Izvor: Prva.rs, 19.Mar.2014, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miloš Milošević: Zmajevi su ugrožena vrsta!
„Ničiji život“ (The Dragon with The Girl Tattoo) je istinita priča o ljudima - zmajevima koji su tu, svuda oko nas, a koje veoma teško prepoznajemo. Sada je ta priča na visokom mestu među opasnom konkurencijom iz celog sveta (ako hoćete da glasate: viewster.com/festivals).
Siže: Ovo je priča o ljudima zmajevima koji su tu, svuda oko nas, a koje veoma teško prepoznajemo. Jedan takav čovek, Milan Pjević Čupa, dugogodišnji član Teatra Levo, javlja se kao protagonista >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << filma. On simbolizuje i sve umetnike (glumce) koji baveći se ovim poslom prevashodno iz ljubavi (amaterski) žive hiljade života, i svojih i tuđih, u stvari ničijih, i veoma često, uprkos ogromnoj količini smeha, nade, energije koju daju svetu, ostaju sami sa sobom u malim sobama života.
Potresna priča, jaka metafora, neobična režija i odlična montaža i muzika, sve u svemu, dobro upakovana priča. Videćete. Nismo subjektivni.
Miloš kaže da je dobra ideja presudna, ma iz kog dela sveta da dolazi.
Moj film je jedini sa ovih prostora (iz regiona) koji se plasirao u polufinale i za sada se dobro kotira među ostalim polufinalistima. Miislim da dokazuje da i mi iz "manjih produkicija" još imamo šta da kažemo i da imamo dovoljno dobrih ideja kojima možemo da skrenemo pažnju na sebe.
Ko su danas zmajevi?
Nažalot, kao što se kaže u filmu, zmajevi su danas jedna od najugroženijeih vrsta i, ako se ovako nastavi, preti im potpuno izumiranje. Jedan takav je i naš glavni glumac, Milan Pjević Čupa, čovek koji bez ikakve materijalne nadoknade iz nedelje u nedelju oblači pozorišni kostim i daje sebe publici. I tako već više od 40 godina!
Kako je nastao scenario?
Scenario je inspirisan Milanovim životom i radom u Teatru Levo kao i kultnom predstavom „Rastibudjilizovane klejbežable“. Kao što sam rekao, to je period od preko 40 godina, o svemu tome ispredale su se raznorazne priče, anegdote i legende, tako da danas ni sami akteri ne znaju šta se stvarno dogodilo a sta je izmišljeno i nadograđeno vremenom. Takav je otprilike i scenario.
Zmajevi su izumrli, kažeš. A kakva je situacija s lepoticama?
Lepotica hvala Bogu ima, to je poslednje sto nam mogu oduzeti (smeh).
Osim što piše i režira, Milošev posao je i da analizira. Radi kao psiholog u XV Beogradskoj gimnaziji.
Zmajevi se bore za opstanak, a sa čime se klinci bore?
Po mom mišljenju, mlade generacije danas imaju najveći problem sa nedostatkom neke referentne tačke za koju mogu da se uhvate. Potpuni raspad sistema vrednosti o kome često slušamo, ja svaki dan gledam u praksi i vidim zbunjenost i beznađe u očima svojih đaka koji ne uspevaju i ne žele da se pozicioniraju u takvom koordinatnom sistemu. Tesko je govoriti novim generacijama šta ih očekuje za pet do 10 godina, ako ni sami niste sigurni šta će sa vama biti do kraja školske godine ili tromesečja.
Dakle, inspiracije ti ne manjka?
Inspiraciju gotovo po pravilu pronalazim u sopstvenom životu, a „Ničiji život“ je po tome izuzetak. Prvih 30 godina mog života pretočeni su dvadesetak scenarija od kojih većina čeka da tek budu snimljeni. Nadam se da inspiracije neće manjkati ni ubuduće (smeh)
Zmajevi trče za lepoticama, one trče na štiklama. A ko trči...
Ko trči taj se i oznoji, a to je skroz dobro za detoksikaciju, smanjenje telesne tezine i lepotu uopšte.
Zavalite se u fotelju i pogledajte:
