Izvor: Press, 21.Jun.2010, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najraniji radovi velikog slikara
Čuveni slikar Vladimir Veličković kaže za Press da se na slikama izloženim u Kragujevcu nalazi seme svih njegovih kasnijih slika
Izložba Vladimira Veličkovića, jednog od najznačajnijih srpskih i evropskih slikara, otvorena je u subotu, 19. juna u kragujevačkoj galeriji „Rima". Postavka pod nazivom „Rani radovi" predstavlja deo Veličkovićevog opusa sa početka karijere, a deo izloženih slika nikada do sada nije bio prikazan. Čuveni >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << slikar kaže za Press da se motivi sa izloženih slika nalaze i na njegovim savremenim radovima:
- Negde tu, u ovim slikama i crtežima, sve je počelo. Sve što je na ovim slikama i danas je prisutno, svi znaci, svi simboli, svi ti elementi i sada sačinjavaju moje slikarstvo. Ove su slike baza, nekakav temelj onoga što sam radio pedesetak narednih godina - objašnjava Veličković.
Agresija i drama na slikama
Više od stotinu Kragujevčana svih generacija okupilo se ispred galerije u centru grada, a izložbu je otvorila predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović. Pre otvaranja izložbe predstavljena je i monografija „Stvaralačko komponovanje" iz pera Slobodana Lazarevića.
Vladimir Veličković je umetnik koji je svojim delom osvojio vrh likovne umetnosti druge polovine XX veka i koga autori Francuske enciklopedije savremene umetnosti smatraju „jednim od najboljih savremenih slikara". Po obrazovanju je arhitekta, a po opredeljenju slikar. Živeo je, učio i radio u Beogradu do 1966, do svoje 31. godine, a zatim je otišao u Pariz, na bijenale mladih. Tu je dobio nagradu koja ga je ponovo odvela na pola godine u Pariz, a potom je odlučio da tu i ostane.
Izložba u Kragujevcu, koja će biti otvorena do 1. jula, predstavlja seriju slika koje se nalaze u kući umetnika. Reč je o četiri crteža i sedam ulja na platnu. Dela su nastala u periodu od 1958. do 1964. godine.
- Sa njima ja živim - kaže Veličković.
Agresivnost, dramatičnost, prikaz ljudskog tela koje je razapeto, osuđeno na nestajanje na slikama i crtežima Vladimira Veličkovića mnoge ljubitelje umetnosti uznemirava. Od „Ranih radova", već skoro pola veka, Veličković iznova razotkriva tragizam ljudskog stradanja i čovekove prirode, ono što je otvorilo Pandorinu kutiju i pustilo zlo u svet, kažu kritičari Veličkovićevih slika. Sam umetnik objašnjava da nikada i nije smatrao da bi ono što radi trebalo da bude „praznik za oči". Kada je, pre četiri godine, promovisan u počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu, Veličković je rekao: „Ja samo crtam ono što čovek radi čoveku."
- To je ostala moja tematika, moj siže, sa čovekom u centru pažnje, sa onim što je on i što nije on, sa onim što on radi drugima i što drugi rade njemu... U ovoj fazi mog rada, poslednjoj, naglo su se pojavile neke ogromne ptice koje zapušavaju prostor, agresivne su.... Na mojoj prethodnoj izložbi bilo je tih gavranova, vrana... One su se podigle sada i ne znam da li će odleteti zauvek ili će se ponovo spustiti da potraže nešto na tlu. Znamo šta one traže - kaže Veličković.
Ne vraćam se u Srbiju
Jedan od najcenjenijih srpskih slikara, koji oko 40 godina živi u Parizu, kaže da se neće vraćati u Srbiju.
- Ja sam uvek održavao prisan kontakt sa publikom u Srbiji. Što se tiče povratka, to je jako komplikovana priča. Trebalo bi početi sve iz početka. Pošto nemam mnogo vremena ispred sebe, čini mi se da je bitno da ostanem tamo i da uradim ono što mi ostaje da uradim. Ja nikada nisam imao atelje u Beogradu i čini mi se da sam od one vrste slikara koji kada se uvale u jedno gnezdo, bazu, teško iz nje izlaze - kaže Veličković.
Nakon promocije monografije kuju je priredio Slobodan Lazarević, umetnik je zahvalio piscu na „privrženom, vernom, stoičkom, maltene bolesno ambicioznom načinu da prokljuvi sve ono što on radi". Monografiju su u celini realizovali kragujevački autori, a izdavač je galerija „Rima".
Po otvaranju izložbe u galeriji „Rima" Veličković je vreme posvetio Kragujevčanima, koji su se tiskali da vide jednog od najznačajnijih umetnika današnjice i pogledaju njegova dela.
