Izvor: Poznati.info, 21.Jan.2012, 15:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marčelo: želim lobotomiju
Veoma cenjeni paraćinski reper, književnik, kolumnista i urednik srpskog izdanja Dilan Doga, Marko Šelić Marčelo, proslaviće u subotu sa „Filterima“ svoj 29. rođendan na koncertu u prestoničkom klubu „Gan“, koji pretenduje da postane tradicionalan. Na pitanje kakvo iznenađenje sprema Beograđanima, Marčelo za naš list kaže:
- Nema iznenađenja, to je mala svirka i žurka za svega dvestotinak ljudi i samim tim nosi sa sobom ponešto prisniju atmosferu >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << nego veliki beogradski koncerti. Njih pripremamo duže i „pompeznije“, tamo bude tih „iznenađenja“, novih stvari, poklona za publiku, dok je rođendanski koncert sušta suprotnost: nema „svako ludilo koje smo smislili sad mora cakum-pakum da uspe“ treme, nego vladaju opuštenost i improvizacija – što nipošto ne znači i neozbiljnost. Jednostavno, slavi se, svira i druži.
Dvaput ste dobili nagradu „Davorin“, odnosno „Indeksi“ za najbolji hip-hop album. Koliko vam one znače, s obzirom na to da je nadimak Davorina Popovića bio Pjevač (sa velikim „p“), kao i to što se vaše pesme i pesme „Indeksa“ i stilski i tekstualno razlikuju?
- Zahvalan sam na svakoj dobijenoj nagradi, uvek je lepo kada neko uzme u obzir trud i vrednuje ga kao nešto uspelo. No, nije dobro zanositi se, nagrade ne pomažu da i sutra budeš dobar autor – stoga, najbolje reci „hvala lepo“ i vrati se svom poslu i svojoj svakodnevici. A što se Davorina Popovića tiče, hej, ne zovu se nagrade tek tako po nekome. Muzika bi trebalo da je univerzalna, žanrovi i stilovi ništa ne znače spram one stare, dobre podele na jednostavno dobre i jednostavno loše pesme, i sjajna je i velika stvar kada nečije ime postane, kao u ovom slučaju, etiketa za dobru muziku. Bendu i meni je čast što smo dvaput dobili taj pečat.
Pišete li drugi roman, budući da je vaš prvenac „Zajedno sami“ odlično prošao?
- Da, radim na romanu čiji je radni, a verovatno i konačni naslov „Malterego“. Kroz koji mesec, moći ću konkretnije da govorim o njemu, a nadam se da će biti gotov do kraja godine.
Vaša razmišljanja izuzetno ceni običan svet, ali i intelektualna elita. Imate reputaciju politički angažovanog repera, a naglašavate da vaše mišljenje nije političko?
- Nije da nemam i takvih misli, kao i svi ostali. Ali ta etiketa ne potiče od toga, nego od tužne činjenice da samo tada dobijam načulene uši auditorijuma. Danas u javnosti nema mesta za treću temu, samo rijaliti i politika, pesme i romani su samo usputno pitanje – u skladu s ubeđenjem da se čitanjem i slušanjem tobože bave samo čudaci i deca. A celokupan svetonazor stoji tamo, u delima. I nema ama baš nikakve veze sa politikom. Ali ne vredi, stvarno više ne znam u čemu je štos i zašto uopšte pišem novi roman ili zašto da snimamo novi album kad se i dalje trabunja o „Kući na promaji“ unedogled i kad masu jedino zanima šta misliš o Kosovu, Evropi ili onom malom crnom polju u inače sedoj predsednikovoj kosi.
Poput Boba Dilana ili Džona Lenona, postali ste „glas generacije“. Koliko vam laska ova titula, odnosno, koliko je teško biti glas generacije?
- Nije teško nimalo, budući da je potpuno nemoguće, pa se time i ne opterećujem. To su krupne reči, tobože laskave, a u stvari potpuno lišene veze sa realnim: ovde i sad, nemoguće je biti glas cele jedne generacije. Možeš da budeš samo glas samog sebe i ljudi koji slično razmišljaju, ali to je daleko od čitave generacije. Da se ne lažemo mnogo, moje aktivnosti su društveno marginalne i alternativne, i smešno je proglašavati perjanicom bilo čega nekoga ko je srećan kad hiljadu ljudi dođe na veliki beogradski koncert. Nije da se žalim, međutim, na svakom koraku dokazuje se da bi svaki pokušaj ozbiljnog omasovljenja publike zahtevao kompromise, a „kompromis“ ne ide u istu rečenicu sa „inadžija“.
Šta može da nas izvuče iz ove kolektivne apatije?
- Lobotomija i reinkarnacija.
Kako vam izgleda srpska estrada?
- Nikako.
.jpg)
