Izvor: Svet, 30.Sep.2014, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nailje iz mog kadra
U povratku iz prodavnice prolazim pored skole.Pocinje veliki odmor,sva deca idu po grupama,smeju se,uzinaju…samo po strani stoji ona.Devojcica ometena u razvoju sedi na stepenicama za druge totalno nevidiljiva.Pokusavajuci da uzina ne smeta nikom al zapravo svima smeta.Posmatram sa strane kako joj grupica od par decaka dobacuje ruzne reci poneki je i zakaci nogom po ledjima dok silazi..ona ne uzvraca,pokupila je svoje stvari i premestila se napolje na obliznju klupu daleko od svih.Stojeci sa sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << kesama dodjoh do klupe i pitah je jel mogu da sednem.Nedugo posle toga pocele smo razgovor.Pitala sam je zasto ne uzvraca na opaske koje dobija od ostalih.Rekla mi je samo:”pametniji popusta”.Dete od svega 10 godina mora da popusta na tudje provokacije zbog svog izgleda.Malo je falilo da odem da nadjem sve te male nasilnike da im odrzim lekciju.Ali ona me je pogledala i rekla:”imam bolje ocene od pola njih tamo,kad bi utrosili pola vremena na ucenje nego na maltretiranje mene mogli bi da budu kao ja,ovako jos uvek su daleko iza mene”.Ostala sam zapanjena na izjave deteta koje razgovara sa mnom kao odrastao covek.Ali mi je pokazala da ona nije slaba i da joj ne treba zastita.Ona gleda svoja posla,ima svoj put kojim zeli da ide-a ostali,psovke,uvrede,povremena gurkanja-odraz je primitivizma roditelja koji tako vaspitaju svoju decu.Od tog dana…trudim se da idem u prodavnicu za vreme velikog odmora,svratim u pekaru kupim nam sendvic i sedimo na onoj klupi.Ja sam ucenik a ona je moj profesor o istrajnosti i snazi jednog deteta-ona je HEROJ
Autor: B.S.
Foto: Freedigitalphotos
