Izvor: Poznati.info, 23.Jun.2013, 12:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četiri decenije JU grupe

Legendarna „Ju grupa“ na našim prostorima traje više od 40 godina. Jedan od rokenrol simbola Srbije i bivše Jugoslavije, sprema se za nove hitove i nastupe

MA, da si Merilin Monro, ne bi mi prijala sad, na 35 stepeni želim hlad!“

Najkraće – „Ju grupa“. Bivšu Jugu odavno je pokrila prašina, a za njima se prašina još diže. Braća Jelići, uz bratanca Peru, koji je davno zamenio svog oca Radovana, i dalje praše i prangijaju. Žestoko – rokerski.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << />
Tu i tamo, drmne ih struja, ali se oni ne daju. Više od četrdeset godina. Najstarijeg Žiku, 8. maja ove godine na koncertu u Foči, u Republici Srpskoj, oborila je elektrika. Mogla je struja da drma koliko hoće, ali Žika je ipak „električar“. Drma na električnom basu – decenijama.

Nemoguća je misija naći bend koji na ovim prostorima ima duži staž od „Ju grupe“. Jedan od rokenrol simbola Srbije, ali i bivše Jugoslavije, svira i snima u regionu još od daleke 1970. godine.

I onda je sve krenulo. Prva pesma ovog sastava bila je „Nona“, snimljena krajem decembra 1970. godine. Inspirisana je narodnom muzikom sa Kosmeta. Time je „Ju grupa“ postala jedan od pionira etno-roka, kombinujući rok i elemente narodne muzike.

- I mi smo kao klinci bili okruženi narodnom muzikom, ali nas je interesovalo šta se svira u Evropi i Americi – objašnjava Žika. – Noću, kada bi roditelji spavali, slušali smo Radio Luksemburg. Naravno da je to velika prednost, ako narodne motive možete da uklopite sa modernim zvukom. Ali to ne treba zloupotrebljavati i od toga praviti šund.

Još na početku svoje briljantne karijere, bili su u prilici da izgrade vrlo uspešnu „zapadnu priču“. Posle samo nekoliko odsviranih pesama tokom njihovog nastupa u čuvenom klubu „Marki u Londonu, dobili su ponudu da odu na turneju sa „Alman braders bendom“. Ali rok veterani ostali su verni domaćoj sceni. Po povratku, krenulo im je u njihovoj Jugi. Nizale su se pesme: „Drveni most“, „Mali medved“, „Mala Džej“… kasnije, „More“, „Trka“, „Čudna šuma“ i kultna balada „Crni leptir“.

Zvučali su potpuno originalno, neki to zovu balkanski rok, a neki jugoslovenski rok.

- Nebitno je kako se zove, važno je da je bilo prepoznatljivo – nastavlja Žika. – Danas je teško naći nekog ko zvuči autentično. Ne treba se tome mnogo čuditi, jer ima dosta uticaja medija, interneta koji su u ekspanziji. Tako da je teško naći nešto novo.

I tu je negde, ako ga tražimo, recept za dugo trajanje „Ju grupe“. Žike, jednog od najstarijih rokera na ovim prostorima (godinu dana stariji od Mika Džegera), brata mu Dragog i svih ostalih koji su prošli proteklih godina kroz ovu grupu.

- Da bi dugo trajali, na prvom mestu je bezrezervna ljubav prema poslu kojim se baviš, bilo da je to muzika ili nešto drugo, kaže Žika, a podržava ga brat Dragi. – Valja, takođe, imati volje i upornosti. Ali treba znati i šta hoćeš. Ukoliko nemaš cilj i ne znaš šta hoćeš, ne možeš ni da traješ.

Tu se priča o ovim nesalomivim rokerima, naravno, ne završava. Jer je rokenrol, osim muzike, i stav, i pogled na svet.

- Kad se Dragi i ja osvrnemo na ono što smo uradili, bez lažne skromnosti, osećamo se jako prijatno – kaže najstariji Jelić. – Ali taj osećaj prvenstveno dolazi ako si zadovoljan samim sobom i koračaš hrabro kroz život. Za nas ne postoje dosadni ili nevažni trenuci, svaki dan je novi izazov.

- Takođe, nisam se odrekao ni reke, koju volim u svim godišnjim dobima. Kao što se nisam odricao ni pecanja, odlazaka u prirodu. Od onih sam koji doživljavaju, proživljavaju i žive život nekako drugačije od svojih vršnjaka, a sastavni deo tog i takvog načina života su, između ostalog, i motori.

Posle svih ovih godina, nameće se pitanje da li se „dinastija Jelić“ umorila od svirke?

- Da ovo ne radimo svim srcem, odavno bismo se umorili od roka – kažu uglas Žika i Dragi. – Dok imamo snage, sviraćemo, pa makar samo i za svoju dušu. U ovom našem poslu se ne beleži staž, niti se čeka penzija. Mi dosta sviramo i vežbamo i sa te strane mnogo ne „šlajfujemo“ za onim „zlatnim“ sedamdesetim ili osamdesetim godinama.

Kod legendi „Ju grupe“ trenutno je zatišje. Svako radi svoj posao i sprema se za neku novu svirku. Dragi priprema novi CD, Žika vežba na „lapstel“ havajskoj gitari, a bratić Pera vredno uči nove talente u školi gitare, u Novom Sadu. U međuvremenu, kad im dosadi muzika, zajašu motore sa vetrom u kosi.

Braća Jelić se teško između brojnih hitova opredeljuju za najveći. Ali ne beže od toga da je možda „Crni leptir“ bio jedan od najslušanijih. Brojne generacije pamte ovu pesmu koju su slušali na prvim igrankama, kada su za ples zamolili svoje prve ljubavi. I to ostaje za sva vremena. – Ta pesma se najviše pamti, između ostalog i zato što je jednostavna. Njene stihove može svako da otpeva i da odsvira, bukvalno, na jednoj žici. I mi smo ponosni na to što će ona večno trajati, za sve generacije.

Izvor: Novosti.rs

Nastavak na Poznati.info...

Svet: Yu grupa: Dok imamo snage, sviraćemo, pa makar i samo za svoju dušu!