Izvor: Prva.rs, 05.Okt.2015, 13:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milena Dravić danas puni 75 godina i ima osmeh koji ne stari...

Rođena je u beogradskoj porodici na Dorćolu, a bilo joj je svega pet godina kada je zakoračila u svet baleta i nepunih devetnaest kad se obrela u sazvežđu kinematografije ulogom u filmu „Vrata ostaju otvorena“ Františeka Čapa.
„Bilo je to vreme velikog siromaštva, ali nas roditelji nisu učili da to shvatamo kao bedu. Moji roditelji, i ne samo oni, zapravo svi odrasli koje pamtim iz svog detinjstva su se međusobno mnogo družili i taj period je u mom sećanju ostao upamćen po >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << tome koliko su se ljudi između sebe voleli i poštovali“, ispričala je Milena u intervjuu za Wine style.
„Bioskop i filmovi uopšte bili su nešto veoma važno, nešto čemu se poklanjala ogromna pažnja, izvor velikog ispunjenja. Sećam se, otišao tata da gleda Jedan dan života i vrati se kući pomalo mokre košulje. Dok je on priznao da ga je film i rasplakao – to je trajalo. Mnogo, mnogo godina kasnije bila sam u Meksiko Sitiju. Izađem na trg, a tamo muzičari. Sviraju. Oko njih mnoštvo ljudi. Odzvanjaju melodije, razdragani ljudi žamore… Probijem se do muzičara, čaščavajući ih pobudim njihovo čuđenje, i naručim Jedan dan života! Prolamala se pesma, orio se trg… Za tatu, za mene, za sve nas koji smo tih davnih godina hodajući dorćolskim ulicama pevali o Mama-Huaniti“.
Šestom ulogom, u filmu „Prekobrojna“ iz 1962. postala je najmlađi laureat prestižne Zlatne arene.
„Pre Prekobrojne zvao me čuveni Kreša Golik, jedan od najboljih asistenata, da dođem na probno snimanje za film Đuzepea de Santisa Cesta duga godinu dana. Sećam se, putovala sam sa ocem na probno snimanje u Zagreb. Tamo nas je bilo mnogo, bilo je uzbudljivo. Nisam dobila ulogu u filmu Cesta duga godinu dana jer sam bila premlada, ali taj moj snimak je ostao. Kreša ga je kasnije pokazao Branku Baueru, koji je odmah odreagovao. I danas, na neki poseban način imam sentimentalan odnos prema filmu Prekobrojna“.
Uslediće i niz drugih velikih priznanja, među kojima i nagrade na festivalima u Veneciji i Kanu, gde je 1980. ulogom u filmu „Poseban tretman“ dobila Zlatnu palmu; do danas je ostala jedini glumac/glumica sa ovih prostora koji je osvojio Kansku nagradu.
Od prvog pojavljivanja do danas, na malim i velikim ekranima, kao i u pozorištu, iz uloge u ulogu isijavaće i isijavaju, svaki put neponovljivo, njen ogroman dar i blistavost.
Prema rečima Jagoša Markovića, sa svojim ogromnim darom Milena Dravić je vrhunska umetnost glumačke igre, i više od igre. „Celog života bez stalnog angažmana, bez klana, bez partije, bez bilo koga ili bilo čega da joj čuva leđa. Sama, sa Draganom koji je od istih vrednosti stvoren. Čestita, velika i svoja, traje ovoliko decenija! To je pravi podvig, i ljudski i umetnički!“
Srećan rođendan, legendo!
Izvor: Wine style
 

Nastavak na Prva.rs...