Izvor: SrbijaDanas.com, 13.Feb.2024, 19:33

"Krv mi je ŠIKLJALA na sve strane" - Zadrugarka blia ZLOSTAVLJANA kao dete: Podelila JEZIVE detalje

Ona je iskreno priznala kroz koje muke je prošla.

Bivša zadrugarka Milica Kemez ispričala je jezive detalje iz svog detinjstva provedenog u Domu za decu i omladinu “Vera Radivojević” u Beloj Crkvi.

Naime, nakon što ih je Centar za socijalni rad oduzeo njihovom ocu, Milica i njena sestra Mirela su završile u domu. Milica je opisala svoje odrastanje u domu, otkrivajući da su ih pokušali usvojiti, ali je njen otac želeo da ih zadrži zajedno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com <<
- Imala sam tri godine, a moja sestra Mirela pet, kad nas je Centar za socijalni rad uzeo ocu i odveo u Dom za nezbrinutu decu. Sećam se da sam mnogo plakala što idemo u dom. Toliko sam vrištala da me je čovek koji nas je vozio tamo udario. Pitali su me kasnije o tom incidentu, ali sam iz straha prećutala. Ubrzo su u dom počeli da dolaze ljudi koji su hteli da me usvoje, ali je želja našeg oca bila da Mirelu i mene ne razdvajaju. Svi su tražili jedno dete, pa smo nas dve ostale u domu. Pokušala sam da pobegnem iz doma, skočila sam kroz prozor, povredila se i završila u bolnici. Otad mi je ovaj moj ožiljak na čelu - otkrila je Kemezova.

Pored toga, Milica je podelila jezive detalje o fizičkom i psihičkom zlostavljanju koje su doživele od svoje hraniteljske majke Vesne, koja ih je, na kraju, obe usvojila.

Milica je otkrila da je Vesna, koju su zvale "mama", na početku brinula o njima, ali je vremenom počela da ih kažnjava i zlostavlja. Opisala je situacije u kojima ih je Vesna fizički kažnjavala i maltretirala, ostavljajući trajne posledice na njihovo fizičko i emotivno zdravlje. Milica je istakla da je Vesna bila živčana i da je za sve krivila njih, a nije im dozvoljavala ni da učestvuju u uobičajenim aktivnostima poput rođendanskih proslava.

- Ta Vesna nam je rekla da je ona sada naša mama i da "roditelj nije onaj ko te rodi, već onaj ko te čuva". Pored nas je brinula o još jednom dečaku i njegovoj sestri. Prvih godinu-dve je bilo sve u redu. Zvala sam je "mama" i tako sam je i doživljavala. S vremenom je popustila sa živcima i počela da nas kažnjava, kao i da nas fizički i psihički maltretira. Jednom mi je drškom od metle razbila glavu, išla mi je krv i šikljala na sve strane. Često bi nas krvnički istukla kaišem, ruke su mi bile modre. Sećam se nekoliko fotografija na kojoj su sva deca iz razreda nasmejana, a ja krijem ruke iza leđa da mi ne bi bile na slici. Umela je da me kazni i pošalje u školu u starim muškim stvarima, prljavim i pocepanim. Terala me je da joj masiram noge do šest ujutru, dok učim tablicu množenja. Imala sam fobiju od učenja, jer ako nešto pogrešno pročitam, uvek bi me klepila po glavi. Nije mi dozvolila ni da odem na maturu - prisetila se Milca, pa nastavila:

- Jednom mi je rekla da pripazim na pecivo koje se peklo u šporetu, a meni je zagorelo. Bacila ga je na pod i naterala me da ga pojedem! Izbacivala me je napolje, nekoliko puta je sestru i mene terala da spavamo u dvorištu, zaključavala nas je u podrum… Tako bi reagovala ako, na primer, razbijemo neku figuru ili se popnemo na tavan. Nismo išle kod druge dece na rođendane, nismo ih ni slavili. Ne pamtim nijednu rođendansku tortu, niti decu na slavlju kod mene.

Srbija Danas/Informer/Prenela: K.L.

Nastavak na SrbijaDanas.com...