Izvor: Prva.rs, 15.Feb.2018, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejan Ćirić u svojoj knjizi o Radmili Savićević: Kada Rada progovori, kada kaže, kada ustane - sve se sruši
Pedeset glumičinih kolega je pričalo o zanimljivostima iz Radinog života, a vi ste sve to pretočili u knjigu.
"Kao što je gospođa Mira Banjac rekla za ovu knjigu, njih dve „nisu bile glumice velikog glamura koje su izlazile po žutoj štampi i bile poznate po skandalima, čak i u doba najveće slave“. Te "pikanterije" bi pre mogle da se odnose na Radinu beskrajnu duhovitost, jer je, po pričama njenih kolega, na probama, turnejama, snimanjima, i u privatnim druženjima pravila >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << urnebesne anegdote koje su se godinama prepričavale. Bila je veoma neposredna i vedra žena, topla i nežna, ali i „opasna“, direktna, lider i veliki autoritet, što možda najbolje oslikava rečenica Olge Odanović: "Kada Rada progovori, kada kaže, kada ustane - sve se sruši.“ Takva je bila i na sceni".
Rođeni ste u Beogradu, ali ste celog života živeli u Kruševcu, odakle je i Radmila Savićević. Da li je to bio razlog da se opredelite baš za pisanje o njenom životu?
“Radmila Savićević je bila jedna od najvećih glumica svih vremena na ovim prostorima iza koje nije ostalo apsolutno ništa. Nijedan zapis, monografija, bilo šta što bi je na neki način otrglo od zaborava i budućim generacijama ostavilo u amanet svedočanstvo o jednoj veličanstvenoj umetnici i divnoj ženi koju ne smemo zaboraviti. Mnogo toga se nije znalo o njenom životu i radu, pre svega koliko je bila značajna i raskošna glumica koja je mogla da igra sve. Zaobišle su je mnoge nagrade koje je zaslužila jer nije bila poltron, učinjene su joj velike nepravde, ali je imala ono najvažnije - beskrajnu ljubav i poštovanje publike i kolega koje i danas traje. Niko ne može da ospori da je bila najvoljenija glumica bivše Jugoslavije. I to je njena najveća pobeda koja je ovom knjigom i potvrđena”.
Koje osobine Radmile Savićević biste izdvojili kao naupečatljivije i najdragocenije?
“Dobrota, beskrajna emotivnost, bezrezervna ljubav za svako živo biće, razorna energija i duboka seta”.
Kada bi trebalo da izdvojite njenu najbolju glumačku ulogi, dvoumite se između one u “Boljem životu” i “Srećnim ljudima”.
“U “Boljem životu” je od epizodne uloge napravila jednu od glavnih, kao uostalom i u “Kamiondžijama” i “Pozorištu u kući”, a seriju “Srećni ljudi” je nosila svojom ulogom. Gospodin Siniša Pavić potvrđuje tu činjenicu u ovoj knjizi. Siguran sam da su se te serije velikim delom gledale zbog Rade. “Srećni ljudi” posebno. Bila je od onih glumica od kojih ne možete da odvojite oči kada su u kadru, ma koliko veliki umetnik bio njen partner”.
Uprkos velikom novinarskom iskustvu, plašili ste se da li ste dovoljno zreli da napišete delo dostojno imena i karijere Radmile Savićević, s obzirom na to da je nikada niste upoznali. Strepili ste da će Vaša monografija zaći u stereotipe, suvoparnost i naići na nerazumevanje čitalaca i sagovornika iz knjige. Odgovornost je bila velika, ali danas nakon dve godine od objavljivanja monografije, sigurni ste da ste uspeli jer su reakcije bile fenomenalne.
“Bilo je prepreka u smislu kreativnih blokada, dvoumljenja i neprospavanih noći, ali sam duboko verovao u dobar ishod. Uz ovu knjigu čitaoci će se i smejati i plakati i zamisliti i saznati mnogo o glumici koja je je bila simbol našeg naroda. Najviše sam strepeo od reakcija Radine porodice, ali kada su mi rekli da sam pisao kao da je bila moja baka znao sam da je to to. I ono najvažnije - siguran sam da bi Rada bila ponosna”.
Možete li nam navesti glumicu koja je slična Radi, po njenoj energiji i autentičnosti?
