Izvor: Scandal.rs, 04.Sep.2015, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
#BookTalk2015: Problemi pisaca i izdavača slični su u celom regionu!
Ovim je završena prva Regionalna konferencija “Book Talk 2015″. Učesnici su se družili na koktelu uz vina vinarije Mačkov podrum. Vidimo se 2016!
Panelistima možete postaviti pitanje putem Tvitera uz hešteg #BookTalk2015
Publika je učestvovala u tablet anketi tokom panela, evo rezultata
19:46
Vera >> Pročitaj celu vest na sajtu Scandal.rs << Kopicl: Ako u bibliotekama rade kompetentni ljudi koji mogu da naprave listu dobrih knjiga, to nije cenzura.
Teofil Pančić: Samoregulacija je da urednik kaže da neće da objavi lošu knjigu, to nije cenzura.
Branko Rosić: Umetnost, i ne samo umetnost, novinarstvo potražujju provokaciju. Treba se probiti u šume i nekad su te provokacije dirigovane od strane marketinških službi.
Goran Samardžić: Bestseleri se sami od sebe prodaju, a drugim knjigama, možda kvalitetnijim treba ta pomoć, da nekad slažeš da je čitana kako bi kupac pročitao nešto kvalitetno. Ako izdavač odbije knjigu, to je u ravni zabrana, ali nije cenzura jer postoje razlozi. Odbijemo neke budalaštine, gluposti.
19:23
Zvonko Maković: Možda bi istorija bila drugačija da je Majn Kampf zabranjen. Radi se o lošoj knjizi kojoj je dat velik prostor. Poenta je da Hitler ne bi nestao ako bi se knjiga zabranila.
Vera Kopicl: Ono što se nama dešava, pustiće te ga da piše ali će se desiti da ono socijalno osiguranje kasni nekoliko meseca, pa mu se pojavi da mora da plati kamate, da se o njemu neće pisati. To je vrlo opasno. Vreme kada je postojala cenzura mogla je da stvori granice, pa su pisci kroz metafore izgrađivali posebnost svog stila. Mi moramo biti svesni da svaki sistem hoće da kontroliše kulturu.
19:09
Adisa Bašić: Nekakva vrsta intervenisanja ili zabranjivana je dobra, jer podstiče rasprave o tome da li neki tekst može biti opasan. Mislim da su to plodonosni razgtovori o književnosti i moći književnosti. Mislim da nam je jasno da danas zabraniti knjigu jeste dati joj najbolji PR. Dobro je propitivati, da li neke stvari izbacivati iz školskog programa. Nisam cinična da zavidim piscima u vreme kada se knjiga mogla zabraniti, jer je bila subverzivni element, jer je to znak da je književnost moćna.
Teofil Pančić: Naravno da ne postoji ta knjiga koju bih zabranio, ali postoji tu nešto drugo. Da li je u redu da ratni zločinac, ovaj ili onaj da napiše knjigu? Za knjigu vam je dovoljna olovka i papir, kako možete nekome da zabranite da napiše knjigu? Ne možete nikome da zabranite da je objavi. Najodvratnije ljudsko biće ima pravo da napiše knjigu, a načelno i da je objavi. Čak i kad je sadržaj knjige sporan i užasan to ne znači da postoji opravdanje da se ona sudski zabrani. Kada bih objavio knjige Zašto treba ubiti sve Litvance, tu bi moglo da se razgovara, u svakom drugom slučaju to nije tako. Govorim o svakom drugom tekstu, ne samo o knjigama. Umesto zabrane postoji nešto drugo, što ću da nazovem samoregulacija.
18:53
Na redu je poslednji panel “The Phantom of the Bookshop: Kada je opravdano zabraniti knjigu – premalo ili previše slobode?”
– Vera Kopicl, Novi Sad
– Teofil Pančić, Beograd
– Adisa Bašić, Sarajevo
– Zvonko Maković, Zagreb
– Branko Rosić, Beograd
– Goran Samardžić, Sarajevo
Moderator: Olja Bećković
Tokom panela publika je učestovala u tablet anketi, evo rezultata:
18:50
Svetlana Slapšak: Svaki sistem, država je popravljiv. Od ’85. pa nadalje dobar deo književnosti i književnika se bavio u svojim literarnim tekstova da što je moguće više naroda gine na poljima. Jel se mi toga ne sećamo, jel se desila odgovornost? Nije. Mnogi su to dobro preživeli, evo ih na top listama čitanih. Pa, prepustimo književnost književnicima. U novijoj srpskoj književnosti nema jedne jedine knjige koja bi problematizovala problem Kosova. Kako je Svetlana Đorđević završila nakon svoje knjige? Onesvešćena je injekcijom. Kako su drugi književnici preživeli? Pokazujući nam gnusne Albance. I ne samo Albance. Te se stvari ne zaboravljaju, one nisu ušle u istoriju književnosti. U vreme kada nema književne kritike, jer je ona postala pljuvanje po portalima.
Veton Surroi: Ono što ja mislim da bi mi preuzeli od Grasa je ta dinstikcija između njegovog izražavanja koje je dominantno i njegove slobode koja se može i ne mora poštovati, da bude politički aktivan.
18:40
Laslo Vegel: Jedan deo pisaca suviše se približava. Ja u našem prostoru ne bih govorio o disidentu. Bitna je kritička svest, šta je u knjigama, ne u političkim izjavama. Apsolutno možemo da odvojimo političkom Grasa od književnog Grasa. Kod nas ako hoćete mirno da živite morate da budete član partije, bez obzira da li ste čistačica ili pisac, to je problem. U delima treba objasniti kakvo je ovo vreme, kako smo stigli do ovakvog vremena.
18:27
Svetlana Slapšak: Više od 15 godina ljudi dolaze na evropske obale, ništa od toga nije bilo novo. On je samo primetio ono što je svetska javnost već imala pred očima, samo je ukazao na problem. Bilo bi jako zanimljivo čuti da je DAnilo Kiš bio neka vrsta jugoslovenskog disidenata. Izvinite, postojala je jugoslovenska disidencija. Svi ti ljudi su govorili nešto i pokušavali da formulišu nešto što nije bilo uspešno kao program, a to je zaštita ljudskih prava i izražavanja. Mnogi od njih su postali nacionalisti, državnici… Jugoslovenska disidencija, ta kulturna disidencija, bili su suočeni sa situacijom sa državom koja tvrdi da nema cenzure. Za to traženje granica, tapkanje po mraku, trebala je inteligencija, i kad danas čitamo to sve vidimo jesu finese koje će možda proći pored onih koji to čitaju, jer baš i neće skroz razumeti.
18:12
Nenad Šaponja: Zanimljivo je da povežemo ovo vreme sa onim vremenom. Živimo u ubrzanju, život je drugačiji i političke relacije su drugačije. I danas smo pričali o tome kako je totalitarnim režimima bila bitna kultura. Mi nemamo disidente, u pravom smislu te reči. Od naših pisaca najbliži tom stavu je bio Danilo Kiš. Ali, nikada nije prešao tu granicu kao neki evropski pisci. Ovaj svet koji sad postaje neprevidljiv jeste nešto u čemu ćemo morati da imamo jako jasan moralni kompas.
Lejla Karamujić: Problem je što se mi vrtimo još u toj retorici da se narod bori protiv naroda. Politička korektnost, ona nas vrti stalno u istom. Ja mislim da je Gras politički angažovan pisac. To ne mora uvek biti pamflet. Poetna je opet u ćutanju, da li se stvari prećute ili govore.
Veton Surroi: 20 godina sam se bavio politikom jer je takav bio naš život. Mislim da ovaj slučaj Grasa moramo sagledati u relaciji pisca i politike i u tom kontekstu za mene postoje dva načina sagledavanja. Prvo da li pisac može biti politički aktivan. Može da bude kao Gras aktivan ili kao Ivo Andrić. Ja mislim da pisci imaju pravo da rade šta hoće i da ih merimo kako su oni politički aktivni ili nisu.
18:01
Laslo Vegel: Živeo sam baš u Nemačkoj kada je objavljena Grasova autobiografija i nju treba u celini posmatrati. Gras je bio jako mlad. I naravno u toj atmosferi kada je sve pred eksplozijom, on je bio tamo. Nije ni to problem, to je najmanji problem, već je problem zašto tako kasno priča o tim greškama. Vodile su se rasprave u Nemačkoj zašto ranije nije o tome progovorio. Mislim da je zasluženo dobio Nobelovu nagradu. Bitno je da je progovorio, a kada, to može biti velika dilema.
Marko Vidojković: Svedoci smo po ko zna koji put jednog licemerja u EU, koji je doveden do apsurda. Super je biti liberalan levičar biti gotivan kada je sve lepo, a kada je problem svi se zgrče. U tom jednom užasu u kojem živimo fašizam najlakše ispliva. Sutra uvek pripada najmlađima. Toliko je ljudski život vremenski ograničen kada se nađeš u ovakvom trenutku da ga percipiraš, a trenutak je takav da potraje nekoliko vekova. Teško je da sebe ubaciš u trip da radiš samo za druge, samo za one koji još nisu došli.
17:45
Na redu je šesti panel “Šta je Gras hteo da nam poruči: Ima li književnosti bez političkog stava”
– Svetlana Slapšak, Ljubljana
– Laslo Vegel, Novi Sad
– Veton Surroi, Priština
– Nenad Šaponja, Zrenjanin
– Lejla Karamujić, Sarajevo
– Marko Vidojković, Beograd
Moderator: Jovana Gligorijević
17:05
Aleksandar Gatalica: Dobio sam hiljadu pitanja, ali jedno je baš interesantno, da li bi Franc Ferdinand bio ubijen u Novom Sadu. Ne bi bio ubijen. Ova sredina je bila dobar primer integrisanja u austrougarske tekovine, Bosna nije.
16:50
Svetislav Basara: Atentat se u to vreme smatrao kao ubistvo, kao i svako drugo i tako mu se i sudilo. Politizacija počinje s krajem 20. veka. Ništa nije bilo novo ni u pogledu ideja, ni u pogledu prakse, samo se dogodilo u momentu što se kaže kao kec na deset.
Vladimir Kecmanović: Ja se slažem sa Kuljišem da je Austrougarska ličila na Evropsku Uniju. Radi se deklarativno o stvaranju jedne države za dominaciju jedne nacije. Nemačke. Tačnije Evropska Unija sve mi više liči na Austrougarsku.
16:41
Denis Kuljiš: Zašto je ta godišnjica izazvala medijsku pažnju celog sveta? To je bila politička tema. Ona je odjeknula svugde i objavljeno je jako puno knjiga. Mislim da je zadatak istoriografije reviziju intepretacije, događaji su nesumnjivi. Od kad nam je dostupan internet, fundus činjenica je narastao. Bez obzira na činjenice, poenta je kako ih intepretirate.
Aleksandar Gatalica: Moram da opovrgnem priče da sam namenski pisao taj roman. Kada sam ga pisao bio sam ubeđen da će ga iko pročitati. Činjenica je da sam oživeo čoveka, to je magijska sposobnost čoveka. Istorija ne može da oživi, ona mora da kaže istinu. Ja sam želeo da oživim sve ljude tog rata i izgleda da mi je uspelo. Što se tiče obeležavanja 100-godišnjice bilo je političkih pritisaka, ne ovde nego u celoj Evropi. Čak je po sudu istoričara na pogrešan dan obeležena godišnjica.
Vladimir Kecmanović: Revizija Velikog rata se desila. Politička revizija. To je činjenica.
Svetislav Basara: Ono što je mene fasciniralo, okolnosti koje su dovele do Velikog rata su stvari koje treba mnogo proučavati. Iznenadilo me je da je Sarajevski atentat i Prvi svetski rat bio bliži 2014, nego ’64. Distanca istorijska se suzila, pojavili su se strahovi da će biti neke revizije, pojavila su se trvenja o ulozi Mladobosanaca. Ne smem ni da mislim kakva će biti 150. godišnjica.
Muharem Bazdulj: Imali smo nekoliko knjiga koje su nadahnute godišnjicom, koje spadaju u lepu književnost. Ako smo kiksali na književnom terenu, možda smo na naučnom bili uspešniji. Godišnjica je dobar trenutak da se izda neka knjiga.
16:21
Na redu je peti panel “Jesu li naše sene uplašile gospodu ili su samo lutale po Dvoru: Književnost povodom 100 godina od Velikog rata”
– Svetislav Basara, Beograd
– Aleksandar Gatalica, Beograd
– Muharem Bazdulj, Beograd
– Vladimir Kecmanović, Beograd
– Denis Kuljiš, Zagreb
Moderator: Gorislav Papić
16:14
Nihad Hasanović: Uticaj medija i neoliberalne politike je umnogome sve promenila. Ne bih voleo da budem član ni jedne stranke, jer mi sve deluju kao različite nijanse neoliberalnog spektra. U suštini se tu ne vidi autentična politika. Problem je što u BIH morate da se izjasnite kao pripadnik određene nacije da bi ste bili direktor ili deo neke institucije.
16:06
Zoran Knežević: Iz mog ličnog slučaja, tema mojih kratkih priča su doseljenici, jer sam i doseljenik. Na jedno književno veče mi je prišla devojka i rekla da tek kada je pročitala moje knjige na ljude koji su doseljenici drugačije gleda. Dosta se govori o angažovanoj literaturi, mislim da treba da pišemo o onome što se dešava oko nas, to je dovoljno angažovano.
Žarko Jokanović: 1992. sam bio najmlađi član DEPOS-a, tu su bili sjajni ljudi. Cilj je nesporno jedan, hoćemo da srušimo Miloševića. Onda kreću intelektualci da diskutuju 12, 15 sati, divni ljudi, sjajni ali van vremena i prostora. To je potpuno neproduktivna grupa ljudi, oni su uglavnom individualci. Suština je da malo više se držimo prošlosti sa pričama o nacijama, danas su svi sirotinja koja se bori da preživi, kojoj nije dozvoljeno da ima osnovne kulturne potrebe. Niko nije uradio istraživanje koliko ljudi čita knjige, nego koliko se neki rijaliti gledao. Danas tema za intelektualce je osiromašeni, pošteni, čestiti svet u sukobu sa lešinarima velikog kapitala.
15:54
Vule Žarić: Ne znam koliko smo se pomerili u poslednjih 20 godina. Pre svega mi ovde pitanje je koliko smo kompetentni da o tome razgovaramo. Čini mi se da prava diskusija o književnosti za vreme rata nije ni vođena. A nikome ni ne odgovara da se ta diskusija povede. Mislim da olako uzimamo reči, kao spajanje profesora istorije sa nacionalizmom.
Mirjana Đurđević: Ako krenemo od intelektualne elite možemo napraviti pet, šest podela. Imamo u Srbiji dve ideološke, pet političkih, imamo elite po interesima, a pojedinci od tih intelektualaca šetaju kroz sve te kategorije. Neki uspevaju da budu članovi i jedne i druge i treće. Na prste jedne ruke mogu da nabrojim ljude kojima verujem. Oni ili su korumpirani ili su ućutkani.
Zoran Knežević: Ja sam razmišljao ko je danas intelektualac. Nikad ih nije bilo više, a nikada manje. Ima jako mnogo obrazovanih ljudi. U Sloveniji svaki drugi ima fakultet. Onih pravih intelekutalaca, koji će da prepoznaju probleme, njih je malo, u Sloveniji ih je isto malo. Uticaj je mali prostor u medijima, koji se sutra zaboravi. Angažovanost intelektualaca je danas duža od posta na Tviteru.
Žarko Jokanović: Što se intelektualaca tiče, tj. svakog čoveka, sve je to u okviru svakoga od nas. Svi volimo da sudimo, a nismo psiholozi. Možda je u tome veliki problem. Ovde bi svako postavio pravilo ko da piše, kako da piše. Svi volimo da procenjujemo i omalovažavamo. Vrlo je diskutabilno šta čovek treba da radi u kriznim situacijama. Ja sam lajao i lajem. Na ovim prostorima intelektualce niko ne zarezuje.
Nihad Hasanović: Sve zavisi od situacije i mentalnog stanja pojedinca. Neki su bežali, neki nisu hteli da učestvuju… Sve je podjednako legitimno i ne mogu da izdrže neke situacije. Teže je pripremiti angžman intelektualnih ljudi koji nisu u medijima, koji rade u školi, verske zajednice.
15:35
Nihad Hasanović: Što se tiče regiona ne može zaobići jezičku povezanost.
Žarko Jokanović: Urušili smo lepu državu da bi smo stvorili region u kojem nam ide toliko dobro da ne smem ni da izgovorim. Ovo je prostor ljudi koji su ostali bez svoje domovine a nisu dobili bolju domovinu. Ovo je prostor gde su se izgubile ljudske vrednosti i sistemi vrednosti, a nisu se napravili novi.
Zoran Knežević: Za Sloveniju je kulturni prostor sigurno prostor koji obuhvata prethodne države, ali I Evropu. Pre je to bilo više evropski, zaboravljali su na Balkan, ali sada se to izmenilo.
Mirjana Đurđević: Za mene region sada posle ovoliko godina je zajednički kulturni proctor, koji I postoji I ne postoji. To nas uvodi u priču kakve sve elite imamo. Ja region doživljavam kao svoj kulturni prostor.
Vule Žarić: Region je mesto gde mi svi znamo šta znači biti izbeglica. U kontekstu regiona i svega što se dešavalo, meni se desilo nešto čudno što mi u najavi konferencije piše iz Sarajeva. Ne znam da li mi danas možemo da odgovorimo na bilo koje pitanje, ali možemo da postavljamo nova. Naivni smo ako mislimo da su ti problemi počeli sa nama.
15:20
Jasna Jovanov: Nadam se da će ovo izuzetno okruženje podstaći dalje inspirativne razgovore. Ovo je kuća koja čuva prvu polovinu 20. veka, njegova najznačajnija dela. Nalazite se u okruženju najvećih umetnika, Andrića, Crnjanskog, pa pazite šta ćete govoriti.
Publici se obratila upravnica Spomen zbirke Pavlja Beljanskog, Jasna Jovanov
Na redu je četvrti panel “Where Have All The Flowers Gone: Kuda klizi region i koja je u tome odgovornost intelektualnih elita – EU ili novi ratovi?”
– Vule Žurić, Pančevo
– Žarko Jokanović, Beograd
– Mirjana Đurđević, Beograd
– Zoran Knežević, Ljubljana
– Nihad Hasanović, Sarajevo
Moderator: Jovana Gligorijević
U toku je pauza za ručak
Dejan Stojiljković je odgovorio na pitanje iz publike kako izgleda elektronsko izdavaštvo: Ako je u pitanju elektronsko izdanje knjige, pisac dobija minimum 25% od knjige. Dobijete preview knjige i onda možete da je kupite. I razlika u ceni elektronske i štampane nije velika. Ta dostupnost knjige je ključna, jer do nekih knjiga ovde ne možete da dođete.
Publika je tokom panela odgovarala na pitanja u tablet anketi, ovo su rezultati:
14:12
Svetislav Jovanov: Borhes je stvarno mislio da su dobri čitaoci veoma retki ljudi. Ono što je meni važno, a mi retko obraćamo pažnju, zašto mi uopšte čitamo. Retko obraćamo pažnju da mi pripadamo izvlačenju iz jedne duge inertne civilazije reči. Problem je što mi čitamo knjigu sukcesivno, a primamo je preko tableta, ekrana, simultano. Knjiga će ostati muzejski eksponat.
Žana Poliakov: Taj trend selfhelp literature postoji već jako drugo, nismo mi izmislili toplu vodu. Između ostalog isto tako jedina konstatna u našem životu je ta promena, u nekom trenutku će se neke knjige prodavati, a neke ne. Ja to prihvatam jer je aktuelno, a budućnost ne može niko da predvidi. Svi moji čitaoci koji žive u inostranstvu nemaju problem da čitaju elektronski. Poenta je samo u tome da li to treba neko da plati. Suštinski, ako vas nešto zanima, pisac vas uvuče u tu magiju i nije važan taj medijum kroz koji šalje tu svoju čaroliju.
14:04
Predrag Uljarević: U Crnoj Gori je nekako najteže, biblioteke nemaju otkup, nemate tu vrstu prodaje, malo je tržište. Mislim nije pitanje da li elektronska ili klasična knjiga, već i jedno i drugo.
