Izvor: Poznati.info, 09.Jun.2013, 18:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovan Memedović: Snimam onako kako živim
Poznati pustolov govori o tome kako je preživeo i ovu zimu u Norveškoj, da li je ikad bio uplašen, koja slika mu ne da mira
ŠTA pomislite kada čujete ime – Jovan Memedović? Poželite li da ste u njegovoj koži? Da se rukujete sa Eskimima, borite protiv karakondžula, pravite zasedu vampirima. Da putujete s kraja na kraj planete. Da ste sa prirodom u dosluhu, a sa divljinom na “ti”. Razmislite – da li ste zaista spremni da se upustite u jednu ovakvu avanturu?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << />
- Mnogima se čini da je sve to lagana avantura. A nije. Nije to zabava, već ozbiljan rad. Tu je sve podređeno zamišljenom scenariju – razbija nam iluzije ovaj novinar, pustolov, lovac, ribolovac…
Ko su onda njegovi ljudi? Oni, objašnjava Memedović, koji sanjaju njegov san. Kojima je ideal godišnjeg odmora sledeći: planina, spavanje u šatoru, pecanje ribe da bi se prehranili, spremanje hrane na vatri, kupanje u ledenom jezeru, vesti koje stižu sa velikim zakašnjenjem. I tako mesec dana.
Na pitanje gde ovih dana preživljava, s kim se bori, ko ga je osvojio i koga je pripitomio, Jovan kaže:
- Nedavno sam se vratio iz Norveške, peti put sam bio u toj zemlji. Još jednu zimu sam preživeo. Minus sedam, sneg, vetar. Po drugi put osvojila me žena po imenu Tuva. Naša javnost je pamti po tome što je pronašla zajednički život sa vukovima. Ispratio sam njen program zbližavanja dece sa prirodom i divljim životinjama. Jedva čekam da gledaoci to vide i shvate da naša deca imaju nedostatak kontakta sa prirodom i da će to ostaviti posledice na njihovo odrastanje i sazrevanje.
* S kim, s čim još nikako ne uspevate da se izborite?
- Slabo mi ide kompjuterska tehnika. Nikako mi se ne uklapa u sasvim prirodno.
* Rekli ste da vas ne pokreće adrenalin, već dobra priča. Može li, ipak, dobra priča da prođe bez “pratnje” adrenalina?
- Šta je adrenalin? Uzbuđenje, brzi otkucaji srca i stanje smanjene svesti. Ništa od toga ne praktikujem.
* Koliko je jak taj nagon za daljinom i divljinom? Postoji li uopšte šansa da mu se oduprete?
- Kako godine prolaze, sve sam bliži tome da ću se preseliti u planine i divljine, samo kada rešim ovu emisiju. To isuviše lako izjavljujem, a znam da i dalje moram da radim, jer do penzije ima još mnogo.
* Šta je to (sasvim) najprirodnije što ste videli i osetili?
- U tom smislu su me najviše osvojili
- Eskimi na Grenlandu, Laponci na severu Norveške, Mansi u Sibiru, Srbi i Crnogorci gorštaci. To je narod koji još živi onako kako je bog zamislio, a priroda uredila. Ostatak sveta živi po gradovima i juri neki lagodan život, a to već nije po zakonima prirode.
Gradski život je jednostavno pogrešan pravac za ljudsku vrstu i to nam priroda polako, ali sigurno naplaćuje.
* Koja doživljena slika vam ne da mira?
- Nemac Verner Frojnd – čovek vuk (bavi se proučavanjem vukova tako što živi sa njima) i Tuva Tornston. Ne daju mi mira, jer bih voleo da živim kao oni.
* Na kom najneobičnijem mestu ste prespavali u potrazi za pričom?
- Na vodenici koju je pre 100 godina obilazio vampir Sava Savanović. Posle ponoći, kada je moj pas Mange zalajao, skoro da sam se pokajao.
* Doživljavate li sebe kao (pre svega) avanturistu ili istraživača?
- Samo kao istraživača. Mogao bih sebe da nazovem upornim optimistom, jer imam snažnu želju da Srbe vratim na selo. Da im dokažem da je moguće živeti od zemlje, od stočarstva, organske hrane i starih zanata. Znam da je to u našoj zemlji užasno teško, ali dobro je ako radite nešto što će vas prehraniti. Kod nas je trend da vas drugi zaposli i da vam da dobru platu. Toga nema nigde na svetu.
* Koliko ste puta bili uplašeni ili bar zabrinuti na terenu?
- Mnogo puta. I nije to strah da li ću i kako preživeti, nego da li će mi uspeti snimak i kakva će biti emisija.
* A jeste li bar jednom rekli – dosta je, ne napuštam više civilizaciju?
- Obrnuto. Bar deset puta godišnje kažem: E, sada idem iz grada, odlazim da živim negde u prirodi. Što divljije – to sigurnije.
* Pik-ap je provereno “rešenje” za vaše pustolovine. Šta sve stane u njega?
- Pik-ap je dobar, jer mogu da potrpam u njega šta god da mi padne na pamet, ono što mi treba ili će možda da zatreba. Iskustvo me naučilo da svaka, pa i najmanja sitnica, može da postane suštinski bitna u datom trenutku. Zato i leti nosim zimsku odeću. Vreće za spavanje su tu, iako idem u hotel. Slanina, hleb, bar tri noža, baterijska lampa, antibakterijski tečni sapun… Nosim tri puta više stvari nego što mi je stvarno potrebno, ali zato nema iznenađenja.
Izvor: Novosti.rs
.jpg)