“Rečenica koja objašnjava sve - “To samo ona može da igra!” Rada je bila jedna od takvih. Postoje uloge u kojima je bila neprikosnovena. Možete li zamisliti bilo koju drugu glumicu u ulozi Majka Vuke? Zato i ne čudi što gotovo svi smatraju da je bila najbolja Gospođa Ministarka u istoriji srpskog glumišta i bez dileme najbolja tetka Doka u “Zoni Zamfirovoj”. Ako moram da izdvojim, iako će verovatno zvučati čudno i neočekivano, jer ni po habitusu, ni fizionomiji nisu slične, Nela Mihailović ima nešto nedokučivo u svojoj glumačkoj ekspresiji, može da nosi projekat koji radi, briljira u komičnim ulogama i s druge strane, ima tu nemuštu tugu i tragičnost u dramskim karakterima u kojima je fascinantna. Nenametljiva je ali svoja, stamena i autentična u svakom smislu. Takva je bila i Rada".
Pišući ovu knjigu, šta ste shvatili o životu?
“Da je važno verovati u sebe, rizikovati, ne plašiti se nikoga i ničega, a posebno ne samog sebe i svog dara, da je bitno istrajati, ići napred, biti strpljiv i da nikada u životu nije kasno da se ostvare velike pobede. Rada je u četrdeset i nekoj godini presekla, ostavila sve, a to sve je podrazumevalo blistavu karijeru u kruševačkom i niškom pozorištu u kojima je bila prvakinja i odigrala preko dve stotine uloga, došla u Beograd i krenula ispočetka. Verovala je u sebe i svoj talenat i već posle prve uloge ceo Beograd je brujao o njoj. Sve ostalo je istorija”.
Napisali ste i knjigu “Toma Zdravković – 68 neispričanih priča” čiji prvi tiraž je odmah bio rasprodat.
“Ova knjiga sadrži mnogo vrednih priča Tominih prijatelja, kolega i članova porodice, koji su na poseban način oslikali portret ovog izuzetnog umetnika koji je sa pravom istinska legenda. Bila mi je čast što sam u toj knjizi zabeležio sećanja nekih velikih ljudi koji više nisu sa nama kao što su Cune Gojković, Bora Todorović, Kemal Monteno, Usnija Redžepova, ali i onih koji i dalje čuvaju uspomenu na Tomu poput Tozovca, Lepe Brene, Olivere Katarine, Danice Maksimović, Miše Janketića, Žarka Lauševića i drugih“.
Emisija “Bulevar” se emitovala punih 12 godina i smatra se Vašim životnim profesionalnim uspehom. Zajedno sa kolegom Ivicom Lazovićem stvorili ste nešto što do tada niko nije. Kako je došlo do prestanka emitovanja?
“U jednom momentu je došlo do prezasićenja, ali i osipanja gostiju, jer gostovanja nisam ponavljao na po mesec dana, već jednom u dve ili tri godine. Klima u medijima se promenila, primat su uzeli rijaliti programi, banalnost i prostakluk. Kvalitetni ljudi su se povukli pred naletom bahatih instant zvezda, sponzori umesto normalnih emisija počeli da daju novac za neke druge formate kojima su televizije širom otvorile vrata. To su razlozi zbog kojih je “Bulevar” prestao da postoji. Uradio sam sve što sam želeo. Ja sam tačno znao kada ću stati. Čekao sam jedan intervju i posle njega rekao: “Hvala. To je to od mene. Idemo dalje u neke druge pobede.” To se poklopilo sa trenutkom kada su mediji postali poligon za starlete i njima slične”.
Tabloidnost nikada nije bio način Vašeg rada. “Bulevar” je bio autentičan po načinu na koji ste vodili intervjue tako da su se Vaši sagovornici otvarali do te mere da su sami bili zaprepašćeni koliko su otkrili o sebi. Čije gostovanje ćete zauvek pamtiti?
“Reportaže koje smo radili u Kruševu, godinu dana posle Tošetove smrti. Znam da su jedne od najboljih ikada rađenih o njemu. Često se vraćam emisijama u kojima su gostovali ljudi koje popularnost nije promenila i koji su svoje ime i karijeru izgradili na zdravim temeljima. Takvi su Rada Đurić, Ivan Bosiljčić i Jelena Tomašević, Sergej Ćetković, Nela Mihailović, Vesna Dedić, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Nina Badrić i mnogi drugi“.
Dejan trenutno postavlja konture svog novog romana, koji ovoga puta neće biti vezan ni za jednu poznatu ličnost, jer kako kaže “neke priče, osećanja, iskustva i teme moraju da sačekaju svoje vreme i prave reči”.
Pratite nas i na Viberu!
.jpg)
