Izvor: Svet, 30.Sep.2014, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jasna Šekarić: U sportu je najvažnije naći volju i motiv da se istraje
Kada je početkom osamdesetih ispalila prvi metak ka meti u Osijeku, u koji se još kao devojčica preselila iz rodnog Beograda, niko nije mogao ni da sanja da će u godinama koje dolaze toliko puta podići zastavu svoje zemlje pod svodove dvorana širom planete. Glad za pobedama i ljubav prema pištoljima odveli su Jasnu Šekarić u večnost, a usput je oborila i mnoge svetske rekorde. Nedavno je osvojila zlatnu medalju i u ekipi sa Zoranom Arunović i Bobanom Veličković, >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << čime je u svoju bogatu riznicu stavila sedmo odličje sa svetskih prvenstava. Ostala priznanja odavno je prestala da broji. U Granadi je slavna streljašica ispunila i normu za učešće na “Olimpijskim igrama” 2016. godine u Rio de Žaneiru, i tako se popela na treće mesto takozvane večne liste nastupa na prestižnom sportskom takmičenju.
- Mislila sam da ću se zaustaviti na sedmoj “Olimpijadi”, a eto, stigla sam i do osme. Volim sport, to je način života na koji sam navikla i ne pada mi teško, iako je sve drugačije u odnosu na vreme kada sam počela da treniram. Ozbiljno sam shvatila naredne “Olimpijske igre”, mada više ne osećam psihički pritisak i ne razmišljam hoću li uspeti da ostvarim kvotu. Već sam se posvetila Riju i izvinila se deci što me neće biti kod kuće. Naravno, ta odluka je bila zajednička, ne radim ništa bez konsultovanja s njima – kaže kroz osmeh naša najuspešnija “olimpijka” svih vremena.
Iako ste nam doneli bezbroj medalja tokom ovih trideset godina, koliko ste u reprezentaciji, tek sada ste prvi put izašli na terasu gradske Skupštine gde vam je zajedno sa košarkašima i ostalim strelcima priređen svečani doček.
- Ne znam šta da kažem, jednostavno se ranijih godina nije namestilo. Verovatno se nikada ne bi pravio poseban doček za strelce. Evo, sad smo stigli sa srebrnim košarkašima i izašli na balkon. Presrećna sam i ponosna jer je to stvarno bila moja velika želja. Doživela sam da mi hiljade ljudi skandira: “Jasna, Jasna!” Osećaj je neopisiv, sve je bilo zaista veličanstveno, mislila sam da će mi srce iskočiti iz grudi. Moja kćerka Lea bila je dole sa društvom i kasnije mi je rekla da nisam bila dovoljno glasna kada sam im se obraćala, pa je čula komentare “Da li je ova žena jutros doručkovala?” i slične, što mi je bilo mnogo slatko. Ako ikad bude bilo prilike za novi doček, znaću šta treba da “popravim”.
Strelci nemaju “rok trajanja”, ne moraju da brinu o odlasku u penziju kao većina sportista kad pređu tridesetu. Planirate li da se bavite streljaštvom sve dok vas bude služilo oko?
- Dok služi oko, ali i dok služi telo, što je možda još važnije. Vid može da se popravi, tako da nije presudan. Najvažnije je naći volju, motiv da se istraje i nastavi. Često se i sama zapitam kako sam ovoliko izdržala. Zahvalna sam porodici što mi je oduvek pružala podršku, inače ne bi bilo moguće opstati. Sve je postalo komplikovanije kad su stigla deca, s kojom su se promenili i moji pogledi na svet. Srećom, koliko sam ih čuvala ja, toliko ih je čuvala i moja mama. Još sam motivisana kao što sam bila na početku, nije mi naporno da treniram i do sedam sati dnevno. Zvuči neverovatno, ali u meni su još prisutni isto uzbuđenje i sreća koje sam osećala kada sam kao tinejdžerka tek krenula na takmičenja. Kad god izađem na vatrenu liniju, osetim “leptiriće” u stomaku.
Jeste li razmišljali čime ćete se baviti kada pištolj okačite o klin?
- Većina stvari o kojima sam maštala kao dete pala je u vodu. Tada sam svašta želela, ali sada dobro znam šta volim. Da se nisam našla u sportu, verovatno bih se opredelila za umetnost, za neku oblast gde bi moja kreativnost došla do izražaja. Volim da crtam, i možda ću se jednom time ozbiljnije pozabaviti. Ipak, hoću još malo da pucam. Kad završim karijeru, verovatno ću zaplivati trenerskim vodama. Ne verujem da ću podvući crtu odmah posle Rija 2016. godine. Ne ograničavam se. Osetiću kad dođe vreme za povlačenje. Baš sam nedavno mami pričala kako ću, kad jednog dana budem imala više vremena, prvo upisati ples, da i to konačno naučim. Za svoju dušu. Slikaću, čitaću knjige, putovaću. Deca će porasti, neću im mnogo trebati, dakle, trudiću se da maksimalno uživam u životu.
Ostatak intervjua možete pročitati OVDE.
Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content
Mesto snimanja: Hotel „Hyatt Regency Belgrade“, Milentija Popovića 5, tel: 011 / 30 – 11 – 234
.jpg)
