Izvor: Press, 19.Okt.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I ja sam, kao deda Čkalja, skrajnuta!
Jovana Petrović, unuka Miodraga Petrovića Čkalje, sedam godina posle smrti velikog glumca poručuje: „Malo toga se promenilo, nekvalitetni se i dalje plaše kvalitetnih i podmeću im nogu. Deka i dalje živi sa mnom u mojim uspomenama"
Jedan od najpopularnijih srpskih glumaca svih vremena Miodrag Petrović Čkalja preminuo je na današnji dan pre sedam godina. Čkalja, koga su nazivali čarobnjakom humora, zbog svojih principijelnih stavova i simpatija >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << prema opoziciji u vreme Miloševićeve strahovlade 90-ih godina bio je na „crnoj listi" državne televizije kada se maltene nijedna serija ili film u kojima je igrao nisu prikazivali. To se odnosilo i na njegovog sina i unuku - glumce Čedomira i Jovanu Petrović.Jovana za Press kaže da se od tog dana nije mnogo toga promenilo.
- S obzirom na to koliko je nizak nivo kvaliteta, u ovakvom društvu je, u stvari, sjajno kada si skrajnut. Nekvalitetni se uvek plaše kvalitetnijih i žele da im podmetnu nogu. Međutim, više ne pridajem tome toliku pažnju kao nekad, jer sam uverena da u životu uvek sve dođe na svoje mesto - kaže Jovana.
Bio je briljantan
Ona sa tugom govori o godišnjici smrti svog dede.
- Ne volim da se sećam tužnih godišnjica i datuma koji me iznova rastuže. Datumi mi ništa ne znače jer svih ovih sedam godina živim sa svojim dekom u mislima i uspomenama. Od deke sam naučila sve i svašta kada je reč o tehničkim stvarima koje se odnose na glumu, ali i to kako treba da se postavim prema glumačkoj profesiji, kolegama i ljudima koji stoje iza kamere - reči su Čkaljine unuke.
U mnoštvu grandiozno odigranih uloga, domaća publika posebno pamti Čkaljinu rolu ujka Firge u legendarnoj seriji „Vruć vetar". Partnerka u tom ostvarenju Vesna Čipčić prisetila se saradnje sa Čkaljom.
- Zaista mi je žao što je, kako se to moglo videti u njegovim poslednjim intervjuima, otišao tako ogorčen zbog svog statusa i opšte situacije u društvu. Bio je to čovek čija je pozitivna energija neprikosnoveno dominirala čitavom ekipom. Bila sam najmlađa među njima, a on me je maksimalno uvažavao i još više podržavao. Bio je zbilja veličanstven, divan glumac. Ne znam da li ćemo ikada više imati takvog komičara. Imam jednu malu, lepu, škakljivu pesmicu koju mi je on tada na snimanju napisao i koju čuvam kao izuzetno dragu stvar, ali to je nešto samo moje, nešto veoma intimno - rekla je popularna Vesna Šurdilović o svom dragom kolegi Čkalji.
Borivoje Šurdilović, odnosno Ljubiša Samardžić, kaže da je Čkalja u toj seriji bio briljantan.
- Radeći sa Čkaljom „Vruć vetar" sagledao sam svu njegovu magiju i veličinu njegove komike. Uvek prirodan, jednostavan, duhovit do suza. Nažalost, nijedan režim, bio on Titov, Miloševićev ili DOS-ov, nije na pravi način vrednovao njegovo delo, umeće i nenadmašan dar vrsnog glumca. Njegovu komiku su upijali svi, čak i oni koji su se stideli da priznaju da je komika neraskidiv deo vrhunskog scenskog stvaralaštva. Bila je milina raditi sa njim - seća se popularni Smoki.
Dobio sokače
Najveći komičar bivše Jugoslavije rodio se na Dan šale, 1. aprila 1924. godine u Kruševcu. U vreme Drugog svetskog rata nalazio se u Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije NOVJ, a posle demobilizacije upisao je studije veterine u Beogradu. Nastavlja da se bavi glumom u KUD „Ivo Lola Ribar" i 1946. postaje član dramskog studija Radio Beograda, gde osvaja publiku učestvovanjem u emisiji „Veselo veče". Ostvario je veliki broj uloga u serijama: „Ljubav na seoski način" (1970), „Kamiondžije" (1972), „Vruć vetar" (1980), „Kamiondžije 2" (1983), kao i u filmovima „Orlovi rano lete" (1966), „Bog je umro uzalud" (1969), „Paja i Jare" (1973), „Avanture Borivoja Šurdilovića" (1980) i „Kamiondžije ponovo voze" (1984).
Uprava pozorišta je insistirala da Čkalja mora da igra sve što se od njega zahteva, jer on je bio magnet za publiku. U pozorište su stizala i pisma sa zahtevom da Čkalja „makar samo sedi na stolici". Bio je popularan do te mere da se stvarala neopisiva gužva u prodavnici u kojoj je kupovao hleb.
Penzionerske dane je provodio mirno i povučeno, većinu poziva za intervjue odbijao je rečima: „Zovite mlađe, ja sam za staro gvožđe." Preminuo je 20. oktobra 2003. u Beogradu.
U Kruševcu, u Balšićevoj ulici, pred Čkaljinom kućom 2005. podignut mu je spomenik. Nekadašnja ulica Milanka Kušića na Zvezdari u Beogradu od novembra 2006. godine zove se po njemu. Komičar koji je za života postao legenda i uživao popularnost kakvu je danas nemoguće zamisliti, nedavno je u Beogradu dobio sokače nazvano njegovim imenom između Resavske i ulice Kneza Miloša, a u izradi je i spomen-ploča.
