs“.
- Trenutno opet radim na velikom projektu, seriji „Vatre Ivanjske“, već pola godine i zapravo ne stižem da uradim ništa drugo. Na setu sam po ceo dan. Kolege me zezaju da je vreme da malo stanem sa serijama i uradim dobar film ili dobru rolu u pozorištu.
Učestvovala je u hrvatskom „Plesu sa zvezdama“, a nije joj promakao ni naš. Utisci?
- „Ples sa zvezdama je bio projekat na kom sam uživala. Zamalo mi je izmakla pobeda, ali bila sam zadovoljna i drugim mestom. Bila je to nagrada za veliki trud i rad, krv , znoj i suze. Pratila sam i vaše izdanje i tesko mi je bilo da budem objektivna jer sam se prisetila svih emocija koje taj projekat nosi sa sobom. Lena je bila moj favorit i tužna sam bila kad je ispala, volela bih da sam je bodrila uživo.
Znamo već da je jugoslovenska glumačka ekipa bila bez premca i onda je logično pitanje: kako je danas?
- Kad stignem, pogledam kolege u pozorištu. Od vaših cenim reditelja Darijana Mihajlovića. A od glumaca imate jednog jako talentovanog. Član je pozorista na Terazijama. Slobodan Stefanović. Proslog leta je bio moj gost u radionici mjuzikla koju sam organiziovala za decu u rodnom Mostaru. Ianče, jako volim film. Bas jako i veliki sam filmofil. Volim i igrani i dokumentarni. Obožavam Fellinija, Klinta Istvuda. Jedan od najdražih mi je „Amarkord“, „Mostovi okruga Madison“, „Kum“, „Mistična reka“. A od domaćih „Balkanski špijun“. Obožavam taj film. I Batu Stojkovića i Pavlu Vuisića.
I, kad smo već pomenuli Mostar... Kakve su mostarske noći, Ornela?
- Mostarske noći su posebne. Često ističem da mi je drago što sam rođena baš u tom gradu gde se
Ljubav?
- Ljubav je za mene nesto najlepše. Uvek ispred svega. Ljudi koje volim su apsolutno zaštićeni kod mene. I uvek ih čuvam i štitim.
Knjige?
- Teško pitanje, ali volim razna štiva. Obožavam, recimo, Mešu Selimovića i Ivu Andrića.
Nikud ne ideš...
- Bez srca. Sve što radim je iskreno i od srca. Um nekad znam da zaboravim, ali srce nikad.
Svaka žena mora da...
- Svaka žena mora da radi na sebi i da puno, puno čita.
Plačeš li?
- Naravno. Ne stidim se emocija. Plač je ponekad lek. I kad snimam, praktikujem prirodne suze. Ne volim mentol.
Zbog čega se smeješ naglas?
- Ne volim da se smejem u sebi . Volim da je glasno, iskreno i spontano .
A najlepše je...
- Najteže, ali opet nalepše - biti glumac.
