Izvor: Prva.rs, 21.Jul.2014, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad zagrmi srpska truba, Evropa se u kolo hvata
Ime Dejan Petrović u svetu je postalo sinonim za srpsku tradicionalnu muziku, često ukomponovanu sa modernim zvucima i prilagođenu uhu bilo kog slušaoca na planeti. Prva truba sveta naslednik je najčuvenijeg srpskog trubača Miće Petrovića, iz „trubačke“ loze Petrovića. Rođen je1985. godine u Užicu, u selu Duboko, odakle je krenuo da osvaja prvo Srbiju, a potom i svet. Ove godine doneo je trubu tamo gde je niko nije očekivao: na EXIT!
- Možda zvuči kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << fraza, ali osećaj je stvarno fantastičan. Još mi nisu splasnule emocije, čim pomislim na protekli nastup prostruji mi nešto kroz telo. Sjajna atmosfera, sjajan festival i ogromno iskustvo za svakog muzičara. Što se tiče srpske trube na EXIT, mislim da je i bilo krajnje vreme za probijanje barijera i prestanak podele između festivala. Muzika treba sve da nas spaja na najbolji mogući način i iskreno se nadam da je ovo tek prvi put jer, sudeći po reakciji publike, prilično sam siguran da bi želeli ponovo da nas vde na nekom stejdžu.
Iako je uvreženo mišljenje da je truba prvenstveno namenjena narodnom melosu, Dejan je i taj tabu razbio. Kako je oduvek voleo da se igra muzikom, da spaja nespojivo i izvodi neviđeno, dosledan svom poreklu, tradiciji i muzici, Dejan je sarađivao sa reperima i pop pevačima, svira rok, bluz... I mladi ljudi dobro prihvataju te žanrovske miksove.
- Za trubu, u smislu tradicionalnog trubačkog orkestra, oduvek se vezivala narodna muzika. Ali, zašto mora da bude tako? Truba je instrument kao bilo koji drugi i ne može se vezivati za bilo koji muzički pravac. Oduvek sam želeo to da promenim i nadam se da donekle uspevam. Sarađivali smo sa izvođačima iz različitih branši i obično je sve bivalo i bolje nego što smo očekivali. Tačno je da mladi dobro reaguju na to, možda im je tako bliže na neki način, ali činjenica je da svi prihvataju dobru energiju i dobru muziku, a kad je tako onda se ne traži definicija i ne postavlja pitanje koji je žanr u pitanju.
Dejan svira sve, od Stinga do „Ibar vode“, od Londona, preko Moskve, do Brisela.
- Različite su reakcije, neki se odmah prepuste muzici, neki nas u početku slušaju sa čuđenjem i nevericom jer čuju tako nešto po prvi put, ali se svaki nastup završi ovacijama, na našu radost. Stranci mnogo vole balkansku muziku, to im je nekako egzotično. Još kada spojite tako nešto sa muzikom koja je svima u svetu donekle poznata, tu nema greške – niko ne ostaje ravnodušan.
Nisu ostali ravnodušni ni u Briselu, kada je Dejan sa orkestrom nastupio u Evropskom parlamentu. Sa dozom stidljivosti i neizvesnosti, pred svetskom političkom elitom, Dejan je zasvirao onako kako zna i ume: najbolje.
- Moram priznati, taj nastup je prošao neočekivano i iznenađujuće dobro. Sama pomisao na Evropski parlament, bar meni, stvarala je sliku neke preterane ozbiljnosti, neudobnosti za svirku. Procedure na ulasku, pa komplikacije oko unošenja instrumenata... sve je bilo prilično „utegnuto“. Kad su završena izlaganja naših predstavnika i došao red na nas, mi smo počeli, onako, veoma stidljivo i tiho, ali ako vam kažem da se na kraju, usred Evropskog parlamenta igralo Uzičko kolo – onda vam je jasno kako se sve završilo!
Ipak, nije bilo lako stići do trona. Dejan je samouk, upijao je znanje od oca, a u zemlji u kojoj je truba deo folklora i koja je dala vrsne muzičare, nije lako biti najbolji.
- Jedino teže od probijanja do titule najboljeg je ostati najbolji i zadržati tu titulu.
Dejan i njegov brat Darko počeli su uz Miću Petrovića, srpskog kralja trube. I to mu je bila najteža lekcija.
- Kada sam kao dečak ostao bez njega i morao da nastavim njegovim putem, da preskočim detinjstvo, da preuzmem obaveze na sebe i izgradim sopstveni put. A najlepše... Ne znam, hvala Bogu, mnogo je lepih trenutaka u karijeri: proglašenje za najmlađeg dobitnika Majstorskog pisma, nagrada za Prvu trubu sveta, prvi solistički koncert u SC, prvi nastup na Beer Festu, jos taze nastup na EXIT festivalu... To su fantastični trenuci!
Talenat mu je otvorio svetska vrata, ali svetska slava nije mu oduzela ništa od skromnosti: Dejan Petrović čvrsto stoji na zemlji, vođen mudrošću svog oca.
- Nikad ne zaboravljam očeve reči kojima sam se do sada vodio, a koje se tiču ljubavi prema poslu, posvećenosti, predanosti u radu i istrajnosti u idejama.
Dan bez trube je retka pojava, ali kada se desi onda je u potpunosti posvećen porodici. Planovi za leto uveliko su skrojeni:
- Čeka nas još mnogo nastupa u zemlji, od kojih bih pomenuo Zlatar Fest, Guču, beogradski Beer Fest, pa se nadam da ćemo posle toga i na neki kraći, ali zasluženi odmor. Po povratku krećemo u nove radne pobede, čeka nas i veliki solistički koncert, ali o tom - potom, da ne prelazimo u jesen...
Svestran muzičar, Dejan je i svestran slušalac. Voli dobru muziku i nije isključiv po pitanju muzičkih pravaca.
- Svaki pisac mora pročitati mnogo knjiga da bi napisao svoju...
I tu dolazimo do, ipak samo jedne, pesme za sva vremena...
- Da ste me pitali za instrumental, rekao bih „Vrtlog“! Šalim se, naravno! Neka to budu stihovi „Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj“.
