Izvor: Press, 05.Sep.2010, 02:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Košutnjaka do Oksforda
Uprkos predrasudama, u privatnoj školi „Ruđer Bošković" ističu da oni nisu utočište za razmaženu decu bogataša i da njihova diploma nije priznanica za uplaćenu školarinu već dokument koji otvara vrata svuda u svetu
Znanje je bogatstvo, ali bogatstvo je tu i da kupi znanje, ako naravno negde zaškripi. Ova rečenica mogla bi da važi ili je tek puka predrasuda kada je o privatnim školama reč. Tako je barem kod nas, gde sve ima svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << cenu, samo je pitanje ko šta može sebi da priušti. Shodno tome, vrhunsko obrazovanje je privilegija malobrojnih, i to ne onih najboljih, već najsrećnijih, koji često i ne znaju šta bi sa tolikom naklonošću „zvezda".
Međutim, u prvoj privatnoj osnovnoj školi i jednoj od prvih privatnih gimnazija „Ruđer Bošković" je drugačije. Tako barem u ovoj školi tvrde i to je njihovo pravo. Činjenica je da oni već godinama od najsrećnijih uspešno prave najbolje, trudeći se da razbiju stereotipe o privatnom obrazovanju kao idealnom utočištu za razmaženu decu parajlija, kojoj za punoletstvo sleduje besna limuzina i diploma „prestižne" škole u pregradi za servisnu knjižicu „zasluženog" četvorotočkaša.
- Za sedam godina postojanja gimnazije, i pet osnovne škole, uspeli smo da se izborimo sa predrasudom da se novcem može sve, pa i proći pored škole sa otvorenim prozorom automobila kroz koji će „uleteti" diploma... - napominje Dragan Štulić, zamenik generalnog menadžera „Ruđera".
Nismo srpski „Beverli Hils"
Njegovo je, rekosmo, da brani ime i status koje je škola stekla, kotirajući se među najboljima, a naše da se uverimo da vredi tih para. Naravno, ukoliko nam se nekada zametne šest, ili osam i po hiljada evra viška za godinu osnovnog, odnosno, srednjeg obrazovanja.
- Ne želimo da nas doživljavaju kao srpski „Beverli Hils", već da se o nama govori kroz sistem obrazovanja koji primenjujemo, a koji je na nivou najviših evropskih i svetskih standarda. Kroz uspehe koje naši đaci postižu na takmičenjima, kroz njihova studiranja na najprestižnijim univerzitetima, za šta im je diploma „Ruđera Boškovića" odlična preporuka; kroz posvećenost naših učitelja i profesora u čije se usavršavanje neprekidno ulaže; kroz napore da od dece stvorimo pre svega dobre ljude koji će svojim delima i znanjem pronositi dobar glas ove škole, kao i kompletne ličnosti spremne za izazove i zahteve vremena u kojem žive - pobraja Štulić dok šetamo kampusom škole u krugu nekadašnjeg kampa „Košutnjak" - tri hektara učeničkog raja u kojem ima svega osim onoga što je sastavni deo školovanja - bežanja s časova.
- Nastava je celodnevna, odnosno, od pola devet do pola pet po podne. U krug kampusa se može ući samo sa propusnicom, čitav prostor čuva naše obezbeđenje, dok su i školski objekti i čitav kampus pod nadzorom 75 kamera. Slušamo, šetamo, gledamo, beležimo: tereni za tenis, fudbal, košarku, balon sala, fitnes centar, restoran, ambulanta, art kabinet, biblioteka (sa više od 5.000 naslova u njoj), stoni tenis, trim staze...
- Da, sve to, ali moram opet da napomenem da težište ove ustanove ne počiva na pratećem sadržaju, već na modelu vrhunskog obrazovanja koje pružamo deci. Naravno da fizičkoj spremi posvećujemo veliku pažnju i učenici tokom dana imaju sasvim dovoljno vremena za sport, ali učenje je ipak na prvom mestu. Između ostalog, trudimo se da kod dece razvijemo i društvenu odgovornost, angažujući ih u mnogim humanitarnim i ekološkim akcijama. Redovno posećujemo Centar za decu sa posebnim potrebama na Čukarici, odlazimo u pozorišta, bioskope, organizujemo kreativne radionice u kojima deca profilišu svoje afinitete... - i još toliko toga nabraja drugi čovek „Ruđera".
Ko ima šansu?
No, ono što jeste evidentno - sve je podređeno naporu da diploma škole ne bude tek svojevrsna priznanica za dat novac, već „ćaga" koja će značiti koliko u svetu i znače diplome škola ovakvog tipa.
Problem je države, a ne „Ruđera Boškovića" to što ne mogu najbolji i najtalentovaniji učenici da se školuju po istim principima, ali dok ima i onih koji se trude da od najsrećnijih načine najbolje (slava i čast i državnim školama koje to uspevaju) - nije sve izgubljeno. Naprotiv!