Oto Oltvanji: Stvarno nekada imam utisak da skupljanje knjiga i čitanje, može da zaliči na slušanje džeza i skupljanje oldtajmera. Knjiga je predmet lepote čak i predmet obožavanja, ja volim da je posedujem pogotovo ako je lepo prelomljena i opremljena. Čak volim i da je njuškam onako u potaji. Najsličniji primer je prelazak sa gramofonske ploče na cd, i ja sam to teško podneo. Mislim da previše srljamo i prepuštamo se tim tehnološkim inovacijama. Mnoge stvari su korisne, naravno, ali za neke stvari vredi se zapitati. E knjige su uznapredovale samo treba da nađemo model. A knjiga mislim da nikada neće umreti.
13:54
Dejan Stoiljković: Skoro sve moje knjige mogu da se skinu sa foruma, neke su jadno skenirane, neki su dobri pdf-ovi. I vidim da se ti momci zalažu da autorska prava ne postoje, da bude besplatno. Mislim ja živim od toga, ja ne pišem prosvećenu grupu ljudi ili za večnost, ili za kritičare i akademike, ja pišem za pare, ja očekujem honorar od tih autorskih prava. Pekar pravi hleb i to neko kupi, molim lepo, ja sam uložio u to dosta rada. Što se mene tiče, knjiga mora da bude na papiru, to mora da se opipa, ja sam na primer ljubitelj stripova i ne mogu da zamislim da ih čitam na nekom ekranu.
Ekrem Dupanović: Šon Koneri danas najviše zarađuje čitajući knjige i snimajući ih. Mislim da je budućnost izdavaštva upravo to i izdavači na Balkanu to još nisu shvatili. Jedno ozbiljno pitanje u BIH je izdavanje audioknjiga na bosanskom, da deca koja su otišla iz zemlje mogu da ih slušaju na maternjem jeziku, jer ga govore samo u porodici. Knjigu treba prilagoditi tehonologijama, a ne štampanu prebaciti u pdf.
Marina Krleža: Meni bude žao kad moram deci dati da pročitaju Dostojevskog i Turgenjeva jer mladi danas nemaju vremena i mora se deci dati da to čitaju kasnije kada odluče. Mislim da se mnogo toga može reći u 100 stranica, ko zna da piše može reći. Papirnata knjiga izumire. Kroz 100 godina će sve papirnato preći u e knjige. Postali smo veoma vizuelni, danas su u Americi bestseleri audioknjige.
13:40
Na redu je drugi panel “Exit Through the Gift Shop: Gde je budućnost izdavaštva u digitalnom dobu”
– Žana Poliakov, Beograd
– Marina Krleža, Zagreb
– Oto Oltvanji, Subotica
– Ekrem Dupanović, Sarajevo
– Predrag Uljarević, Podgorica
– Svetislav Jovanov, Novi Sad
– Dejan Stojiljković, Beograd
Moderator: Eržika Pap Reljin
13:37
Tanja Šikić i Gordana Vlajić predstavile su multidisciplinarni projekat “Beogradski čitač”. Ideja koja podržava čitalačke navike, književnost i stvaralaštvo mladih. Slušajući panele autorke su odlužile da doniraju knjige i biblioteci u Smederevu i Crvenom krstu. Koncept projekta je bronzana skulptura Beogradski čitač na javnom mestu u centru Beograda, realizovan je konkurs i 21 student su uradili svoje radove na ovu temu. Zatim je organizovana izložba, a nakon toga odabrana je pobednička skulptura i ona će biti postavljena 20. oktobra u centru Beograda. Ideja je i da drugi gradovi dobijaju ovakvu skulpturu, ali i aerodrom Nikola Tesla i da skulptura bude multimedijalna.
U toku je pauza za kafu
Tokom drugog panela publika je odgovarala na tablet anketu, ovo su rezulati
12:20
Vesna Dedić: Ja se osećam kao ružno pače, jer od 10h do sada od književnosti i izdavača ne može živeti. Pitanje je šta kome treba i koliko za život. Ono što je gospodin Papić rekao da mediji ne poklanjaju dovoljno pažnje jeste istina. A istina je da je moja emisija Balkanska ulica pre bila među tri najgledanija, a istina je sada da rijaliti programi su sada najgledaniji. Moralne vrednosti i vrednosti na kojima smo odrastali ne postoje. Imamo neke kafanske klanove jer se dodeljuju nagrade za knjige koje se ni ne pročitaju. Imala sam priliku da pitam neke kritičke koji su tužni što tamo neke voditeljke imaju prodavane knjige, da li su pročitali te knjige, u 90 posto slučajeva odgovor je bio ne. Tj. kad vidim korice meni je jasno.
12:14
Ljiljana Dirjan: Dobila sam tri nagrade, prva nagrada je bila na početku, na parčetu hartije. Onda je organizator nagrade organizovao neku večeru, i rekao da je organizovao večeru meni, a ja da pozovem koga god hoću. Nisam nikoga pozvala u tom trenutku, otišla sam sa njim, a sala je bila puna njegovih seljaka koji su jeli roštilj i došli tu da ih on počasti zbog moje nagrade. Pričali su o poljoprivredi, prinosu. Mislim da nagrada mora biti nešto konkretno. Ja i moj muž smo pisci i ja kad čistim kuću ja ne znam gde ću od svih tih hartija i priznanja. A, nemamo para.
