Izvor: Scandal.rs, 08.Feb.2016, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jod u prevenciji raka dojke
Od kraja dvadesetog veka pokrenuta je velika svetska kampanja za iskorenjivanje bolesti nastalih usled nedovoljnog unosa joda. Primarni cilj bio je sprečavanje nastanka smanjene funkcije štitne žlezde (hipotireoidizma) i brojnih posledica po zdravlje, pre svega umne i telesne zaostalosti kod dece.
Paralelno od tada se pojavljuje sve veći broj radova u kojima se dokazuje direktna povezanost dnevnog unosa joda i raka dojke. Jod je neophodan za stvaranje hormona štitne žlezde. Da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Scandal.rs << se jod iskoristio on mora biti prenešen iz cirkulacije u ćeliju što u organizmu vrši transportni protein – natrijum jodid simporter (NIS). Isti transportni protein nalazi se i u dojkama. I štitna žlezda i dojke (naročito u vreme dojenja) su tkiva koja najviše koncentrišu jod i koja imaju isti transportni protein. Jod je snažan antioksidans, i u tkivima sprečava oštećenja DNK delovanjem slobodnih kiseoničnih radikala. S druge strane, vezivanjem za određene gene u jezgru ćelije hormoni štitne žlezde regulišu rast i razvoj ćelije i glavni su regulatori u apoptozi – programiranoj smrti tojest uništenju oštećenih, zaraženih i malignih ćelija.
Nedostatak joda oštećuje normalnu funkciju štitne žlezde i smanjuje se stvaranje njenih hormona. Samim tim, smanjuje se ili čak izostaje ovaj važan regulatorni sistem odbrane organizma.
Najbolji izvori joda su alge, plava morska riba, u manjim količinama mlečni proizvodi i novosadska mineralna voda bogata prirodno rastvorenim jodom.
.jpg)
