Izvor: Svet, 03.Nov.2016, 12:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na “Teen Talku 2016” slušaćemo filharmonijski orkestar gitara “Dušan Trifunović”

Nakon Novog Sada i Niša, ekipa Teen Talka 2016  konačno stiže i u Beograd. Beogradski Dom omladine 8. novembra od 9.30 ugostiće veliki broj tinejdžera iz Beograda i cele Srbije, a magazin Bravo, u saradnji sa tradicionalnim Teen talk partnerom Telenorom, potrudiće se da ovaj dan učini zabavnim i korisnim za sve posetioce.

Osim sjajnih panela i prezentacija tokom celog dana, kompletan program možete pogledati OVDE, uživaćemo i u muzici.
U 16 časova očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << vas nastup filharmonijskog orkestra gitara “Dušan Trifunović”. Orkestar gitara, koji je član “Internacionalnog udruženja ljubitelja muzike” od 2006. godine, sastavljen je od sadašnjih i bivših učenika osnovne i srednje muzičke škole “Vatroslav Lisinski” iz Beograda. Godine 2008. orkestar prerasta u Filharmonijski Orkestar Gitara “Dušan Trifunović”, koji pored gitara ima u svom sastavu prateće instrumente (udaraljke, harfa, ksilofon, marimba, kontrabas), soliste na instrumentima (klarinet, flauta, violončelo, horna, glas) i mešoviti hor u sastavu od 25 pevača. Sa ovakvom strukturom raznovrsnosti instrumenata jedinstvenog zvuka, kao i načinom izvođenja orkestarske muzike, Filharmonijski Orkestar Gitara “Dušan Trifunović” je u svom sadašnjem sastavu – jedinstven u Evropi!
U susret Teen Talku 2016 pročitajte intervju sa Draganom Petrovićem, dirigentom i predavačem.
Kada ste se prvi put zainteresovali za muziku?
– Moje prvo interesovanje za muziku krenulo je od ranog detinjstva. Zahvaljujući mom ocu koji je pevač narodne muzike, rastao sam uz muzički svet i jako brzo u tome pronašao sebe. Primetivši moje interesovanje za muziku, uz pomoć mog kuma koji je bio prvak Beogradske opere, moji roditelji su me odveli u muzičku školu na zvanični prijemni ispit. Tu je sve počelo…
Zašto ste odlučili da svirate baš gitaru?
-Prvobitno sam hteo da upišem klavir, međutim, sva mesta su bila popunjena. Imao sam sreće da je na mom prijemnom ispitu sedela prof. Nada Kondić, koja je bila osnivač prvog odseka gitare u Beogradu. „Opčinjena“ mojim sluhom, predložila je mojim roditeljima da se ja ipak oprobam na gitari. Takođe, gledajući porodične fotografije iz detinjstva, primetio sam svoju sliku sa gitarom, mada moram priznati, ja se toga ne sećam. Da li je to slučajnost, pitanje je?

Da li je teško podučavati decu?
-U mojoj dugoj pedagoškoj karijeri imao sam prilike da se susretnem sa učenicima različitih ambicija i temperamenta. Koliko je teško raditi sa učenicima koji nisu zainteresovani, toliko je teško i odgovorno raditi sa učenicima koji su perspektivni, jer i sami snosite odgovornost za njihov uspeh ili neuspeh. U svakom pogledu teško je onoliko koliko volite svoj posao, bez obzira na kvalitet deteta kome morate da prenesete znanje.
Vaš orkestar gitara važi za jedan od najuspešnijih u zemlji. Kako ste to uspeli? Koliko rada je potrebno da bi se jedan orkestar mogao nazvati ”uspešnim” ?
-Pre svega moram da napomenem da sam ja osnivač prvog orkestra gitara na ovim prostorima. Biti najbolji kao jedini možda i nije tako teško, ali nisam se zadovoljavao tom činjenicom nego sam godinama pokušavao da nadgradim sopstvenu ideju.
Ne može se precizirati koliko je potrebno rada ali je bitno da se dođe do željenog cilja, tj. visokog kvaliteta zvuka. Uspeh bilo kog orkestra zavisi od više faktora. Naravno da je rad ključna stvar, ali uspeh zavisi kako od rukovodioca, tako i od dece koja se nalaze u sklopu tog orkestra. U ovih dvadeset godina koliko orkestar postoji, bilo je generacija individualno jakih gitarista (2004-2008.) koji su bili sposobni da izvedu programe zahtevnije od očekivanog. Sadašnja generacija orkestra, sa izuzetkom određenih pojedinaca, nema te karakteristike jakih individualaca ali to ne određuje kvalitet zvuka jer se sve zapravo zasniva na sposobnosti zajedničkog muziciranja.