Vladimir Gvozden: Razgovori su dobri da se gradi iluzija istog horizonta, ali on ne postoji u književnosti, kao što ni nigde drugde ne postoji. Književnost je odnos čoveka prema čoveku, ali još uvek taj odnos kod nekih nagrada postoji. Da to neko prepozna dubinski. U situacijama kada je nagrađivanje, taj jedan trenutak, čovek može da se oseća dobro i pogotovo u tom odnosu čovek prema čoveku.
12:00
Jelena Lengold: Dobijanje nagrade, neću lagati, nešto je veoma prirodno. Jer je to uzvraćanje poruke. Nagrade i pomažu, jer sam uz pomoć nagrade ja objavljena u Americi. Tu je i finansijski momenat, kada od novca možete da živite ili napišete knjigu. Svi mi znamo koje su one nagrade koje se vrednuju. Lepo je dobiti nagradu, pogotovo kada vam je uruči kredibilna institucija. Žiriji se menjaju, žiri čine ljudi i njihovi ukusi su različiti. I nagrade mogu da se vrate na pravi put. Žao mi je što su neke nagrade nestale.
Tanja Stupar Trifunović: Ono što je potrebno autoru su okolnosti u kojima može da radi, da stvara književno delo. Nagrada bi trebale da budu neka vrsta stipendije, da on može da stvara, da paralelno obavlja više funkcija, da na primer godinu dana čovek može da piše, to je praktična strana nagrada. Većina njih je simbolična, pet minuta medijske pažnje. Jako mali broj nagrada je stimulativan za autore. Radim kao bibliotekar i za sada je jedino NIN-ova nagrada preporuka čitaocima i nije izgubila kredibilitet.
11:53
Sava Damjanov: Kada jedna ovakva medijska mreža ispred koje je Robert Čoban organizuje ovakvu konferenciju, to je mnogo jače i uticajnije nego što je neka nagrada, čak i Nobelova, jer ko može da nabroji sve koji su dobili Nobela u poslendjih deset godina. Književne nagrade imaju onaj realan uticaj i značaj koliko je književnost u civilizacijskom kontekstu na ceni. Sad uporedimo koliko je ona važna sada 2015, koliko je bila 1915. ili 1815. Odmah ću da kažem, nije.
Vlaho Bogišić: Zatečen sam tim nekim evropskim iskustvom, odlaskom formata. Odmah kad počnemo da pričamo o nagradama odmah smo u kontroverzama. Kad se gledamo uvek nam se susedstvo čini boljim. Mera novca je sadržana u statusu akademika, u društvima koja su se razvijala oko nas i naša društva, a rezultat je državna penzija. Svi smo mi zatočenici i odgovorni za razvoj ovakvog razgovora.
11:34
Na redu je drugi panel
Književne nagrade i književne nepravde
– Sava Damjanov, Novi Sad
– Ljiljana Dirjan, Skoplje
– Tanja Stupar Trifunović, Banjaluka
– Vladimir Gvozden, Novi Sad
– Jelena Lengold, Beograd
– Vlaho Bogišić, Zagreb
– Vesna Dedić, Beograd
Moderator: Teodora Ž. Janković
11:31
Radomir Andrić: Žao mi je što ne mogu da prisustvujem konferenciji, ali smatram da je veoma značajno razgovarati o knjizi, njenom značaju, ulozi. Suštinski samo po sebi čitanje je jedan čin otkrivana samog sebe. Jedna od najstarijih književnih je naša organizacija, 1905. je osnovana. Želim uspeh učensicima ove prve regionalne konferencije, jer knjiga je ono što mi stvaramo i mene raduje da ta knjiga postaje svojina i onog nepoznatog čitaoca.
Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije zbog odsustva iz zemlje obratio se publici video porukom.
11:25
Jelena Trivan: Prethodno rukovodstvo donelo je odluku da se knjige Službenog glasnika prodaju samo na teritoriji Srbije.
Tokom prvog panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:
11:10
Jelena Trivan: Državni izdavač radi sa vezanim rukama i nogama. Ne možemo da dođemo do pisaca koji su reprezentativni, ne možemo da isplatimo honorare… Država može da promeni politiku otkupa knjiga. Mislim da svi izdajemo knjige za umiruću, nestajuću publiku, a ne za nove čitaoce. Zato mislim da Ministarstvo obrazovanja i medija ima veliku ulogu. Đaci 21. veka neće uzeti trenutne naslove, ono što ih privlači su naslovi do kojih ne mogu da dođu. Druga stvar je zastarela lektira, koja se ne menja 50 godina, imaju izbor literature koja ih gura od knjige. Da je otkup jedini problem u ovoj državi ja bih bila najsrećniji izdavač.
10:54
Mirjana Likar Bajželj: Po zakonskoj regulativi knjige moraju biti dostupne svakom građaninu, i na određen broj stanovištva mora biti određen broj knjiga. Problem su osnivanje nove Opštine i ja radim u jednoj gde nema biblioteke. Po broju knjiga o glavi stanovnika Slovenija je vice prvak. Ali, to može da obmane. Knjižara imamo jako malo, knjižare se zatvaraju. U Sloveniji izlazi neverovatan broj naslova, u 2014. je izašlo 175 naslova slovenačkih romana, subvencioniranih. Možete misliti kakav je to kvalitet. Ali, od pisanja ne može pisac živeti ni u Sloveniji
Damir Uzunović: Problem u BIH je crno tržište knjige. Nekad su knjige dolazile u kukuruzima, danas je to javno. Izdavačima je problem pdv, koji je 17%. Biblioteka ima, oni su na teretu države, ali mi kao izdavači treba da ih popunimo. Radimo javno dobro, ali po tržišnim principima. I onda izdajemo knjige koje nisu kultura, jer hiljade ljudi to traži, a država je ta koja to treba da promeni.
