Izvor: Svet, 30.Okt.2015, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
#MediaMarket2015: Panel diskusije Color Press Grupe na Sajmu Medija u Beogradu
13:22 Panel 2
Posle ironičnoga inserta iz filma „Der Untergang“ (Adolf Agency) gde se parodija odnosila na marketinške agencije koje se nisu snašle u novim vremenima počeo je drugi panel sa temom: Kako se snalaze srpske medijske, marketinške i PR agencije, kakve su im relacije sa medijima, šta im u tom odnosu nedostaje i zašto to nemaju.
Učesnici: Dina Janevski, Telenor; Marija Matić, Direct Media; Đorđe Odavić, Ruskin & Hunt; Vladan >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << Anđelković, New Media Ideas; Aleksandra Radujko, New Media Team
Moderator: Marina Kosanović
13:17 Završen je prvi panel.
12:00
Panel 1
Pred prvi panel, Color Press Grupa je pozvala goste na konferenciju „HR Srbija2015 – Ljudski resursi u digitalnom dobu koja će se održati u ponedeljak 2. Novembra u hotelu Crowne Plaza.
Posle inserta iz filma „RKO 281“ o tome kako je sniman „Građanin Kejn“. Luela Parsons je pokušala da spreči pojavu filma preteći fotografijama koje bi kompromitovale Holivud. Koliko javnih ličnosti ali i običnih građana danas plače zbog onoga što mediji objavljuju, koliko su česte pojave ucenjivanja medija ali i ucenjivanja političara i privrednika od strane medija. Kako se mediji u Srbiji danas snalaze, koje modele primenjuju da opstanu na tržištu i prošire svoj uticaj, objasnio nam je prvi panel.
Učesnici: Ratko Dmitrović, Novosti; Dragan J. Vučićević, Informer; Stevan Ristić, Vreme; Pavle Savović, Telegraf; Veljko Lalić, Nedeljnik
Moderator: Marina Kosanović
Ratko Dmitrović, Novosti:
Mi smo dobili zadatak da revitalizujemo Novosti pre tri godine, i ako pogledate novine pre tri godine i sad, isto je samo zaglavlje i font. Mi smo morali da obratimo pažnju na konzervativne čitaoce Novosti, ali i 120.000 posetilaca sajta novosti.rs. Sve je moralo u hodu. Borili smo se sa elektronskim medijima, to je teška borba. A dnevne novine su najkratkotrajnija roba na svetu, jogurt traje 4 puta duže. Zato smo se okrenuli zapostavljenim tradicionalnim formama novinarstva – reportažama. Svaki put na kolegijumu ujutro pitam: koliko danas imamo reportaža? Ako imamo dve, napravim paniku. Dakle, moramo da dižemo cenu jer imamo kvalitetan sadržaj, i prodajemo 85.000 komada dnevno.
Što se tiče prodaje knjiga, to je neka sinergija i simbioza. Eto prodali smo knjigu Mire Marković u 10.000 komada a košta 1400 dinara što je fantastično. A njenu priču moramo saslušati, jer ona je najintrigantnija ličnost sada, jer daje nedostajući mozaik 90ih. Imamo u pripremi još dva naslova, koji neće biti ovoliko ekskluzivni ali neće biti ni ova cena. Država treba da interveniše ako je reč o pornografskom sadržaju a to se sad dešava. Ne može novina da objavljuje da Zmaj od Šipova ima „alatku“ od 18 ili 22 cm, da li je Kristijan oplodio tamo neku triput i s kim je spavao Šaban Šaulić. To je čista pornografija i treba da se povisi za vas porez 30% ili 40% pa onda Informer ne bi mogao da bude 20 dinara.
Robert Čoban je evocirao iskustvo kada je počinjao da radi u Novostima u zemlji od 24 miliona stanovnika. Eto, mislim da bi deca morala da imaju državne medije koji su vlasnici i da mogu da gledaju RTS i čitaju Novosti. Dmitrović se savršeno složio sa tezom. 37% Novosti imaju učešće države a ostalo Milan Beko, ali država ima upravljačka prava.