Da li je lakše biti dirigent ili predavač?
-U slučaju orkestra koji je potpuno inovativan i jedinstven u orkestarskoj muzici, vi neizostavno morate biti i predavač jer postavljate standard u nečemu što ste zapravo sami osmislili. Zanimanje dirigenta sam shvatio kao posao predavača jer, kao što rekoh u prethodnom odgovoru, jako je važno kakav kontakt i harizmu imate kada želite da izvučete najbolje iz muzičara u orkestru. Ja sam našao ravnotežu između posla dirigenta i predavača i ne bih mogao da se usko odredim, jer prvo uslovljava drugo i obrnuto.
Koji nastup sa orkestrom pamtite kao najlepši?
– Nastupe orkestra gitara mogu da podelim u dve grupe: oni na koncertima povodom Dana škole u velikim koncertnim salama i one na takmičenjima i festivalima. Nastup na takmičenju ne ostavlja toliki utisak slobodnog muziciranja za razliku od koncertnog nastupa. Od brojnih javnih izvođenja kao što su: otvaranje, zatvaranje i promocija Guitar Art Festivala, na kraju i solistički koncert održan 2015. izdvojio bih dva meni najdraža: Dan škole „Vatroslav Lisinski“ decembra 2013. i decembra 2014. u velikoj Sali Kolarčeve zadužbine.
Na koji način neko može da postane član vašeg orkestra? Da li organizujete audicije ili sami birate učenike?
-Član orkestra gitara se u redovnom školovanju u OMŠ postaje u 4. razredu, kada učenik dobije predmet grupno muziciranje. Selekciju pravim godinu dana ranije prateći rad svih đaka sa odseka gitare, tako da zvanična audicija ne postoji. Automatski učenik postaje član reprezentativnog „A orkestra“. Prvih godinu dana predstavlja „probni rok“ za đaka koji ima šansu da se iskaže. Ukoliko se on ne pokaže najbolje, ima mogućnost da ode na hor ili tzv. „B orkestar“ (sa znatno manjim brojem proba).
Sadašnja postava orkestra podrazumeva i druge instrumente (udaraljke, harfa, flauta, klarinet, glas i dr.) zbog kojih orkestar nosi naziv Filharmonijski orkestar gitara. Na mestima tih solista nalaze se učenici koji su najbolji na svojim instrumentima u školi.

Zašto biste Vi lično nekome preporučili da upiše muzičku školu? Šta pohađanje muzičke škole sve donosi deci?
-Moje iskustvo u pedagoškom radu je pokazalo da su deca koja završe muzičku školu kao i deca koja nastave da se bave muzikom daleko staloženija nego njihovi vršnjaci. Sve vreme koje posvetite ovom poslu odvlači vas od „ulice“ i nauči vas da razlikujete dobro i loše i nauči vas osećaju odgovornosti. Istraživanja su pokazala da su deca koja se bave muzikom inteligentnija od ostale dece. Vođen time bih svima preporučio da se oprobaju u svetu muzike jer je to odličan način za razvijanje kreativnosti i timskog rada.
Teen talk se u Beogradu održava već četvrti put i svojevrsni je brend o kom se dugo priča.
Ukoliko i ti želiš da budeš gost na konferenciji “Teen Talk”, pošalji nam svoje lične podatke (ime, prezime, broj telefona i školu koju pohađaš) na mail office@communications.rs!
Pošto konferencija pada na radni dan, svim prisutnim učenicima biće obezbeđena školska opravdanja.

Nastavak na Svet...