Izvor: Press, 12.Dec.2010, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Branko Ćopić je odredio moju sudbinu
Renato Grbić, koji je do sada iz Dunava spasao dvadeset dvoje samoubica, sedeo je ispod mosta s devojkom kada je najčuveniji očajnik skočio i pao pored njih. Od tada je i blagosloven i proklet da spasava davljenike
Topla septembarska noć. Jedna od onih najlepših, na izmaku leta. Puna života, a opet bogomdana za umiranje... Nadvio se mesec nad ribarima podno Pančevačkog mosta. Belasa po mirnoj vodi i nemirnim mrežama.
- Skoro da >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << nas je uhvatio san kako je idilično i mirno veče bilo, kada je tup udarac o vodu prekinuo sve - seća se Renato Grbić, izdanak čuvenih dunavskih alasa, noći koja mu je pre 14 godina promenila i obeležila život.
- Videli smo telo kako pluta po vodi i pohitali čamcima do njega. Momčić, tek zagrebao ono najlepše od života, a već odlučio da ga završi. Preživeo je pad, ali zaranjanjem pokušava da dovrši ono što nije uspeo. Pružamo mu ruke brat i ja, isprva ne želi da ga izvučemo, uporno zaranja, ali ga na sreću jakna, kao balon, vraća na površinu. Odustaje posle nekoliko pokušaja i pruža ruke. Ubacili smo ga u čamac, odvezli do naše ribarske kućice, presvukli, pozvali policiju i Hitnu pomoć. Izuzetak te septembarske noći u međuvremenu je postao pravilo za Renata. Prokletstvo i blagoslov.
Od tada do dana današnjeg, ovaj vitalni četrdesetpetogodišnjak spasao je iz ćudljivog Dunava čak 22 osobe koje su skokom s „Pančevca" želele da stave tačku na agonije koje su ih naterale da prekorače s one strane ograde, zaključno sa Ljiljanom Mitić, ženom koja je pre nepunih mesec dana ispred beogradskog restorana „Madera" ubila bivšeg muža i njegovu ćerku iz drugog braka.
Spasavanje ubice
- Neko me je baš za nju pitao da li se kajem što sam joj spasao život, iako sam znao, zapravo pretpostavljao, o kome je reč, još dok smo je izvlačili iz vode?! Glupost - pa, naravno da se ne kajem! Nije na meni da sudim nekom. Da je preživela, imala bi kome da objašnjava motive svog postupka, i imao bi ko da joj sudi zbog toga. Ja sam spasavao život žene koja je dozivala u pomoć, što bih uvek učinio, a ne Ljilju Mitić, dvostrukog ubicu - kao da je čekao nekom da se poveri, i skine veliki teret s pleća.
Kako Renato kaže, možda mu je specifičnu životnu ulogu nametnuo splet nesrećnih okolnosti da se nađe baš pod Brankovim mostom kada je sa njega skočio najčuveniji „očajnik".
- Sedeo sam sa devojkom baš ispod mosta kada je sa njega skočio Branko Ćopić i pao nedaleko od nas! Ne znam, možda me je baš taj događaj predodredio za sve ovo - priča, sležući ramenima, neprekidno zagledan u Dunav.
Koliko je ogrezao u nametnutu „profesiju" svedoče i njegove reči da čak i kad kolima prelazi most obavezno zagleda da li se neko od pešaka čudno ponaša, i da posle toliko godina sa neverovatnom preciznošću može da oceni ko je „skakač", a ko namernik koji jednostavno tabana mostom.
Posrnule biografije
- Nije da nešto zameram nesrećnicima koje sam spasao, ali bih čisto voleo da znam da li su dobro, da li su pronašli novi smisao u životu. Ja bi ih častio pićem samo da su nekad svratili da kažu da je sve u redu, da se više nikad nećemo videti pod istim okolnostima pod kojima smo se i „upoznali", ali ih i razumem - neke je verovatno sramota zbog toga što su pokušali da učine pa ne žele da se vraćaju na mesto „zločina", a neki se verovatno samo trude da sve zaborave. Ma, samo neka su dobro i zdravo - nazdravljamo u ime tih posrnulih biografija koje je Renato iščupao iz zagrljaja reke, nadajući se da im je to bio prvi i poslednji pokušaj.
- Znam samo za jednog poštara koga sam izvukao, da je posle nekog vremena ponovo skočio, ali na beton. Dobro, znam i za Ljilju, odnosno, znamo svi kako se njena priča završila - daleko tragičnije od naše, na koju stavljamo tačku, gledajući kroz velike prozore Renatovog restorana na Dunav.
Gde je nekad bila mala ribarska kućica sada je čuvena „Konoba kod Renata i Goce", dok je sve drugo ostalo isto - most, hirovita reka, i jedan odlučan čovek na njenoj obali, nameren da se sa Dunavom otima za svaki ljudski život, dok god u njemu ima snage da mu prkosi.