Dragan J. Vučićević, Informer
Da biste napravili dnevne novine koje se prodaju, morate pre svega da ih koncipirate kao samostalnu zanatsku novinarsku radnju. Sada počinjemo da izdajemo još dve dnevne novine, a Informer su dobre novine, jeftine, svesno su 20 dinara da bi prošle. Ljudi kažu da su kvalitetne, praćene su gledanim TV programom „Teška reč“. Mi nemamo nijednu karticu, ništa nikad nismo platili karticom firme, ni ručak ni večeru. Imamo jedan službeni auto. Naša redakcija je najskromnija. Mi držimo troškove pod kontrolom i to je ključ. Ali iako mi kažu da sam cicija, ne bi to uspelo da ne znate da ih napravite. Morate da znate dfa ih napravite. Svako jutro vi pokazujete šta znate, i možete neki put da pogrešite ali ne pet puta zaredom. Informer postoji 3 i po godine, a neke novine postoje po 50 dana, samo. Morate da poslujete domaćinski.
Naša uređivačka politika je vrlo nezavisna, stalno nas optužuju da smo Vučićev list ali mi najmanje imamo Vučića. Mi smo jedini otvoreno protiv EU, znači protiv vlade. Srbija je većinski protiv EU, i ljudi zaslužuju da imaju takav medij. Evropejci skaču na mene, ali opet, svi greše i ako su većina. Eto Maršal Mekluan je rekao da će 1990. nestati print mediji a evo 25 godina kasnije renesansa je print medija u Francuskoj i Italiji a kiosci su puni. Ja sam rekao da neću imati internet jer ne mogu da živim od njih. A tabloidi su učinili više na demokratizaciji Srbije od 1990. do danas od svih političara a svi se njih gnušaju. Ako želite da preživite, morate da se ponašate tržišno. Država ne treba da se meša u finansiranje medija osim ako nijen neki državno značajan medij.
A ne može da se privatizuje svaki medij, ne možemo reći da je Tanjug ili neko drugi, loš ako mu je Vlada Srbije vlasnik. Ne može da bivši direktor CIA da bude vlasnik koji je bolji od Vlade Srbije. Tanjug i Politika moraju da budu državni mediji. Reuters ili France Press kažu da ne treba da se privatizuje Tanjug. Neki vlasnici kada su stranci, deco ne verujte, oni zaista zovu da cenzurišu medije, ako im se ne sviđa: ako im je nešto loše i neprihvatljivo da se objavi iz Rusije, oni nazovu. E pa u Švedskoj i Norveškoj se država nije povukla iz medija, a što bismo mi bili veći katolici od pape? Država mora da proda stvari transparentno. Ne može da kupi Đura i Čeda Pekar i Kasapin. Ne može Politiku da kupi Hans. Ne mogu ni ja kao prljavi tabloidni novinar. To mora da bude neko respektabilan.
Stevan Ristić, Vreme;
Nedeljnik Vreme je proslavio 25 godina, a ja sam od 2003. godine sam u Vremenu. Kriza Vremena je počela februara 2001. Bile su to opozicione novine pod Miloševićem. A kada je kriza 2008. krenula neko je rekao da će „mali i mršavi preživeti“, a veliki da će imati problema. Mi smo promenili način rada, kada smo 90ih radili opozicioni miting, imali smo kolportere, a danas imamo Facebook i Twitter objave. Jedan od metoda da nedeljnik preživi jeste održavanje javnih debata, razvoj novih platormi. Mnogi uzimaju saradnju sa raznim organizacijama, nevladinim. Vreme je pre 3 godine poskupelo sa 150 na 200 dinara i morali smo to sami da uradimo protiv saveta marketinških agencija. Nama u prva dva meseca posle poskupljenja nismo izgubili tiraž ni za komad. Mi moramo da cenimo to što radimo. Uloga države bi bila ta da bi mogla da smanji PDV i ustanovi ista pravila igre za sve.