10:43
Zoran Kolundžija: Biblioteke u Srbiji imaju katastrofalnu poziciju, kao i knjiga u odnosu na sve druge delatnosti. Naša država je zauzela stav da se čuvaju institucije i zaposleni i potpuno je nebitno šta ti izdavači kreiraju. U Srbiji imamo oko 1800 zaposlenih u bibliotekama, polovina dobija nezasluženu platu, jer je njihova produktivnost nula, jer nema knjiga.
Veran Matić: Škole su takođe pod lokalnim samoupravama i to je veoma važno. Iako sada imamo 200-300 škola gde nema toaleta, grejanja, teško je govoriti o nečemu većem od toga. Mi imamo bogatije biblioteka nego što su u regionu, ali to nije dovoljno. Gledao sam juče neki cenovnik, i prevodilac za jednu knjigu dobiće pet puta više novca nego autor te knjige.
Marko Despotović: U ovoj konstelaciji Ministarstvo kulture iz budžeta na godišnjem nivou izdvaja novac i usmerava ga izdavačima. Kada je novac u pitanju najveća pomoć je što država kupuje knjige. To je najzdraviji novac za izdavače. Postoji odgovornost ali ne mogu je ja definisati na ovom mestu.
10:33
Veran Matić: 90-ih godina smo imali raznovrsniju kada je reč o različitim izdanjima, časopisima, knjigama. Država mora da ojača infrastrukturu. Koliko je uređeno neko mesto u SRbiji možemo videti po tome kako mu je uređena biblioteka. Uloga države je mnogo važna u promociji mladih talenata, autorstva…
10:30
Dejan Papić: Država može da ima razne izgovore, jedan od njih je budžet. Država može da pomogne i da odmogne. Čak i kad ima dobre namere može da odmogne. Često smo Hrvate navodili kao dobar primer koji treba sledili, ali desilo da su izdavači uljuljkani tom pomoći države.
Dejan Papić: Izolacija se više dešava u medijima. Opravdanja za to uvek mogu da se pronađu. Ali, negde ima i pozitivnih pomaka, to je recimo RTS, gde se o knjizi jedva pričalo, a sada imamo Kulturni dnevnik. Ali, ono što se dešava na terenu od one slike koju mediji kreiraju. Mi u Srbiji imamo izdavaštvo sigurno najjače u regionu. Možemo da govorimo o jednom privrednoj kulturnoj grani prilično zdrava i uprkos ovoj krizi koja je konstanta, knjiga ne samo da niej bila ugrožena nego smo bili svedoci otvaranja mnogih knjižara. Postoje četiri lanca knjižara u SRbiji i to je tema koja nije dovoljno propraćena ni u medijima ni u društvu.
10:22
Na redu je prvi panel Država kao (ne)prijatelj knjige
Učesnici:
– Damir Uzunović, Buybook, Sarajevo
– Marko Despotović, Ministarstvo kulture Republike Srbije
– Zoran Kolundžija, Prometej, Novi Sad
– Dejan Papić, Laguna, Beograd
– Veran Matić, Samizdat, Beograd
– Jelena Trivan, Službeni glasnik
– Mirana Likar Bajželj, Ljubljana
Moderator: Olivera Kovačević
10:17
Povodom konferencije Book Talk, pokrenuta je inicijativa da se poklone knjige koje štićenici i prijatelji Danice Šmic, stariji građani, mogu da čitaju. Pozivamo sve koji žele da pomognu i doniraju knjige kako bi se biblioteka ponovo aktivirala.
Danica Šmic: Obratili smo se svima, nadležnima, i do danas ništa nismo uradili. Razgovara se , pregovara, daju se predlozi, ali ništa nije učinjeno. Svaki darodavac bi usrećio knjigama štićenike.
Danica Šmic najstarija volonterka Crvenog krsta obratila se u video u poruci da se pomogne biblioteci Isidora Sekulić, gde uglavnom čitaju stariji sugrađani, a bibilioteka je zatvorena.
10:14
Tijana Palkovljević: Divno je što je prostor GMS kao najstarijih i najbogatijih umetničkih kolekcija voditi ovako značajni razgovori. Mi smo na istom poslu, mi se bavimo kulturnim nasleđem, sudbinom slika, književnosti i publikom koja dolazi u muzeje. Kako da umetnička dela i knjige budu stalno aktuelni. Posebno me raduje regionalna konferencija, a sutra imamo regionalnu izložbu u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti iz BIH. Nadam se da zaključci koje ćete vi doneti, biti primenjivi na naš rad. Pozivam da u pauzama pogledate naše postavke.
Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević pozdravila je učesnike.
