Izvor: Prva.rs, 10.Apr.2014, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirjana Bobić Mojsilović: Plačem tajno, smejem se i kad sam sama!
Mirjana Bobić Mojsilović na pozorišnoj i književnoj sceni Srbije (o novinarskoj drugom prilikom) vlada dugo i bez problema. Njen recept je poznat (nedavno je napravila i zbirku „Recepti za srećan život“): smeh, suze, ljubav, drama i – eto predstave koja puni sale.
Mirjana: Uželeli smo se dobrog humora. Znate, poslednjih godina naš humor na sceni sveo se na psovanje, prostakluke i ispada da je publici smešno samo to ili kada se neko"oklizne na bananu". U „Svlačenju“ se publika smeje skoro sve vreme, a nema ni jedne jedine ružne reči niti gesta. Ponosna sam na to.
„Svlačenje“ je priča o sredovečnoj dami koja se cifra za svog muža uz pomoć stilistkinje. Igraju ih Katarina Žutić i Jelica Sretenović. Ali, kaže Mirjana, nije „Svlačenje“ samo to.
Mirjana: To je tema koja je svuda oko nas, u novinama, svakodnevno' Savremena kultura nam nameće diktat večite mladosti, lepote iz časopisa i terora mode. Dodajmo tome i ideju da pored svakog uspešnog muškarca mora da stoji nova žena, sasvim je jasno odakle mi ta ideja. Ali, u „Svlačenju“ se ne radi samo o tome. Iako je u pitanju satirična komedija, ovde se radi na neki način i o važnoj političkoj temi - o sukobu dve Srbije: one naizgled staromodne, kojoj je potreban preobražaj, i one kao, moderne, koja kao zna kako taj preobražaj da izvede. Fantastična je stvar što sam ovde imala predivnu saradnju i sjajnu pomoć dveju velikih glumica Jelice Sretenović i Katarine Žutić koje su fascinantno odigrale to što sam napisala.
Vi ste kraljica melodrame i, čini mi se, uopšte vam ne smeta kad vam to kažu. Melodrama je žanr koji...?
Mirjana: Melodrama je veoma ozbiljan žanr. Znate, i Biblija je, na neki način, melodrama. Ne smeta mi kad mi to kažu, jer ja sam, ipak, napisala najlepsu domaću melodramu „Suze su O.K“. Dakle, melodrame ima u svemu što radim.
Plačete i smejete se podjednako otvoreno? Ili tajno?
Mirjana: Plačem tajno, osim kad gledam film ili kad sam u pozorištu. A smejem se čak i kad sam sama!
Mirjana Bobić Mojsilović, tek da znate, bila je jedna od najlepših beogradskih gimnazijalki i odličan đak. Nekako se podrazumevalo da budete dobrar đak, iako i izlazite i zujite po gradu i imate milion obaveza u svom društvenom životu. Mirjana kaže da taj trend psotoji i danas, iako smo bombardovani nekim drugim sadržajima.
Mirjana: Nove generacije nisu onaj ekstremni škart koji se prikazuje po „reality“ programima i novinama. Nove generacije su prepune prelepih, pametnih dostojanstvenih mladih ljudi koji imaju snove i ambicije, i veoma sam srećna zbog toga.
Mirjana je rođena „u srećnoj porodici, u srećnim Titovim vremenima“. Mama Radmila je bila domaćica i brinula je o tri ćerke, starijoj Gordani i bliznakinjama Mirjani i Zorici, dok je otac Petar bio ekonomista. Mirjana ima i ćerku.
Mirjana: Jak je to mali klan, zato što smo normalne, zato što se volimo i kritikujemo i zato što nam je mama gazda klana i dalje.
Kako je izgledao život sa sve sestre, od kojih je jedna bliznakinja?
Mirjana: Imale smo divno, srećno detinjstvo. Nas tri, mama i tata koji se vole, skroman život, dvosoban stan, „škoda“, letovanje, dva puta godišnje Trst. Cela naša generacija živela je tako, slično. A što se mojih sestara tiče, to je najlepši poklon za odrastanje. Sestre i još jedna od njih- tvoja bliznakinja. Ludilo!
I dok je mladost provodila bezbrižno i srećno, dok su se u nju zaljubljivali najveći beogradski frajeri, Mirjana se zaljubila do daske u svog muža dr Ljubomira Mojsilovića, koji je preminuo vrlo rano, u 37. godini: miraja je ostala udovica, mama bebe od samo godinu dana. Beba Mila je izrasla u lepoticu, odličnog studenta.
Mirjana: Tako je, na žalost, ispalo. Mi ne biramo svoju sudbinu, ali biramo kako je nosimo. Bilo je teško, ali bilo je i lepo, ja sam uradila sve, uz pomoć moje mame i mojih sestara, da moja ćerka ima srećno detinjstvo i da poraste u jednu normalnu, pametnu devojku. Danas ja nju vrlo često pitam za savet jer je na mnoge teme pametnija od mene.
Čemu se smejete?
Mirjana: Dobrim vicevima, smešnim filmovima... ali ne podsmevam se nikome. Nemam taj program u sebi.
Slikarstvo je, uz novinarstvo i pisanje, Mirjanina velika ljubav. Kaže, umetničku žicu ima oduvek. Mirjana: Zamalo je moglo da se desi da se upišem na Likovnu akademiju. Slikam oduvek, od gimnazije. Prvo sam godinama radila akvarele, ali u jarkim bojama, a onda sam počela da radim akrilike na platnu. Sve me je vodilo k tome. Imala sam šest samostalnih izložbi, a poslednja je bila prošle godine u eminentnoj galeriji OZON, i bila je veoma posećena.
Nemate dlake na jeziku i vrlo ste rečiti. Kako to prolazi u Srbiji?
Mirjana: U Srbiji teško prolaze ljudi koji imaju integritet, a pritom nisu alavi ni na pare ni na moć. A opet, za ovo čime se ja bavim, najvažnija je publika. Publika voli baš takve kao što sam ja, voli moje knjige, moje predstave i to što sam baš takva.
Gde ste bili i šta ste radili ovo vreme dok vas nije bilo mnogo u javnosti?
Mirjana: Kako sta sam radila? Pa napraviti 24 velike slike je posao od godinu dana, pa napraviti pozorišni komad. napisati ga i režirati ga je posao od najmanje pola godine, pa sam napravila zbirku „Recepti za srećan život“ ... Eto to sam radila. Ja neprestano nešto radim i svake godine bar jednu veliku stvar iznesem pred publiku.
Dan ne počinje bez...
Kafa i cigareta.
