Izvor: Svet plus, 05.Dec.2023, 10:18
Da li vas muči zimski bluz - zimska tuga?! Šta možete da učinite?!
Manjak sunčeve svetlosti, hladniji dani, duže noći i manje vremena provedenog napolju – sve ovo može uticati na naše mentalno zdravlje, tvrde stručnjaci. Da li i vas muči zimski bluz - zimska tuga?! Šta možete da učinite i pomognete sebi?!
Kako se bližimo dublje u jesen i razmišljamo o zimi, mnogi od nas mogu osetiti promene u raspoloženju, što je potpuno normalno. Zdravstveni stručnjaci su identifikovali razloge za ove promene i ističu kako se nositi s njima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet plus << te kako ublažiti simptome i poboljšati raspoloženje.
Sezonski afektivni poremećaj, poznat i kao zimska tuga ili zimski blues, predstavlja vrstu depresije koja obično pogađa tokom jeseni i zime, kada je izloženost prirodnoj sunčevoj svetlosti smanjena, objasnio je istraživač i psihijatar dr. Rajan Saltan sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
"Ovo je poznato stanje mentalnog zdravlja koje karakterišu promene u raspoloženju i ponašanju, prateći sezonski obrazac", dodaje dr. Saltan. Iako mnogi ljudi tokom zime doživljavaju blage promene raspoloženja, sezonski afektivni poremećaj predstavlja ozbiljniji oblik ovog stanja. Njegov tačan uzrok nije u potpunosti razjašnjen, ali se veruje da smanjenje izloženosti sunčevoj svetlosti tokom jeseni i zime doprinosi njegovom razvoju.
"Smanjenje prirodnog svetla može poremetiti cirkadijalni ritam i uticati na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i melatonina, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i sna", objašnjava dr. Saltan.
Pored nedostatka svetla, genetski faktori takođe igraju ulogu, kao i neravnoteža u određenim moždanim hemikalijama i promene u nivoima melatonina i serotonina.
Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja, prema dr. Saltanu, mogu varirati u težini, ali obično uključuju:
stalna osećanja tuge, beznađa ili anksioznosti;
nisku energiju i povećan umor;
povećanu potrebu za snom i teško buđenje ujutro;
želju za ugljenim hidratima i debljanje;
poteškoće s koncentracijom i donošenjem odluka;
izolaciju i smanjeno interesovanje za aktivnosti;
razdražljivost i pojačanu osetljivost na odbijanje.
"Važno je napomenuti da se ovi simptomi obično javljaju u kasnu jesen ili rano u zimu i povlače se u proleće kada se dnevno svetlo poveća", ističe on i deli nekoliko saveta za suočavanje s ovim poremećajem:
Svetlosna terapija: Koristite svetlosnu terapiju koja emituje svetlost punog spektra, imitirajući prirodnu sunčevu svetlost.
Vežbanje: Redovna fizička aktivnost, čak i u zatvorenom prostoru, može poboljšati raspoloženje i nivo energije. Razmotrite aktivnosti kao što su joga, ples ili vežbanje s opremom.
Rutina spavanja: Pridržavajte se redovnog rasporeda spavanja. Održavajte doslednu rutinu odlaska na spavanje i buđenja u isto vreme svaki dan.
Ishrana: Pobrinite se za uravnoteženu ishranu s fokusom na celovitu, hranljivu hranu. Izbegavajte preteran unos šećera i ugljenih hidrata.
Socijalna povezanost: Ostanite u kontaktu s prijateljima i voljenima. Družite se i učestvujte u aktivnostima s drugima, čak i virtuelno.
Ciljevi i struktura: Postavite ciljeve i imajte strukturu, jer to može pružiti osećaj svrhe i postignuća.
Meditacija i opuštanje: Praktikujte meditaciju ili tehnike opuštanja za upravljanje stresom i anksioznošću. To može poboljšati raspoloženje i mentalno stanje.
Vreme napolju: Provedite što više vremena napolju tokom dana, čak i ako je oblačno.
Briga o sebi: Bavite se aktivnostima koje volite, savetuje dr. Saltan.
.jpg)
