Izvor: Press, 11.Jan.2011, 23:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na piću u kafani Nikole Đurička

Posle brojnih uloga koje su ga deklarisale kao duhovitog i šarmantnog srpskog glumca, Nikola Đuričko je otvorio restoran u kojem svoju kreativnost demonstrira uživo i na sasvim neobičan način - kao konobar Bio je vojnik, lokalni mangup, golman, hipohondar, uljez na slavi uglednog srpskog domaćina, kriminalac, zaljubljeni muškarac, šarmer i džabalebaroš, a odnedavno spisku svojih uloga može da doda još jednu - šef sale. Razlika je samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u tome što ovu poslednju tumači u stvarnom životu dok konobariše u svom restoranu „Bistro 53", i to čini odlično.Kao jedan od najangažovanijih i najomiljenijih srpskih glumaca, Nikola Đuričko kao konobar na dopunskom radu možda bi iznenadio samo one koji ga ne poznaju dobro. Sjajan i skroman u isto vreme, on mimo svoje profesije živi „običan život", pa zato i ne čudi njegov najnoviji angažman na privatnom planu.
Naime, tek što je hrabro odlučio da usred ekonomske krize s prijateljem Tomom Palikovićem iz Zagreba otvori restoran, Nikola je dobio ponudu direktno iz Holivuda da zaigra u filmu „Bezimena ljubavna priča" koji režira slavna Anđelina Džoli. Novootvoreni „Bistro 53", originalni mali restoran na Dorćolu, ostao je bez glavnog konobara. Međutim, njegov gazda se vratio sa snimanja u Mađarskoj i, posle druženja sa bračnim parom Džoli-Pit, bez problema se „prebacio" na svoj beogradski ritam - uskočio je u crno-belu uniformu sa leptir mašnom, stavio kecelju, salvetu preko ruke i pojavio se na svom radnom mestu kao konobar.
Da li je u glumi došlo dotle da je postalo isplativije konobarisati?
- Ne baš, nije tako loše. Moje konobarisanje je posledica nekih mojih ideja. Krenuo sam u posao sa restoranom, a držim se toga da ako hoćeš nešto da uradiš najbolje je da to uradiš sam. „Bistro 53" je mali restoran, pa onda moje konobarske smene i nisu problem za sam početak u poslu.
Vaša mlađa sestra Milica se profesionalno bavi kulinarstvom, a supruga Ljiljana je osoba koja se bavi organizacijom i na neki način je menadžer restorana. Može li se reći da ste vi samo desna ruka ili asistent ženskoj ekipi?
- Moja sestra je šef kuhinje, a ja sam šef sale. Supruga se bavi papirologijom i ona je ta na koju se vodi restoran. Tako da sam ja, manje-više, njihov asistent.
Da li ste gurman?
- Mislim da jesam, mada često zbog posla i nedostatka vremena klopaš samo da bi se prehranio. Lepo je uživati u hrani i super je kada nađeš vreme i prostor za to. Ne mora to da bude ništa skupo, već da bude, što sve više uviđam, napravljeno sa pažnjom i lepo servirano. Tada sve to ima smisla.
Kakva se hrana služi u vašem restoranu?
- To je kombinacija raznih kuhinja. Pošto ovaj restoran postoji već desetak godina, jednostavno smo nastavili posao koji je ovde već bio razvijen, s tim da smo neke stvari malo poboljšali, neke izbacili, a neke zadržali. Moglo bi se reći da je ovo sada mali francuski bistro iliti restoran francusko-srpskog prijateljstva.
Otkud vaša ljubav prema francuskoj kuhinji?
- Francuzi su navodno izmislili kuhinju, bar tako oni tvrde. Ali, zaista imaju specifičan odnos prema hrani, vinima i ishrani uopšte i meni se to dopada. Ovaj restorančić se meni dopadao i ranije i voleo sam ovde da navratim. U jednom trenutku sam shvatio da bi mi bilo žao da od njega postane kladionica. Uzeo sam ga i počeo da radim.
Saradnja sa Anđelinom Džoli, u čijem ste rediteljskom prvencu nedavno igrali, izazvala je mnogo medijske pažnje. Šta biste poslužili Anđelini da kojim slučajem dođe u „Bistro 53"?
- Lično joj ne bih ništa spremao. Doneo bih joj meni i mogla bi da bira šta želi da proba. Preporučio bih joj rebarca na kolumbijski način.
Na kolumbijski, a ne na srpski?
- Ne, ne. Ovo je baš specijalitet na kolumbijski način.
Šta vi najviše volite da jedete?
- Volim supu i čorbasta jela. Odrastao sam na grašku, koji sam obožavao. Sećam se da su ga često u porodici pripremali za mene i da su u supu stavljali više rezanaca jer sam to voleo, što je posebno bilo simpatično mom dedi. A u restoranu su mi omiljena ta rebarca jer je to baš gurmansko jelo i taljatele sa dimljenom pastrmkom.
Kuvate li kod kuće?
- Ne, zaista, priznajem da ne. Moja supruga dobro kuva i imamo jednu ženu, našu Gocu, koja nam pomaže oko dece i kuvanja. Nema potrebe da onda to činim i ja.
Da li je tačna izreka da svaki muškarac srednjih godina priželjkuje da ima svoju kafanu?
- Tako kažu, ali ne bih voleo da imam kafanu, jer ona ima neka svoja pravila funkcionisanja i ume da bude pomalo zamoran i nezgodan biznis. Restorančić je već sasvim u redu. Bistro sa enterijerom koji ima stari sjaj i daje intimnu atmosferu je možda nešto što sam želeo u budućnosti, tako da sam ja jedan od muškaraca kome se ta želja ostvarila.

Nastavak na Press...