Izvor: Svet, 03.Okt.2016, 14:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ivona Pantelić posle razvoda još nije našla muškarca koji bi zadovoljio njene kriterijume: Mame mogu same

 
Prezenterka vesti i zaštitno lice Radio Televizije Srbije Ivona Pantelić (48) smatra da je dobar razvod bolji nego loš brak i da žena uvek može to da izvede.
U takvoj situaciji niko ne treba da ide protiv sebe, a posebno ne smeju da trpe deca. To govori iz ličnog iskustva, jer je upravo iz tog razloga odlučila da se razvede, nakon čega se potpuno posvetila kćerki Maši, sada šesnaestogodišnjakinji. Ipak, u razgovoru za GLORIJU napominje da nije protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << bračne zajednice, ali je ubeđena da žena mora promišljeno da uđe u brak, a ne da čeka princa na belom konju.
“On postoji samo u ženskoj mašti, ali treba biti realan i stajati sa obe noge na zemlji. Pri tome je veoma važno i da žena ima svoj dinar, da ne zavisi ekonomski od supruga, kao i da se ne posveti isključivo muževljevoj karijeri, pošto je to mač sa dve oštrice. U našoj zemlji žene koje su samo majke i domaćice nisu dovoljno poštovane, bez obzira na to što imaju mnogo posla. One to jako dobro znaju, a taj deo se uvek zanemaruje. U životu ništa ne treba da se podrazumeva, sve mora da bude stvar dogovora, a mislim da je velika stvar ne dozvoliti da bilo šta trpite”.
Naravno, u nekim situacijama neminovno mora da dođe do promene odluka, a jedna od takvih je svakako rođenje deteta.
“Kad dobiješ dete, više ne možeš da živiš kao devojka ili momak, i to jeste neka vrsta trpljenja, ali ono što nipošto ne treba trpeti jesu psihičko i fizičko nasilje. Ne smete dopustiti maltretiranje bilo koje vrste, ni u bračnoj zajednici, ni u porodici, kao ni na radnom mestu i u neposrednom okruženju. Ukoliko žena donese čvrstu odluku da se razvede ili razotkrije neku torturu ili nasilje, uvek će naći pomoć i put, nije baš da je sama na svetu. Naravno, moraće da se bori, na ekonomski ili neki drugi način, ali će podrška svakako doći, samo je važna odluka i čvrstina u toj odluci, onda može da se uskladi sve”.

Ivona uspešno spaja obaveze na poslu sa odgajanjem tinejdžerke koja se već više od deset godina bavi ritmičkom gimnastikom i prošle godine je bila juniorska prvakinja države. Maša ide u drugi razred gimnazije, odličan je đak, a svaki dan trenira bar po tri-četiri sata.
“Ona vodi sportski način života što, pored ostalog, podrazumeva rano ustajanje i rani odlazak na počinak, kao i poseban režim ishrane. Sve to mora da se isprati. Maša praktično nema vremena ni za šta drugo osim za sport i školu. Nekako uspevam da balansiram između svojih i njenih obaveza, podižem je kad psihički padne. Sport je sam po sebi težak, a roditelji, u želji da im deca postignu što bolje rezultate i da se dokažu, sve to zanemaruju. Moje je mišljenje da smisao bavljena sportom nije rezultat nego trening i sticanje različitih iskustava”.
Iako je završila pejzažnu arhitekturu, Ivona se zahvaljujući jednom konkursu obrela na RTS-u, a rad pred kamerama joj se toliko dopao da je odlučila da ostane. I mada je na televiziji više od dve decenije, kaže da joj nije nimalo dosadila, čak joj pritisak u studiju ne izaziva stres.
“Naravno da o tremi nema ni govora posle toliko godina iskustva. Stresno je usklađivanje gostiju i svega što podrazumeva živi program, kao i kašnjenje, nepoštovanje vremena… Zapravo, funkcionisanje na dnevnom nivou”.

Veoma, kaže, voli da putuje i rado s kćerkom odlazi na neka zanimljiva mesta ili egzotična mora. Obe obožavaju prirodu. Ivona je nedavno uspela da spoji lepo i korisno u projektu “Jedno drvo za jednog ratnika” Ministarstva pravde i Srbijašuma, odnosno pošumljavanju Srbije u spomen na vojnike poginule tokom Prvog svetskog rata.
“Projekat je počeo na godišnjicu obeležavanja početka ovog rata u oktobru 2014. u lozničkom kraju, gde su se i vodile prve bitke, a pošumljavaće se predeli po čitavoj Srbiji. Negde se priključila i vojska, a inače u tome učestvuju osuđenici koji su na odsluženju kazni. Srbijašume daju sadnice, a sadi se na prostorima predviđenim za pošumljavanje, kako bi kasnije mogle i da se brinu o njima, jer nije stvar samo posaditi drveće, nego ga i negovati, održavati. Akcija će trajati sve do 2018. godine i predviđeno je da se zasadi 1,3 miliona sadnica, da svaki poginuli ratnik dobije svoje drvo. Mislim da ništa slično nije urađeno ni u jednoj od zemalja saveznica. Tako se vraćam zanimanju za koje sam se školovala. Volim televiziju, nikad nisam zažalila što sam je odabrala, ali sad mi je žao što nemam malo više vremena da se posvetim pejzažnoj arhitekturi jer imam razne zanimljive ideje”.

Nastavak na Svet...