Veljko Lalić, Nedeljnik
Sadržaj je krucijalna stvar. Dobro novinarstvo je dobro novinarstvo, morate da razmišljate pre svega šta je dobro ili nije. Vi na mrežama kao Facebook i Twitter se krećete među svojim istomišljenicima i dolazite „da potvrdimo svoje mišljenje“ a to nije dobro. Nekiu put stavimo nekoga pa dobijemo 7 poruka „zašto smo postali desničari“, a onda objavite drugog pa ispadnete levičari. Ali mi samo želimo da pokažemo da mora da se čuje svačije mišljenje. New York Times je fleksibilan, on je primer svega dobrog, urednik odgovara za 2 minuta na mejl, menja plan u realom vremenu. Problem su male plate: ako ja ne mogu da pozovem urednika u 4h ujutro da kažem, dođi jer je Đoković osvojio American Open i da on dođe jer je dobro plaćen, onda ništa. Mora da bude dobro plaćen svaki novinar a danas u Srbiji to nije slučaj. Svi znamo šta je dobar naslov ali morate imati ambiciozne ljude koji su dobro motivisani. Prelazak na online je neminovan, neki put će završiti na Novinarnici, neki put u printu. Tabloidi su često prodavaniji u printu ali online su Guardian ili New York Times mnogo čitaniji i imaju puno pretplatnika. U Srbiji će doći do velikih ukrupnjavanja a rešavanje vlasničkih prava Politike i Novosti će dovesti do davno čekanih promena. Ljudi žele da čitaju autore, lična mišljenja. To je budućnost news magazina.
U Mađarskoj je kontrola medija velika, u Rusiji još veća. Kod nas su zbog 90ih mediji hrabriji od drugih. Država mora da potpuno izađe iz medija i treba nam fer tržišna utakmica. Najbolji je model koji ima Robert Čoban, pokreneš magazin, ako valja, za 3 meseca nastavljamo, a ako ne, gasimo i palimo novi. Tako ćemo i videti da li ima prostora za The Economist ili neki drugi, sve je to promenljivo.
Država može da ima RTS ali Novosti ili Politiku ne. Ne treba da na tržišnoj utakmici država kao u Mađarskoj bude skandalozni vlasnik svih medija i da te ministar zove noću da ti kaže šta ne smeš da radiš, a Novosti imaju 400 zaposlenih na državnim jaslama. Tirnarić nije pisao u državnim medijima. Komunizam je propao a Roberte, ti si ideološki opet okrenuo u tom pravcu.
Pavle Savović, Telegraf;
Godine 2011. kada smo krenuli, naša najveća prednost je bila što nismo imali print nego isključivo portal. Iskoristili smo dobro društvene mreže. Mi imamo tri ili četiri smene kao portal, jedino smo od 2 do 6 ujutru nepokriveni, sve ostalo, 20h pokrivamo online. Društvene mreže su mediji za sebe, svako a posebno mladi idu ne na novinske portale nego na Facebook da vidi šta ima novi. Sve će to da se ugasi, Facebook postaje sve zatvoreniji. Vratiće se na normalu. Ali, danas sve više morate da razvijate reach i zabavljate svoju publiku. Online oglašavanje je doavno prevazišlo TV oglašavanje. Milion i po ljudi posećuje naš sajt. Mi smo ubacili servise koji od ljudi dobijaju novac. Recimo, savete lekara online. Analiza krvi online. Evo sada uveli smo uslugu Telegram, jer mnogi ljudi šalju telegrame. Redizajniramo sajt na šest meseci, nema spavanja online. Aplikacije se apdejtuju stalno.
Vrlo je važno da se stane na put kršenju autorskih prava. Ne možete uzeti fotografiju i potpisati je. Ali možemo se dogovoriti: na primer, mogu da dam Informeru fotku ali da mu kažem, nemoj online da je staviš jer je ekskluziva, nego sutra u print. Stvar dogovora. A ako fotografiju platite 350 evra ili ako je ekskluziva i 500 i 1000 evra, ne može neko da je ukrade. Zato idemo na sud. Advokati sada kao na traci jure tipskim tužbama.
Rezultati ankete „koji su najveći problemi medija u Srbiji“? Najveći broj 56% je rekao da je problem tabloidizacija koji su nekad bili „ozbiljni“, a 50% je navelo da je to besparica tj. nemogućnost da se kupe novine. 43% je reklo da je previše medija.
