Izvor: Press, 20.Maj.2010, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glumim Albanca, pa šta!
Nikad nisam imao ni najmanju dilemu da li da prihvatim ulogu u „Besi". Da sam rođen u zemlji sa „velikim jezikom", ko zna šta bi bilo sa mojom karijerom. Foks je kriv što serija „Na terapiji" nije gledana
Legendarni Miki Manojlović jedan je od retkih domaćih glumaca koji su ostvarili značajnu karijeru van naše zemlje. Po povratku iz Kana, gde je promovisao kratki film „Svako je filmska zvezda", Miki u intervjuu za Press kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << se, uprkos zategnutoj političkoj situaciji, nijednog trenutka nije premišljao da li da prihvati ulogu Albanca Azema u filmu „Besa".
- Nikada nisam imao ni najmanju dilemu da li da prihvatim tu ulogu! Naprotiv, odigrati takvu ulogu bilo je krajnje zanimljivo.
Snimili ste i film „Svet je veliki i spasenje je iza ugla" u Bugarskoj. Kakva iskustva nosite iz zemlje koja nije poznata po velikim ostvarenjima?
- Prema Bugarskoj imamo velike predrasude. Kod nas postoji izreka „Rasturiću te k'o bugarsku skupštinu" i uopšte ne znam odakle to dolazi. Druga izreka „Propao je k'o Grčka" mi je daleko jasnija (smeh). Bugari su me iznenadili svojom kulturom i istorijom. U filmu igram Bugarina i to je za mene bio ogroman izazov, pre svega zbog jezika koji sam morao da savladam. Nisam želeo da neki Bugarin, kada vidi moju „njušku", kaže: „Šta ste dovodili ovog kad ne zna da govori kako treba?!"
Serija „Na terapiji", u kojoj igrate glavnu ulogu, postigla je ogromnu popularnost u Bosni, dok kod nas to nije bio slučaj.
- Mislim da razlog leži u činjenici da je serija emitovana na TV Foks, koji se veoma čudno ponašao prema tom ostvarenju. Menjali su termine emitovanja, jednom je išla u osam, pa u devet, pa u pola deset.
Trenutno se reprizira serija „Grlom u jagode".
- Reditelj Srđan Karanović tada je bio vrlo mlad i dobio je šansu da ostvari svoje ideje u toj seriji. Ako klincima ne dajete šansu i dok se ne shvati da su i igrani, i obrazovni, i školski program podjednako važni kao i informativni, nećemo imati kultne serije kao što su „Grlom u jagode", „Više od igre" ili „Otpisani". Takođe, nećemo imati generaciju mladih reditelja koji stasavaju na ovakvim zadacima, jer kad mladosti ne daš šansu - ona postaje nezadovoljna starost i neiskazana osrednjost.
Važimo za zemlju sa izuzetnim glumcima, a samo ste Rade Šerbedžija i vi napravili značajnu karijeru van Srbije.
- Mi smo mali narod i malo ljudi govori našim i sličnim jezicima. Da sam rođen u zemlji sa nekim „velikim jezikom", ko zna šta bi bilo s mojom karijerom.
Ima li nekih rezultata u vašem angažovanju u Filmskom centru Srbije?
- Neću otići iz Filmskog centra Srbije sve dok ne budem iscrpeo smisao postojanja i rada na mestu predsednika Upravnog odbora. Ali, ako ne dođe do izrade predloga zakona o kinematografiji Srbije, ja ću otići! Država godišnje izdvaja 1.750.000 evra za domaći film, što je užasno malo novca. S tim novcem producenti ne mogu ama baš ništa da urade. To mora da se promeni. Smatram da je Srbija kao destinacija veoma važna i treba da bude zanimljiva strancima da u njoj rade i ulažu.
Zbog porodice vratili ste se u Beograd. Kako se vaš sin snalazi u novom okruženju?
- Odlično. Ivan ide u prvi razred osnovne škole, a od vanškolskih aktivnosti najviše ga interesuje karate.