10:10
Laslo Vegel: Svi dobro znamo, ako ne iz nečeg drugog, onda iz književnih dela, kakva je bila književna scena u prethodnim decenijama. Danas je na novim izazovima, u izolaciji književnosti. Naprosto se marginalizuje, gura u izolaciju. Nekad je politika provaljivala u književnost, dok danas književnost postiđena uvređena čeka pred vratima politike kao neko siroče koja čeka da uđe u zajednicu. Mnogi su pre mene konstatovali da je u totalitarnim sistemima partijska država odgajala kulturu, umetnost, književnost u svojevrsnim staklenim baštama. Nadzor je bio strog, ali ne uvek dosledan. Često su teške ruke prebirale po tim baštama, ali vremenom je popustila pažnja i zato su odnegovani predivni egzotični cvetovi. Tako su nastavljali remek dela cvetovi zla. Međutim staklena bašta se urušila. U socijalizmu je kritičko mišljenje izraženije nego u kapitalističkoj slobodi. Novac je čini se, veći cenzor od nekadašnjeg ideologa. Ideja da se izgradi nova demokratski staklenici je samo jalova nostalgija. Nema drugog puta nego pustiti korene, obnoviti svoju vitalnost. Moramo se izvući iz krša izlomljenih staklenika, naravno ostaje pitanje kako to učiniti. Ako se svet menja, kako se menja književnost, šta nas čeka sa one strane staklenika. Iskreno se nadam se da će ovaj novosadski dijalog psotaviti dobre polazne tačke za raspravu ovih pitanja.
10:04
Robert Čoban: Imamo dug dan pred nama. Trudili smo se da konferenciju koncipiramo tako da pokrijemo pitanja koja tište izdavače, zatim odnose između izdavača i države, sve ono što utiče na to da li će izdavači u regionu moći da prežive do 2016. Drugi deo je u vezi sa piscima, kako to izgleda kada su u pitanju književne nagrade, da li pisci mogu da žive od svog rada. Treći deo je u vezi sa izjavama književnika i tome šta izjavljuju u medijima, kako to može da utiče. Povodom konferencije organizovali smo akciju Nedelja knjige, i delili svima koje smo zatekli da čitaju na autobuskom stajalištu ili u autobusu, poklonili jednu knjigu i moram da se zahvalim izdavačima koji su poklonili svoje knjige. Ljudi u gradskom prevozu čitaju, nije to samo njujorški i londonski metro. Moram da se zahvalim Pokrajini i sekretarijatu za kulturu. Trudimo se da kultura ne budu samo spomenici i zgrade, već da su ljudi tu, pre svega mlađi, da kad jedan dan budemo evropska prestonica kulture mladi ljudi znaju nešto o tim ustanovama i spomenicima. Dobila sam jutros informaciju da je izgorela školska biblioteka osnovne škole u Smederevu, pa ako neko želi da donira knjige kontaktirajte organizatore. Imam zadovoljstvo da najavim pisca i našeg prijatelja Lasla Vegela, da otvori konfereniciju.
Jelena Baćić Alimpić najavila je Roberta Čobana predsednika Color Press Grupe da provede publiku pred današnju konferenciju.
10:00
Slaviša Grujić: Ovo je danas jedan vrlo značajan događaj, koji će govoriti o onome o čemu se ne priča u dovoljnoj meri, a to je knjiga. Upravo sam u razgovoru sa gospodinom Vegelom pokušao da razgovaram o tome šta sve ide pre knjige. Ovaj skup je bitan zbog tema koje će pokrenuti i stručnjaka koji će danas učestvovati. Politika je danas vrlo jasna, imamo koliko imamo. Postoji ta crvena linija, ne podržavamo ništa što ima veze sa promocijom ratnih zločina, diskriminacijom… Biće zanilmljivo čuti mnogo toga na ovom skupu, i mi ćemo u Pokrajini mnogo toga naučiti.
09:55
Konferansije Jelena Bačić Alimpić najavila je početak konferencije u punoj sali Galerije Matice srpske i najavila Slavišu Grujića, Pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine, da se obrati publici.
09:00
Prvi paneli održavaju se u Galeriji Matice srpske, gde se učesnici i gosti konferencije polako okupljaju na kafi dobrodošlice.
Učesnici su sinoć prisustvovali predavanju “Nemanjine zlatne viljuške – O hranjenju neprijatelja“, Tamare Ognjević – “Leto u vrtu galerija”.
Prva Regionalna književna konferencija Book Talk 2015, koja se održava 3, 4. i 5. septembra, okupiće na desetine pisaca, prevodilaca, izdavača i čitalaca iz Srbije i država u okruženju. Glavni nosioci projekta su GLOSSY MEDIA – Magazin HELLO i Uduženje građana “NVO COLOR MEDIA EVENTS” , a njihovi partneri Color Press Grupa – najveći izdavač magazina u regionu i Color Media Comunications, koji zajedno, tokom godine, organizuju preko 50 konferencija i drugih događaja.
Konferencija se održava i zahvaljujući finansijskoj podršci Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, Gradskoj upravi za kulturu Grada Novog Sada i brojnim sponzorima.
Konferencija se događa na više različitih lokacija u Novom Sadu i na Fruškoj gori: Andrevlje, Galerija Matice Srpske, Spomen Zbirka Pavla Beljanskog i vinarija “Deurić”.
Media Clipping
