Izvor: SrbijaDanas.com, 06.Feb.2023, 23:21

"NEOPISIV BOL, SVET SE SRUŠIO!" Anabelina ispovest o ocu nestalom u ratu, pogibiji dečka i SPISKOVIMA MRTVIH

"Na najružniji način smo istrgnuti jedno drugom."

Pevačica Anabela Atijas otvorila je dušu o svojoj tragičnoj prošlosti.

Njeno detinjstvo je bilo dosta turbulentno jer je kao malu majka napustila, te je ona ostala da živi sa ocem. Kasnije, tokom rata, za oca nije čula veoma dug period da bi se prvi put sreli kada je ona već u naručju nosila osmomesečnu bebu.

- Duša je bila prazna, nedostajali su nam naši voljeni. Ni ja, ni moja sestra koja >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << je tada bila mlađa od mene devet godina, obe smo imale očeve koji su ostali u ratu zahvaćenim područjem, nismo znale gde su oni i šta je sa njima. Jedino što smo mogli da čujemo je da ih nema na spisku mrtvih. Mislila sam da ga više nikada neću videti. Da je sve nekako prekinuto, uništeno. Zadnji put kada me je video bila sam devojčurak od šesnaest godina, sledeći put se srećemo, ja nosim bebu od osam meseci.

U međuvremenu, pre ponovnog susreta sa ocem, trudnoće i rođenja ćerke je izgubila i ljubav jer je dečko sa kojim je bila u vezi poginuo o čemu je Anabela takođe govorila u emisiji.

- Pokojni Nikola je ostavio neizbrisiv trag u svakom smislu te reči. Ako sam nešto tako iskonski čisto doživela da se nije uspelo isprljati ni po kojoj osnovi to je onda to. To je nešto što me je obeležilo i definisalo u tom smislu da večito tragam za tim nekim odnosom poput tog sa njim. Ne mogu da kažem, na žalost, da sve ostalo do sada što sam imala, nije uspelo da se na naeki način poremeti, a to sa njim je ostalao tako... Na najružniji način smo istrgnuti jedno drugom - sa setom u glasu kaže Anabela.

On je kao sportista odlučio da ide u Švajcarsku, a Anabela je krenula sa njim i to sa svojih nepunih 17 godina.

- Sedamnaesti rođendan sam slavila kod njega u Švajcarskoj. Mi smo bili komšije u Goraždu i svi smo se poznavali. Moji roditelji su jako cenili njegove. Mi smo se zajedno vratili na odmor koji je on imao, a tada je već u Goraždu buknulo, to je bilo nekih prvih mesec dana rata, ali mi to nismo shvatali ozbiljno, mislili smo da će sve to brzo da prođe, kao ništa od toga, znamo kako smo tamo živeli, ma pokoškali se... Nažalost, to ga je i odvelo na to mesto događaja gde je završio svoj život tragično jer je verovao da je to nešto prolazno i bezazleno. Otišao je da vidi svoje roditelje koji su tada bili tamo i poginuo. Taj bol ne može da se opiše. Ceo svet se srušio. - kaže Anabela.

Nastavak na SrbijaDanas.com...